Odbacivanje ustavne žalbe koja osporava odluke iz drugih postupaka

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o nasleđivanju. Navodi žalbe nisu se odnosili na osporeni ostavinski postupak, već na pravnosnažno okončane parnične postupke, koji predstavljaju zasebnu pravnu celinu i ne mogu se pobijati na ovaj način.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3106/2010
23.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jelene Milovanović iz Crvenke, opština Kula, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Jelene Milovanović izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Kuli O. 82/09 od 27. aprila 2009. godine i rešenja Višeg suda u Somboru Gž. 57/10 od 18. januara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jelena Milovanović iz Crvenke, opština Kula, je 28. juna 2010. godine, preko punomoćnika Mirjane Putnik iz Crvenke, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv sudskih odluka navedenih u izreci, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda, prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava, prava na zaštitu podataka o ličnosti, prava na imovinu, prava nasleđivanja i prava deteta, zajemčenih odredbama čl. 21. do 23. i čl. 25, 32, 36, 42, 58, 59. i 64. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede člana 86. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporeno prvostepeno rešenje o nasleđivanju doneto retroaktivnom primenom presude Opštinskog suda u Kuli P. 500/01 od 4. oktobra 2002. godine, proistekle iz pravnosnažno okončanog parničnog postupka vođenog po tužbi radi utvrđenja obima zaostavštine iza pokojne V. M, babe podnositeljke ustavne žalbe, a u kome je podnositeljka imala procesnu poziciju tužene. Smatra da je ta presuda zasnovana na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju, te da navedeni parnični postupak nije mogao biti vođen, zbog toga što tužba tužilje nije ispunjavala uslove iz člana 187. stav 1. Zakona o parničnom postupku, kao i zbog toga što je podnositeljka u pogledu većeg dela imovine koji je bio predmet raspravljanja u ostavinskom postupku, rešenjem o nasleđivanju O. 428/2001 od 26. jula 2001. godine već bila oglašena kao jedina zakonska naslednica iza pokojnog oca M. M. Ističe da je određivanjem mere zabrane otuđenja i opterećenja njene zakonito stečene imovine, pretpela štetu čiju naknadu nije uspela da ostvari u sudskom postupku. Navela je da je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Kuli P. 304/05 od 16. maja 2007. godine odbijen njen tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine po osnovu održaja na imovini koja je bila predmet raspravljanja u ostavinskom postupku u kome su doneta osporena rešenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Opštinskog suda u Kuli O. 82/09 od 27. aprila 2009. godine utvrđen predmet zaostavštine iza pokojne V. M. i za zakonske naslednice su oglašene njena ćerka M. M. i njena unuka Jelena Milovanović, ovde podnositeljka ustavne žalbe, na ½ idealnog dela utvrđene zaostavštine. U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je navedeno da je imovina koja ulazi u obim zaostavštine iza ostavilje utvrđena na osnovu pravnosnažnih presuda Opštinskog suda u Kuli P. 500/01 od 4. oktobra 2002. godine, P. 304/05 od 16. maja 2007. godine i P. 56/08 od 10. marta 2008. godine, donetih u parničnim postupcima na koje su nasledne učesnice bile upućene rešenjima o prekidu ostavinskog postupka koji se vodio iza ostavilje, na osnovu ostale raspoložive dokumentacije, kao i na osnovu iskaza punomoćnika naslednih učesnica.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Somboru Gž. 57/10 od 18. januara 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba zakonske naslednice, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i potvrđeno prvostepeno ostavinsko rešenje u stavu prvom izreke u tač. 1), 6) i 9). Drugostepeni sud je ocenio da žalbenim navodima kojima se osporava sastav zaostavštine iza ostavilje, nije dovedena u sumnju zakonitost i pravilnost prvostepenog rešenja, zbog toga što je imovina koja ulazi u zaostavštinu utvrđena pravnosnažnim presudama Opštinskog suda u Kuli P. 500/01 od 4. oktobra 2002. godine, P. 304/05 od 16. maja 2007. godine i P. 56/08 od 10. marta 2008. godine.

4. Polazeći od navoda ustavne žalbe i sadržine osporenih pojedinačnih akata, Ustavni sud je utvrdio da se navodi podnositeljke ustavne žalbe kojima se obrazlaže povreda Ustavom utvrđenih načela i zajemčenih prava, izuzev navoda o pristrasnosti drugostepenog ostavinskog suda, ne odnose na osporena rešenja doneta u postupku raspravljanja zaostavštine iza ostavilje, već na pravnosnažne odluke donete u parničnim postupcima u kojima je odlučivano o spornim činjeničnim i pravnim pitanjima između naslednih učesnica, od kojih je zavisilo utvrđivanje predmeta zaostavštine. Naime, u ostavinskom postupku u kome su doneta osporena rešenja raspravljana su pitanja o pravu na nasleđe i veličini naslednog dela naslednih učesnica, nakon što su u parničnim postupcima pravnosnažno rešena pitanja koja se odnose na obim i sastav zaostavštine iza ostavilje. Imajući u vidu da je ostavinski sud za podlogu osporenog pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju uzeo meritorne odluke izdejstvovane u parničnim postupcima vođenim za ostvarivanje naslednopravnih zahteva tužilje i tužene, kao zakonskih naslednica ostavilje, a da su svi navedeni postupci pravnosnažno okončani pre donošenja prvostepenog ostavinskog rešenja, Ustavni sud je zaključio da u konkretnom slučaju ne postoje procesne pretpostavke za odlučivanje o povredi označenih ustavnih načela i prava do kojih je, po mišljenju podnositeljke ustavne žalbe, došlo u parničnim postupcima, koji ne predstavljaju jedinstvenu celinu sa pravnosnažno okončanim ostavinskim postupkom.

Sa druge strane, navodi ustavne žalbe kojima se obrazlaže tvrdnja o tome da drugostepeni ostavinski sud nije bio nepristrasan kada je odlučivao o osnovanosti žalbe podnositeljke, a koji se odnosi na učešće u donošenju osporenog drugostepenog rešenja sudija koje su učestvovale u donošenju pravnosnažne presude Opštinskog suda u Kuli P. 500/01 od 4. oktobra 2002. godine, ne mogu se smatrati ustavnopravnim razlozima koji ukazuje na povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovo iz razloga što navedene sudije nisu učestvovale u postupku donošenja prvostepenog rešenja o nasleđivanju koje je bilo predmet osporavanja u postupku po žalbi podnositeljke, već kao članovi veća u parničnom postupku po tužbi za utvrđenje obima zaostavštine iza ostavilje, dok je predsednik veća drugostepenog ostavinskog suda učestvovala u postupku po prigovoru protiv prvostepenog rešenja kojim je podnositeljki u navedenom parničnom postupku određena privremena mera zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti, putničkog automobila, traktora i traktorske prikolice. Stoga u konkretnom slučaju nije bio ispunjen zakonom propisan razlog za isključenje navedenih sudija.

Pored toga, Ustavni suda ukazuje na to da zahtevi koji se u ustavnoj žalbi postavljaju izlaze izvan nadležnosti ovog suda, jer se traži da ovaj sud umesto nadležnih ostavinskih i parničnih sudova reši niz pitanja za koje podnositeljka smatra da su nastala kao posledica vođenja pravnosnažno okončanog ostavinskog postupka i povodom njega pokrenutih pravnosnažno okončanih parničnih postupaka.

Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe koja osporava odluke iz drugih postupaka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti