Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu zbog dugotrajnog neizvršenja pravnosnažne presude. Sud je podnosiocima dosudio naknadu materijalne štete u visini potraživanja iz izvršne isprave, na teret budžetskih sredstava, dok je zahtev za nematerijalnu štetu odbio.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ž. V, M . S . i Z . R, svih iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. maja 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ž . V, M . S . i Z . R . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1087/11 podnosi ocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju O snovnog suda u Čačku I. 1087/11 od 20. juna 2011. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba Ž . V, M . S . i Z . R . izjavljena protiv stava trećeg izreke rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 27/14 od 30. oktobra 2014. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 81/15 od 12. februara 201 5. godine.

4. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ž. V , M. S . i Z . R , svi iz Čačka, izjavili su Ustavnom sudu, 8. oktobra 201 3. godine, preko punomoćnika S . J , advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1087/11. Ustavna žalba je bila zavedena pod brojem Už-8002/2013.

Nakon početka prime ne odred aba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Sl užbeni glasnik RS“, broj 101/13), kojim a je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud , Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 27/14 od 30. oktobra 2014. godine usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovni m sudom u Čačku u predmetu I. 1087/11 podnosi ocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

Nakon pravosnažnosti navedenog rešenja, Viši sud u Čačku je dopisom R4-I. 27/14 od 7. maja 2015. godine Ustavnom sudu „vratio“ ustavnu žalbu radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu. Ovaj podnesak zaveden je pod novim brojem Už-3107/2015.

Podnosioci ustavne žalbe su 6. maja 2015. godine podneskom dopunili ustavnu žalbu i istakli povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava proširujući zahtev i na stav treći izreke rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 27/14 od 30. oktobra 2014. godine i na rešenje Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 81/15 od 12. februara 201 5. godine.

U podnesku je, između ostalog , navedeno da osporenim rešenjima u delu kojim je odlučeno o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku nisu otklonjene posledice utvrđene povrede , jer je odluka iz stava tri nezakonita. Podnosioci istič u da je visina od 200 evra toliko beznačajna da ne može ni na jedan način da nadomesti čekanje na okončanje postupka, kao i da dosuđena naknada nije u skladu sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljud ska prava u sličnim slučajevima, te da im je na taj način povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. istakli su i zahtev za naknadu nematerijalne i zahtev za naknadu troškova za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 1087/11 od 20. juna 20 11. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnosilaca ustavne žalbe na osnovu prav nosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 930/10 od 11. februara 2010 . godine, kojom je obavezan a K. „S .“ a.d , u restrukturiranju , iz Čačka , kao izvršni dužnik , da tuži ocima, kao izvršnim poverioc ima, isplati na ime manje isplaćene minimalne zarade iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude sa zako nskom zateznom kamatom, troškovima parničnog postupka i troškovima izvršenja, plenidbom i prenosom novčanih sredstava, a posredstvom NBS – Agencije za prinudnu naplatu.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 27/14 od 30. oktobra 2014. godine , u stavu prvom izreke , usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 108 7/11 podnosi ocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije; u stavu drugom izreke naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku, u stavu trećem izreke je dosuđena naknada podnositeljki zahteva za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, u roku od tri meseca od dan a podnošenja zahteva za isplatu, dok je u stavu četvrtom obavezana Republika Srbija da predlagač ima na ime troš kova postupka isplati iznos od 4.780,00 dinara u roku od 15 dana.

Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 27/14 od 30. oktobra 2014. godine , Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Ržg. 81 /15 od 12. februara 201 5. godine delimično usvojio žalbu predlagača, preinačio prvostepeno rešenje u pogledu odluke o troškovima dosuđujući podnosiocima još po 2.000 dinara po tom osnovu, u ostalom delu potvrdio prvostepeno rešenje i naložio Višem sudu u Čačku da ustavnu žalbu i odluku donetu u ovom postupku dostavi Ustavnom sudu, radi donošenja odluke o zahtevu predlagača o povredi prava na imovinu.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je nakon uvida u spise Osnovnog suda u Čačku I. 1087/11 utvrđeno da je izvršni postupa k u konkretnom slučaju započeo 17. juna 20 11. godine, podnošenjem predloga za izvršenje, da je 20. juna 2011. godine usvojen predlo g rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1087/11, te da izvršni postupak još uvek nije okončan, a poverioci ni su naplatili svoja potraživanja; da je sud , analizirajući dužinu trajanja postupka , ispitivao ispunjenost kriterijuma za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku i našao da je osnovni razlog neprimereno dugom trajanju postupka neažurno postupanje Osnovnog suda u Čačku; da je na osnovu člana 8a st. 1. i 2. Zakona o uređenju sudova, prvostepeni sud odredio primerenu naknadu za povredu prava na suđe nje u razumnom roku u iznosu od 200 ev ra, u dinarskoj protivvrednosti; da iz sadržine odredbe člana 8v stav 1. istog zakona proizilazi da se radi o specifičnoj vrsti postupka koji ima za cilj ubrzanje i okončanje postupka, te da primerena naknada ne predstavlja naknadu štete već , uz izricanje mere za ubrzanje postupka , predstavlja iz vesnu građansko-pravnu sankciju zbog prekoračenja razumnog roka; da Vrhovi kasacioni sud smatra da dosuđena naknada predstavlja primerenu naknadu uz izrečenu meru za ubrzanje postupka, te da će se na taj način ostvariti svrha koja je njima predviđena i koja prestavlja cilj ovog postupka u smislu čl. 8a i 8b Zakona o uređenju sudova.

Takođe je navedeno da je prvostepeni sud pravilno u okviru svoje nadležnosti , saglasno ovlašćenjima iz čl. 8a i 8b Zakona o uređenju sudova , odlučio samo o povredi prava na suđenje u razumnom roku, te da, kako je postupak iniciran podnošenjem ustavne žalbe koja pored zahteva za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku sadrži i zahtev predlagača za zaštitu prava na imovinu iz člana 58. Ustava o kome nije odlučeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je potrebno ustavnu žalbu dostaviti Ustavnom sud da u okviru svoje nadležnosti donese odluku o povredi prava na imovinu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojim a je propisano: da s tranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši pr esudu izrečenu u korist podnosilaca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Už -5551/11). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, S ud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1087/11 od 20. juna 20 11. godine. Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje na knade materijalne štete podnosiocima ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa , a koj u su podnosi oci pokušal i na prinudan način da ostvar e u predmetnom izvršnom postupku.

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnosilaca u delu kojim se osporavaju stav treći izreke rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 27/14 od 30. oktobra 2014. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 81/15 od 12. februara 201 5. godine, kojima je određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 200 evra, Ustavni sud konstatuje da su podnosi oci ustavne žalbe u suštini nezadovoljni visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno – kompe nzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. P rimarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosi oca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaj a spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnosiocima ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosioci mo gu tvrditi da je dosuđena naknada beznačajna ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličn im slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije , broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39 .).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosi ocima dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje u sličnim predmetima utvrđuje ovaj sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih p rilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 200 evra nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-2287/2015 od 15. jula 2015. godine) .

Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv stava trećeg izreke rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 27/14 od 30. oktobra 2014. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 81/15 od 12. februara 2015. godine odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Budući da je podnosiocima usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, te da im je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete, Ustavni sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, našao da je to dovoljno kako bi se, u konkretnom slučaju, postiglo pravično zadovoljenje, zbog čega je u tački 4. izreke zahtev za naknadu nematerijalne štete odbio kao neosnovan, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

8. Što se tiče zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da za to nema osnova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (s tim u vezi videti , pored drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

9. Polazeći od svega iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti