Odluka Ustavnog suda o povredi prava na obrazloženu sudsku odluku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Upravni sud je propustio da obrazloži zašto dokazi podnositeljke o uplati doprinosa za penzijsko osiguranje nisu prihvaćeni kao validni, čime je doneo proizvoljnu odluku. Presuda je poništena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Katona Eufemije iz Savinog Sela, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbij e, na sednici Veća održanoj 26. oktobra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Katona Eufemije i utvrđuje da je presudom Upravnog suda - Odeljenje u Novom Sadu U. 13994/13 od 11. marta 2016. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda - Odeljenje u Novom Sadu U. 13994/13 od 11. marta 2016. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija Pokrajinskog fonda broj 30-02/181.20-17825 od 22. februara 2016. godine.

3. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Katona Eufemije izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava , u upravnom postupku koji se vodio pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje – Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Vrbas u predmetu broj 32.181.20-17825.

O b r a z l o ž e nj e

1. Katona Eufemija iz Savinog Sela je, 15. aprila 2016. godine, preko punomoćnika Žarka Prodanovića, advokata iz Vrbasa, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda - Odeljenje u Novom Sadu U. 13994/13 od 11. marta 2016. godine, zbog povrede prava iz čl. 22, 32, 35, 58. i 70. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u upravnom postupku koji se vodio pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje – Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Vrbas u predmetu broj 32.181.20-17825.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da su za predmetni period u potpunosti izmirene obaveze po osnovu doprinosa, za šta je podnositeljka kao dokaz dostavila brojne priznanice, kao i nalaz i mišljenje veštaka, ali da upravni organi nisu obrazložili zašto su pojedine priznanice prihvatili kao dokaz, dok je za druge navedeno da nisu validan dokaz; da je Upravni sud samo konstatovao da su navodi tužbe neosnovani, te da nije uopšte uzeo u obzir brojne dokaze koje je podnositeljka priložila uz tužbu.

Podnositeljka je predložila da Sud usvoji njenu ustavnu žalbu, utvrdi da su joj povređena prava na koja u ustavnoj žalbi ukazuje, kao i da poništi osporenu presudu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt i celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 3. januara 2013 . godine podnela prvostepenom organu uprave zahtev za priznavanje prava na porodičnu penziju.

Privremenim rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Vrbas broj 32.181.20-17825 od 19. marta 2013. godine podnositeljki je utvrđeno pravo na porodičnu penziju od 24. decembra 2012. godine, na način bliže određen u tom rešenju, uz obustavu 1/3 penzije na ime neizmirenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 10. avgusta 1973. do 31. decembra 1974. godine.

Protiv navedenog rešenja podnositeljka je izjavila žalbu, a potom je koristila procesnopravna sredstva protiv „ćutanja administracije“ jer o žalbi nije odlučeno u zakonom propisanom roku. R ešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija Pokrajinskog fonda broj 30-02/181.20-17825 od 22. februara 2016. godine žalba podnositeljke je odbijena kao neosnovana. U obrazloženju tog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno da se u prilog tvrdnji podnositeljke da je izmiren dug na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje ne mogu prihvatiti kao validni dokazi priloženi osnovni i dopunski nalazi i mišljenja veštaka ekonomske struke i kopije uplatnica.

Imajući u vidu da je podnositeljka 30. avgusta 2013. godine podnela tužbu Upravnom sudu zbog „ćutanja uprave“, a da je u međuvremeno odlučeno o žalbi, podnositeljka je podneskom od 7. marta 2016. godine proširila tužbu i na novodoneto rešenje od 22. februara 2016. godine. Osporenom presudom Upravnog suda - Odeljenje u Novom Sadu U. 13994/13 od 11. marta 2016. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnositeljke podneta protiv konačnog upravnog akta. U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno da je uvidom u podatke matične evidencije Fonda utvrđeno da korisnik starosne penzije nije uplatio doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za određene periode osiguranja, a da podnositeljka nije navela nijednu novu okolnost, niti pružila novi dokaz koji nije cenjen u sprovedenom upravnom postupku koji bi mogao biti od uticaja na odluku u ovoj upravnoj stvari.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava , na čiju povredu ukazuje podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 27. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09 i 101/10), koji je bio na snazi na dan podnošenja predmetnog zahteva, bilo je propisano da pravo na porodičnu penziju mogu ostvariti članovi porodice umrlog osiguranika koji je navršio najmanje pet godina staža osiguranja ili je ispunio uslove za starosnu ili invalidsku penziju ili umrlog korisnika starosne ili invalidske penzije.

Ostalim odredbama navedenog Zakona propisano je: da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju kod fonda (član 82.); da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja koja se ostvaruju u fondu obezbeđuju u postupku predviđenom zakonom kojim je uređen opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno (član 84. stav 2.); da se penzijski staž i zarade, kao i druge činjenice od uticaja na sticanje i utvrđivanje prava, uzimaju u obzir pri ostvarivanju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, na osnovu podataka utvrđenih u matičnoj evidenciji (član 85. stav 1.); da se postupak za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i za utvrđivanje penzijskog staža pokreće na zahtev osiguranika, odnosno na zahtev člana porodice za ostvarivanje prava na porodičnu penziju, da je fond dužan da osiguranicima i korisnicima prava pruža stručnu pomoć u postupku (član 88. st. 1. i 2.); da fond vodi matičnu evidenciju o osiguranicima, obveznicima plaćanja doprinosa i korisnicima prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja (član 125. stav 1.); da svojstvo osiguranika, staž osiguranja, zarade, naknade zarade, osnovice osiguranja, odnosno ugovorene naknade koje se uzimaju za utvrđivanje visine prava utvrđuje fond na osnovu prijava podataka iz člana 132. ovog zakona, unošenjem podataka u matičnu evidenciju (član 140. stav 1.); da fond obezbeđuje neposredno, efikasno, racionalno i zakonito ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i organizuje obavljanje poslova za sprovođenje osiguranja (član 151. tačka 5)).

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje - Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Vrbas bio dužan da, na osnovu dokaza koje je priložila, podnositeljki odredi konačan iznos porodične penzije i donese novo rešenje kojim će biti oslobođena uplate duga, s obzirom da je pok. suprug podnositeljke blagovremeno izmirio sve poreze i doprinose . Podnositeljka je ukazala da ni drugostepeni organ uprave, niti Upravni sud nisu obrazložili iz kog razloga nisu prihvaćeni kao validni dokazi koje je priložila u prilog svojoj tvrdnji o izmirenju svih doprinosa.

Ocenjujući navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, ovaj sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na jasan, argumentovan, dovoljan i razumljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg organa, odnosno suda.

Ispitujući da li obrazloženje osporene presude Upravnog suda ispunjava standarde prava na pravično suđenje, Ustavni sud je najpre konstatovao da je prvostepeni organ uprave privremenim rešenjem podnositeljki utvrdio pravo na porodičnu penziju, uz obustavu 1/3 penzije na ime neizmirenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 10. avgusta 1973. do 31. decembra 1974. godine. Dajući razloge za donošenje takve odluke, prvostepeni organ je naveo da, imajući u vidu da nisu uplaćeni doprinosi za navedeni period, korisniku će se vršiti obustava 1/3 mesečnog iznosa penzije do konačnog namirenja neuplaćenih doprinosa . Podnositeljka je uz žalbu protiv prvostepenog rešenja dostavila nalaz veštaka ekonomske struke i priznanice o uplati određenih doprinosa. Drugostepeni organ uprave je u obrazloženju rešenja kojim je odbio žalbu podnositeljke naveo da se priloženi dokazi ne mogu prihvatiti kao validni dokazi. Upravni sud je u osporenoj presudi ocenio da pobijanim konačnim rešenjem nije povređen zakon na štetu podnositeljke.

Ustavni sud konstatuje da se u postupku ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja pred Fondom supsidije rno primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku i da se penzijski staž i zarade uzimaju u obzir na osnovu podataka utvrđenih u matičnoj evidenciji koju vodi Fond.

Ustavni sud napominje da je Zakonom o opštem upravnom postupku usvojeno načelo slobodne ocene dokaza, koje u suštini znači da organ po svom uverenju odlučuje koje će činjenice uzeti kao dokazane, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka (član 10.). Posledica toga je da Zakon o opštem upravnom postupku ne određuje rangiranje dokaznih sredstava po kome bi jedno imalo uvek veću snagu nego neko drugo sredstvo. Međutim, ovakav sistem slobodne ocene dokaza nalaže potrebu da se nađe zaštita od eventualne zloupotrebe slobode koja po ovom načelu pripada organu koji vodi postupak. Jemstvo da će organ nepristrasno oceniti dokaze leži i u njegovoj dužnosti da za svoju ocenu iznese razumljive razloge u odluci. Iz navedenog, van sumnje, proizlazi da organ uprave u obrazloženju svoje odluke mora jasno da navede razloge zbog kojih je jednom dokaznom sredstvu poklonio veru, a drugom nije, a istu obavezu potom ima i Upravni sud koji ceni zakonitost tako donetog konačnog upravnog akta.

Ustavni sud ukazuje da je drugostepeni organ uprave samo naveo da dokazi koje je priložila podnositeljka nisu validni dokazi. Ustavni sud dalje konstatuje da je Upravni sud u osporenoj presudi u potpunosti prihvatio kao pravilne i na zakonu zasnovane razloge date u obrazloženju drugostepenog rešenja, te je, nakon citiranja zakonskih odredbi, istakao da je zakonit konačni upravni akt, a da podnositeljka nije navela nijednu novu okolnost, niti pružila novi dokaz koji nije cenjen u sprovedenom upravnom postupku koji bi mogao biti od uticaja na odluku u ovoj upravnoj stvari.

Ustavni sud konstatuje da rešavanje suda u upravnom sporu ima svoje osobenosti, koje se, između ostalog, ogledaju u načelu zakonitosti i načelu oslanjanja suda na utvrđeno činjenično stanje u upravnom postupku. S obzirom na to da se u upravnom sporu proverava zakonitost konačnog upravnog akta na podlozi činjenica utvrđenih u upravnom postupku, to ne postoji obaveza suda da obrazlaže sve navode tužbe ukoliko su oni već isticani u upravnom postupku koji je prethodio upravnom sporu i u kom postupku su ti navodi ocenjeni. Međutim, odluka suda ne može da bude bez ikakvog obrazloženja, niti ono sme da bude lapidarnog karaktera. U konkretnom slučaju, u obrazloženju osporene presude nije ocenjen ni jedan navod tužbe, iako su navodi tužbe bili bitno slični žalbenim navodima, a podnosilac je izričito istakao da navodi žalbe nisu u potpunosti ocenjeni od strane drugostepenog upravnog organa, već je samo navedeno da se priloženi dokazi ne mogu prihvatiti kao validni dokazi.

Ustavni sud je utvrdio da je Upravni sud u obrazloženju osporene presude propustio da oceni sve ove navode podnosioca ustavne žalbe, iako isti nisu bili ocenjeni u upravnom postupku koji je prethodio upravnom sporu. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Istovremeno, kao meru otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15 -dr. zakon i 103/15), poništio presudu Upravnog suda - Odeljenje u Novom Sadu U. 13994/13 od 11. marta 2016. godine i odredio da Upravni sud donese novu odluku o tužbi podnosioca podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija Pokrajinskog fonda broj 30-02/181.20-17825 od 22. februara 2016. godine, odluč ujući kao u tački 2. izreke, ne prejudicirajući pri tome konačan ishod osporenog upravnosudskog postupka.

7. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Osporeni upravnosudski postupak je pokrenut 3. januara 2013. godine, podnošenjem zahteva podnositeljke za priznavanje prava na porodičnu penziju, a okončan je donošenjem osporene presude Upravnog suda - Odeljenje u Novom Sadu U. 13994/13 od 11. marta 2016. godine. Iz navedenog proizlazi da je osporeni postupak okončan za nešto više od tri godine.

Imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja upravnog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, postupanja upravnih organa koji vode postupak, odnosno sudova u upravnom sporu, kao i od prirode zahteva, odnosno značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri ocenjivanju povrede prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da je u ovom upravnom postupku činjenično stanje bilo donekle složeno, ali se nisu postavila složena pravna pitanja.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljka ustavne žalbe imala legitiman interes da se predmetni postupak okonča u razumnom roku.

Ispitujući postupanje upravnih organa, odnosno nadležnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud ukazuje da je drugostepeni organ o žalbi podnositeljke izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja odlučio nakon više od dve i po godine, što se ne može smatrati razumnim rokom za odlučivanje. Imajući u vidu da je podnositeljka podnela najpre tužbu zbog „ćutanja uprave“, a da je potom isti podneskom od 7. marta 2016. godine tužbu proširila i na novodoneto rešenje, Upravni sud je, nakon dostavljanja tog podneska odlučio u roku od četiri dana.

Ocenjujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da je podnositeljka koristila procesnopravna sredstva protiv „ćutanja uprave“ kako bi doprinela skraćenju vremena trajanja predmetnog postupka.

Međutim, imajući u vidu da je osporeni postupak vođen i okončan pred prvostepenim i drugostepenim organom uprave i Upravnim sudom za tri godine i dva meseca , a posmatrajući osporeni postupak kao jedinstvenu celinu, Ustavni sud je ocenio da podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Kako je utvrdio povredu prava na pravično suđenje, Ustavni sud nije razmatrao navode ustavne žalbe o povredi ostalih Ustavom zajemčenih prava na koja je ukazano u ustavnoj žalbi.

9. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na obrazloženu sudsku odluku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti