Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog određivanja pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu protiv rešenja o određivanju pritvora, nalazeći da nije povređeno pravo na ličnu slobodu ni pravo na pravično suđenje. Vođenje drugog postupka za istovrsno krivično delo predstavlja osobitu okolnost koja opravdava pritvor zbog opasnosti od ponavljanja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u s astavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Atile Husara iz Bačkih Vinograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. marta 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Atile Husara izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici Ki. 914/11 od 29. juna 20 11. godine i rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 1071/11 od 1. jula 20 11. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Atila Husar iz Bačkih Vinograda, preko punomoćnika Viktora Juhasa Đurića, advokata iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu 11. jula 20 11. godine ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 27. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je pravo podnosioca ustavne žalbe zajemčeno odredbom člana 27. stav 1. Ustava povređeno time što osporena odluka o određivanju pritvora ne sadrži dovoljne i relevantne razloge za pritvor propisane zakonom; da ranija osuđivanost podnosioca za krivično delo iz oblasti bezbednosti saobraćaja, kao i činjenica da se protiv njega istovremeno vodi drugi postupak za istovrsno krivično delo ne mogu biti osobite okolnosti koje bi predstavljale osnov za određivanje pritvora, jer mora postojati ranija osuđivanost za istovrsno krivično delo, kako ne bi bila povređena pretpostavka nevinosti; da je o žalbi protiv rešenja o određivanju pritvora odlučivao isti sud koji je pritvor i odredio, pa je povređeno njegovo pravo iz člana 32. stav 1. Ustava da o žalbi na pritvoru odluči nezavisan sud.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava, poništi osporena rešenja i podnosiocu dosudi troškove zastupanja u iznosu od 31.250,00 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno kili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporena rešenja i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u konkretnom predmetu:

Krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe je započeo donošenjem rešenja o sprovođenju istrage istražnog sudije Osnovnog suda u Subotici Ki. 914/11 od 29. juna 2011. godine, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi sa stavom 2. Krivičnog zakonika.

Istog dana i pod istim brojem istražni sudija Osnovnog suda u Subotici je doneo osporeno rešenje kojim je podnosiocu ustavne žalbe odredio pritvor koji mu se računa od 28. juna 2011. godine i može trajati najduže mesec dana. Pritvor je određen na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, jer „iz spisa predmeta i izvoda iz krim. evidencije proizlazi da je okrivljeni do sada osuđivan zbog kriv. dela iz člana 289. stav 1. KZ u predmetu Opštinskog suda u Subotici... a osim toga pred Osnovnim sudom u Subotici vodi se krivični postupak protiv okrivljenog... zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 1. KZ RS“, pa je „navedene okolnosti istražni sudija cenio kao osobite okolnosti koje ukazuju na postojanje realne opasnosti da će okrivljeni puštanjem na slobodu ponoviti krivično delo...“.

Veće Osnovnog suda u Subotici je osporenim rešenjem Kv. 1071/11 od 1. jula 20 11. godine, rešavajući o žalbi podnosioca protiv prvostepenog rešenja o određivanju pritvora , odbilo žalbu kao neosnovanu i osporeno rešenje o određivanju pritvora istražnog sudije Osnovnog suda u Subotici Ki. 914/11 od 29. juna 2011. godine potvrdio, smatrajući da je „istražni sudija pravilno cenila navedene okolnosti kao osobite okolnosti koje ukazuju na to da bi puštanjem na slobodu okrivljeni Atila Husar mogao da ponovi krivično delo, a naročito imajući u vidu činjenicu da se protiv okrivljenog vodi krivični postupak pred ovim sudom... zbog istovrsnog krivičnog dela“, zbog čega stoje razlozi za određivanje pritvor a okrivljenom, predviđeni članom 142. stav 1. tačka 3) ZKP .

4. Odredba člana 27. stav 1. Ustava utvrđuje da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, a lišenje slobode je dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom .

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava se utvrđuje da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Članom 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05 , 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10 ) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo – ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti.

Odredbama člana 350. Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) propisano je krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi.

5. Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavn e žalbe sa stanovišta povrede zajemčenih prava iz člana 27. stav 1. Ustav a, Ustavni sud je pošao od toga da je, kod odlučivanja o određivanju pritvora, nadležni sud dužan da ceni da li postoje zakonom propisani razlozi za određivanje ove procesne mere, te ukoliko nađe da takvi razlozi postoje, obavezan je da ih u rešenju o određivanju pritvora jasno i dovoljno obrazloži.

Polazeći od navedenih opštih principa, kao i činjenica i okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe određen zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi sa stavom 2. Krivičnog zakonika. Kako je osporeno rešenje Osnovnog suda u Subotici Ki. 914/11 od 29. juna 2011. godine o određivanju pritvora do neto nakon donošenja rešenja (istog broj a i istog da tuma) o sprovođenju istrage, Ustavni sud konstatuje da je bio ispunjen prvi uslov za određivanje pritvora – postojanje osnovane sumnje da je podnosilac izvršio krivično delo.

U odnosu na osnov iz člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP – postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni puštanjem na slobodu ponoviti krivično delo, Ustavni sud ocenjuje da je , prema obrazloženju rešenja o određivanju pritvora, istražni sudija prilikom ocene postojanja ovih okolnosti svoj stav zasnovao na činjenici da je podnosilac prethodno pravnosnažno osuđen za izvršenje krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. KZ, kao i na tome što se protiv podnosioca ustavne žalbe istovremeno sa predmetnim istražnim postupkom vodio drugi krivični postupak zbog osnovane sumnje da je izvršio još jedno istovrsno krivično delo – nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 1. Krivičnog zakonika.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud ne spori navod podnosioca da se osuđivanost za krivično delo iz oblasti bezbednosti saobraćaja ne može smatrati osobitom okolnošću koja ukazuje da bi okrivljeni, puštanjem na slobodu, mogao ponoviti krivično delo iz oblasti javnog reda i mira. Takođe, dok se ne donese pravnosnažna krivična presuda okrivljeni se ne može smatrati licem osuđivanim za bilo koje krivično delo. Međutim, istovremeno vođenje više postupaka zbog postojanja osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio više istovrsnih krivičnih dela, po oceni Ustavnog suda, predstavlja osobitu okolnost koja ukazuje na postojanje realne opasnosti da će okrivljeni puštanjem na slobodu ponoviti krivično delo , odnosno ovu činjenicu Ustavni sud smatra osobitom okolnošću dovoljnom za određivanje pritvora okrivljenom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju istražni sudija Osnovnog suda u Subotici osporeno rešenje o određivanju pritvora Ki. 914/11 od 29. juna 2011. godine, zasnovao na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog procesnog prava kada je utvrdio da postoje uslovi za određivanje pritvora podnosiocu ustavne žalbe, po označenom zakonskom osnovu, za šta je dao relevantne i dovoljne razloge koji nisu posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja.

Veće Osnovnog suda u Subotici je svoju odluku Kv. 1071/11 od 1. jula 2011. godine da odbije kao neosnovanu žalbu podnosioca izjavljenu protiv rešenja o određivanju pritvora, argumentovano obrazložio, navodeći okolnosti , od kojih ona da se istovremeno vodi i drugi krivični postupak za istovrsno krivično delo, u konkretnom slučaju, predstavlja osobitu okolnost koja opravdava bojazan da će podnosilac ustavne žalbe boravkom na slobodi ponoviti krivično delo, te da je protiv podnosioca neophodno određivanje pritvora iz razloga predviđenih članom 142. stav 1. tačka 3) ZKP.

Stoga su, po oceni Ustavnog suda, osporena rešenja doneta u zakonito sprovedenom postupku, zasnovana su na zakonom propisanim razlozima iz kojih se prema licu za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo može odrediti pritvor, i u njima su dati dovoljni razlozi za određivanje ove mere prema okrivljenom (podnosiocu ustavne žalbe), pa Ustavni sud tvrdnju podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 27. stav 1. Ustava smatra neosnovanom.

6. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalb e sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je stanovišta da je najpre potrebno ispitati da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način na koji to zahteva navedena odredba Ustava, te da li osporeni pojedinačni akti krše ustavna prava podnosi oca. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da su osporeni pojedinačni akti doneti od strane zakonom ustanovljenih sudova, koji su u postupku sprovedenom u skladu sa zakonom odlučili primenom merodavnih odredaba krivičnog procesnog prava. Ustavni sud nije našao ništa što bi ukazalo da su materijalnopravni propisi proizvoljno ili neprav ično primenjeni na štetu podnosioca ustavne žalbe, niti ima elemenata koji ukazuju na procesnu nepravičnost u smislu garancija u okviru prava na pravično suđenje.

Tvrdnju podnosioca ustavne žalbe da o žalbi protiv rešenja o određivanju pritvora nije odlučivao nezavisan sud, s obzirom na činjenicu da je oba osporena rešenja u pogledu određivanja pritvora doneo isti sud (Osnovni sud u Subotici), ne mogu se dovesti u vezu sa sadržinom zajemčenog ustavnog prava, imajući u vidu da je rešenja doneo zakonom propisan i za to nadležan sud. Navodi ustavne žalbe da je veće u drugostepenom rešenju samo ponovilo konstatacije prvostepenog veća se takođe ne mogu smatrati relevantnim za odlučivanje, s obzirom na to da je drugostepeno veće upravo ispitivalo postojanje zakonskih osnova za određivanje pritvora, navedenih u ožalbenom prvostepenom rešenju.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno ni pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

7. Sledom iznetog, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik“, br. 109/07 i 99/11 ), ustavnu žalbu podnosioca odbio kao neosnovanu i, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog određivanja pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti