Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude protiv preduzeća u restrukturiranju. Podnositeljki se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete u visini glavnog duga iz izvršne isprave.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. R . iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. maja 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. R . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 34516/10 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1611/08 od 26. februara 2009. godine, ispravljenog rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1611/08 od 6. marta 2009. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja odluke tom ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba M. R . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 123/14 od 23. decembra 2014. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 88/15 od 12. februara 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. R . iz Čačka izjavila je, 16. oktobra 2013. godine , preko punomoćnika S. J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 34516/10. Ustavna žalba je zavedena pod brojem Už-8307/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 123/14 od 23. decembra 2014. godine je usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 34516/10 podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe je 6. maja 2015. godine dopunila ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava proširujući zahtev i na rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 123/14 od 23. decembra 2014. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 88/15 od 12. februara 2015. godine. Ovaj podnesak zaveden je kao nova ustavna žalba pod brojem Už- 3106/2015.

U dopuni ustavne žalbe je, između ostalog, navedeno da osporenim rešenjima u delu kojim je odlučeno o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku nisu otklonjene posledice utvrđene povrede, odnosno da je odluka u tom delu nezakonita. Podnositeljka ističe da je visina od 120 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu NBS na dan isplate toliko beznačajna da ne može ni na jedan način da nadomesti čekanje na okončanje postupka, kao i da dosuđena naknada nije u skladu sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, te da joj je na taj način povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1611/08 od 26. februara 2009. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnositeljke ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 29/08 od 21. februara 2008. godine, kojom je obavezana Kompanija "S." a.d. - a.d. "S.-a." u restrukturiranju iz Č, kao izvršni dužnik, da tužilji, kao izvršnom poveriocu, isplati na ime neisplaćene zarade njenog pravnog prethodnika iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude sa zakonskom zateznom kamatom, troškovima parničnog postupka i troškovima izvršenja, plenidbom i prenosom novčanih sredstava sa tekućeg računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 123/14 od 23. decembra 2014. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača M. R . za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 34516/10 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku, u stavu trećem izreke je određeno da se predlagaču dosuđuje novčana naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 120 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu NBS na dan isplate, a u stavu četvrtom izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete preko dosuđene naknade iz stava trećeg izreke. Stavom petim izreke odbijen je zahtev predlagača da se obaveže Republika Srbija za naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih prema rešenju o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1611/08 od 26. februara 2009. godine, dok su u stavu šestom izreke predlagaču dosuđeni troškovi postupka u iznosu od 6.000,00 dinara.

Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 123/14 od 23. decembra 2014. godine , Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rž g. 88/15 od 12. februara 2015. godine, u stavu prvom izreke, odbio žalbu predlagača i potvrdio prvostepeno rešenje u četvrtom i šestom stavu izreke, stavom drugim izreke ukinuto je prvostepeno rešenje u delu u kome je odbijen zahtev za naknadu materijalne štete u visini neisplaćene zarade po rešenju o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1611/08 od 26. februara 2009. godine, u stavu trećem izreke odbijen je zahtev za naknadu troškova žalbenog postupka, dok je stavom četvrtom izreke naloženo Višem sudu u Čačku da ustavnu žalbu i odluku donetu u ovom postupku dostavi Ustavnom sudu, radi donošenja odluke o zahtevu predlagača za utvrđenje povrede prava na imovinu.

U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je nakon uvida u spise Osnovnog suda u Čačku I. 34516/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1611/08) utvrđeno da je izvršni postupak u konkretnom slučaju započeo 27. novembra 2008. godine, podnošenjem predloga za izvršenje, da je 26. februara usvojen predlog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1611/08 od 26. februara 2009. godine, te da izvršni postupak još uvek nije okončan, a poverilja nije naplatila svoja potraživanja; da je sud analizirajući dužinu trajanja postupka ispitivao ispunjenost kriterijuma za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku i našao da je osnovni razlog neprimereno dugom trajanju postupka neažurno postupanje Osnovnog suda u Čačku; da u smislu odredaba čl. 8a i 8b Zakona o uređenju sudova, izrečena mera ubrzanja postupka i iznos od 120 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu NBS na dan isplate na ime naknade predstavljaju primerenu satisfakciju za povredu prava na suđenje u razumnom roku; da iz sadržine odredbe člana 8b stav 1. istog zakona proizilazi da se radi o specifičnoj vrsti postupka koji ima za cilj ubrzanje i okončanje postupka, te da primerena naknada ne predstavlja naknadu štete već, uz izricanje mere za ubrzanje postupka, predstavlja satisfakciju za utvrđenu povredu prava.

Takođe je navedeno da, s obzirom na to da je postupak iniciran podnošenjem ustavne žalbe koja pored zahteva za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku sadrži i zahtev predlagača za utvrđenje povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava o kome nije odlučeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je potrebno ustavnu žalbu dostaviti Ustavnom sud da donese odluku u tom delu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe izjavljene 8. oktobra 2013. godine o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 34516/10, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presudu, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1611/08 od 26. februara 2009. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnositeljke izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 123/14 od 23. decembra 2014. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 88/15 od 12. februara 2015. godine, u delu kojim je određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka ustavne žalbe u suštini nezadovoljna visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno – kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnositeljki ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada od 120 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu NBS na dan isplate odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnositeljka može tvrditi da je dosuđena naknada beznačajna ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije , broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006- V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnositeljki dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje u sličnim predmetima utvrđuje ovaj sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 120 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu NBS na dan isplate nije nerazuman, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1611/08 od 26. februara 2009. godine ispravljenog rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1611/08 od 6. marta 2009. godine. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 123/14 od 23. decembra 2014. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 88/15 od 12. februara 2015. godine, odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti