Odluka Ustavnog suda o pravičnoj naknadi štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu S. F., utvrdivši da joj je povređeno pravo na pravično suđenje jer joj je dosuđena neadekvatna naknada od 400 evra zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Dosuđena joj je naknada od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3108/2020
21.12.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnima žalbama S. V . i S . F , obe iz Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. decembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. F . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 74/20 od 4. februara 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo S. F . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 74/20 od 4. februara 2020 . godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 89/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Obustavlja se postupak po ustavnoj žalbi S. V.

4. Odbacuje se ustavna žalba D. V . izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 103/20 od 11. februara 2020. godine.

5. Odbacuje se zahtev S. F . za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. V . i S . F , obe iz Pančeva , podnele su Ustavnom sudu, 28. februara 2020. godine, preko punomoćnika D. T, advokata iz Pančeva, ustavne žalbe protiv akata označenih u tač. 2. i 4. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na naknadu štete i prava jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 35. stav 2. i člana 36. Ustava.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), spojio postupke po ustavnim žalbama radi zajedničkog postupanja.

Ustavnim žalbama se ističe da novčani iznos dosuđen osporenim presudama kao novčano obeštećenje zbog povrede prava podnositeljki na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku ne može predstavljati adekvatnu naknadu za povredu navedenog prava, te da su podnositeljke i dalje zadržaliestatus žrtve povrede prava na suđenje u razumnom roku, a osporava se i odbacivanje tužbi u delu kojim su podnositeljke tražile isplatu troškova postupka po prigovoru radi ubrzavanja postupka, kao i pravilnost odluka o troškovima parničnih postup aka. Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe, utvrdi da su osporenim presudama Višeg suda u Pančevu povređena ustavna prava podnositeljki iz čl. 32, 35 . i 36. Ustava, poništi osporene presude Višeg suda u Pančevu i naloži istom sudu da donese nove odluke i podnositeljkama dosudi naknadu nema terijalne štete u iznosu od po 3.000 evra, a S. F . je tražila i troškove za sastav ustavne žalbe.

Ustavni sud je dopisom od 16. juna 2021. godine, naložio advokatu D. T . da u cilju ispunjavanja procesnih pretpostavki za vođenje postupka, Ustavnom sudu dostavi specijalno punomoćje za podnošenje ustavne žalbe u ime S. V .

U vezi sa tim dopisom navedeni advokat je dostavio specijalno punomoćje D. V, zakonskog naslednika S . V, koja je u međuvremenu preminula, i predložio da Ustavni sud nastavi postupanje po podnetoj ustavnoj žalbi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavne žalb e i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjima Privrednog suda u Pančevu usvojeni su prigovori predlagača, ovde podnosilaca ustavnih žalbi , te im je utvrđen a povre da prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se kod tog suda vodi nad stečajnim dužnikom „T.“ a.d. Pančev o u predmetu St. 89/10, a u kome su podnosioci prijavili svoj a potraživanj a iz radnog odnosa, koja su im u tom postupku priznata.

Osporenim presudama Višeg suda u Pančevu, ovde podnosiocima ustavnih žalbi, na ime novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, pravnosnažno je dosuđeno po 400 evra, sa odgovarajućom kamatom počev od dana presuđenja pa do konačne isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev u delu preko dosuđenog do traženog iznosa od 3.000 evra.

Dopunskim rešenje m javnog beležnika B. M . iz Pančeva O. 3096/20 od 15. septembra 2022 . godine, koje je 15. septembra 2022. godine postalo pravosnažno, utvrđeno je da imovinu - z aostavštinu pok. S. V, koja je preminula 12. decembra 2020. godine, čine novčana potraživanja po osnovu podnete ustavne žalbe, a vezano za naknadu nematerijalne štete zbog ranije utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Pančevu St. 89/10 , sve izneto u predmetu Ustavnog suda Už-3108/2000, kao i da se na opisanoj zaostavštini po pravnom osnovu zakonskog nasleđivanja za jedinog naslednika oglašava sin D. V .

4. Odredbom člana 88. tačka 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 - dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23 ) propisano je da će Ustavni sud obustaviti postupak kad prestanu procesne pretpostavke za vođenje postupka po ustavnoj žalbi.

S obzirom na to da je podnositeljka S . V . preminula 12. decembra 2020 . godine, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 88. stav 1. tačka 3. Zakona o Ustavnom sudu, obustavio postupak u odnosu na ovu podnositeljku, rešavajući kao u tački 3. izreke.

5. Odlučujući o ustavnoj žalbi S. F . u delu u kome se ističe povred a prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se navodi o povredi ovog ustavnog prava , pre svega, zasniva ju na tvrdnji da je visina novčanog obeštećenja koja je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnositeljke, a koji se odnose na osporenu presudu Višeg suda u Pančevu Gžrr. 74/20 od 4. februara 2020. godine, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju .

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnosiocu predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnosilac predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocu pravnosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda : www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S. J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnositeljki S . F . povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućno sti da u primerenom roku naplati svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – stečajnog dužnika koji je privredno društvo sa državnim kapitalom, Ustavni s ud je utvrdio da je podnositeljki S . F . osporenom presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 74/20 od 4. februara 2020. godine, kojom joj je na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Pančevu St. 89/10 prav nosnažno dosuđen iznos od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , usvojio ustavnu žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlu čujući kao u prvom delu tačke 1 . izreke.

6. Što se tiče navoda ustavne žalbe S . F . kojom se presuda Višeg suda u Pančevu Gžrr. 74/20 od 4. februara 2020. godine osporava u odnosu na odbacivanje t užbe u delu kojim je podnositeljka tražila isplatu troškova postupka po prigovoru radi ubrzavanja postupka, kao i na odluku po zahtevima za naknadu troškova parničnog postupka, Ustavni sud je ocenio se ovi navodi ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenih ustavnih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još j ednom oceni zakonitost osporenog ak ta u tom delu, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tač ke 1. izreke.

7. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se takođe poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač ki 2. izreke, utvrdio podnositeljki pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos e isplaćen e po osnovu osporen e presud e Višeg suda u Pančevu, kao i za sve ostale iznose koji su joj eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 89/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Nakon što je podnositeljki S . F . utvrdio povredu prava na pravično suđenje i utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u odnosu na istaknute povred e prava iz čl. 35. i 36. Ustava.

8. Ustavni sud je, postupajući u ovoj ustavnosudskoj stvari, prethodno utvrdio da D . V , kao zakonski naslednik pok. S. V, nije bio stranka u postupku u kom je doneto osporeno rešenje Višeg suda u Pančevu Gžrr. 103/20 od 11. februara 2020. godine, te da nema aktivnu legitimaciju da zahteva da mu se utvrdi naknada nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku njegovom pravnom prethodniku, odnosno da navodna povreda označenih prava ne može imati uticaja na nasledna prava D . V.

Imajući u vidu navedeno, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 4. izreke odbacio ustavnu žalbu D. V , jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđenje pretpostavke za vođenje postupka.

9. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe S . F . za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahteve, rešavajući kao u tački 5. izreke.

10. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tač. 7) i 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o pravičnoj naknadi štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti