Ustavna žalba odbačena zbog nenadležnosti, neblagovremenosti i neiscrpljenosti pravnih sredstava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv velikog broja sudskih akata i radnji. Odbacivanje je zasnovano na više razloga: akti doneti pre stupanja na snagu Ustava iz 2006. godine, neblagovremenost za kasnije akte, te neiscrpljenost raspoloživih pravnih sredstava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivere Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ace Petrovića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. februara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ace Petrovića.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aca Petrović iz Niša je 11. marta 2008. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Nišu P. 1959/95 od 11. septembra 1995. godine, rešenja Opštinskog suda u Nišu P. 1959/95 od 25. decembra 2002. godine, rešenja Opštinskog suda u Nišu P. 1959/95 od 9. marta 2005. godine, rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 11301/93 od 31. avgusta 1993. godine, zaključka (bez navedenog broja) Opštinskog suda u Nišu od 19. maja 1998. godine, rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 833/2000 od 9. novembra 2000. godine, „nalaza i mišljenja veštaka od 3. maja 2001. godine“, zaključka (bez navedenog broja) Opštinskog suda u Nišu od 18. jula 2001. godine, rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 833/00 od 28. juna 2002. godine, „radnje Opštinskog suda u Nišu kojom su predate parcele poveriocu nalogom“ (bez navedenog broja) Opštinskog suda u Nišu od 22. oktobra 2002. godine, rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 833/00 od 13. februara 2003. godine, rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 833/00 od 10. marta 2003. godine, rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 4221/04 od 23. septembra 2004. godine, radnje Opštinskog suda u Nišu preduzete 29. jula 2005. godine „kojom mu nije dozvoljeno da isprazni nepokretnost svojom radnom snagom i da bez troškova uskladišti svoju pokretnu imovinu“, radnje Opštinskog suda u Nišu preduzete 31. avgusta 2005. godine kojom su poveriocu „predate četiri bačve“, radnje Opštinskog suda u Nišu preduzete 31. avgusta 2005. godine kojom su predati „neveštačeni i neprodati objekti i delovi objekata“ poveriocu, rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 5329/04 od 15. novembra 2004. godine, „rada, odnosno nalaza, veštaka od 22. marta 2005. godine u postupku izvršenja I. 5329/04 Opštinskog suda u Nišu“, radnje Opštinskog suda u Nišu kojom je 25. decembra 2005. godine izvršena „prodaja nepokretnosti“, rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 1036/97 od 23. decembra 2005. godine, rešenja Opštinskog suda u Nišu IPV (I) 55/07 od 19. jula 2007. godine, „radnje Opštinskog suda u Nišu preduzete 5. juna 1996. godine, kojom su uklonjeni dokazi koje je podnosilac ustavne žalbe predao sudu u postupku izvršenja I. 1036/97“, rešenja Opštinskog suda u Nišu P. 3566/2007(P. 5432/78) od 21. avgusta 2007. godine, rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 5581/06 od 12. decembra 2006. godine, rešenja Opštinskog suda u Nišu VII Su. 131/07 od 22. avgusta 2007. godine, rešenja Opštinskog suda u Nišu IPV (I) 128/03 od 3. novembra 2003. godine, presude Okružnog suda u Nišu Gž. 3129/96 od 20. decembra 1996. godine, presude Okružnog suda u Nišu Gž. 706/98 od 8. juna 1998. godine, rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 2389/03 od 2. oktobra 2003. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 5686/98 od 14. septembra 1999. godine. Podnosilac je naveo da mu je osporenim radnjama i aktima Opštinskog suda u Nišu povređeno pravo na sudsku zaštitu i predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu „ljudskih prava“ i poništi osporene akte i radnje.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/2007), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Odredbama člana 113. Zakona, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.), kao i da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije 8. novembra 2006. godine.

3. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Nišu P. 1959/95 od 11. septembra 1995. godine, rešenja Opštinskog suda u Nišu P. 1959/95 od 25. decembra 2002. godine, rešenja Opštinskog suda u Nišu P. 1959/95 od 9. marta 2005. godine, rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 11301/93 od 31. avgusta 1993. godine, zaključka (bez navedenog broja) Opštinskog suda u Nišu od 19. maja 1998. godine, rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 833/2000 od 9. novembra 2000. godine, „nalaza i mišljenja veštaka od 3. maja 2001. godine“, zaključka (bez navedenog broja) Opštinskog suda u Nišu od 18. jula 2001. godine, rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 833/00 od 28. juna 2002. godine, „radnje Opštinskog suda u Nišu kojom su predate parcele poveriocu nalogom (bez navedenog broja) Opštinskog suda u Nišu od 22. oktobra 2002. godine“, rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 833/00 od 13. februara 2003. godine, rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 833/00 od 10. marta 2003. godine, rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 4221/04 od 23. septembra 2004. godine, radnje Opštinskog suda u Nišu preduzete 29. jula 2005. godine „kojom mu nije dozvoljeno da isprazni nepokretnost svojom radnom snagom i da bez troškova uskladišti svoju pokretnu imovinu“, radnje Opštinskog suda u Nišu preduzete 31. avgusta 2005. godine kojom su poveriocu „predate četiri bačve“, radnje Opštinskog suda u Nišu preduzete 31. avgusta 2005. godine kojom su poveriocu predati „neveštačeni i neprodati objekti i delovi objekata“, rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 5329/04 od 15. novembra 2004. godine, „rada, odnosno nalaza veštaka od 22. marta 2005. godine u postupku izvršenja I. 5329/04 Opštinskog suda u Nišu“, radnje Opštinskog suda u Nišu kojom je 25. decembra 2005. godine izvršena „prodaja nepokretnosti“, rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 1036/97 od 23. decembra 2005. godine, „radnje Opštinskog suda u Nišu preduzete 5. juna 1996. godine, kojom su uklonjeni dokazi koje je podnosilac ustavne žalbe predao Opštinskom sudu u Nišu u postupku izvršenja I. 1036/97“, rešenja Opštinskog suda u Nišu IPV (I) 128/03 od 3. novembra 2003. godine, presude Okružnog suda u Nišu Gž. 3129/96 od 20. decembra 1996. godine, presude Okružnog suda u Nišu Gž. 706/98 od 8. juna 1998. godine, rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 2389/03 od 2. oktobra 2003. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 5686/98 od 14. septembra 1999. godine, dakle, akata donetih i radnji izvršenih pre stupanja na snagu Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu protiv navedenih akata i radnji, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

4. U odnosu na deo ustavne žalbe kojim se osporava rešenje Opštinskog suda u Nišu IPV (I) 55/07 od 19. jula 2007. godine, kojim su odbijene žalbe stranaka izjavljene protiv rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 2487/06 od 11. aprila 2007. godine, Ustavni sud je utvrdio uvidom u kopiju pismenog otpravka navedenog rešenja dostavljenu uz ustavnu žalbu, da je podnosilac ustavne žalbe pismeni otpravak osporenog rešenja primio 16. avgusta 2007. godine.

Imajući u vidu datum prijema osporenog drugostepenog rešenja, te činjenicu da je ustavna žalba podneta 11. marta 2008. godine, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba u tom delu nije blagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 113. stav 3. Zakona, pa je žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona.

5. Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) je propisano: da sudija može biti izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost (član 66. stav 2.); da o isključenju i izuzeću sudije odlučuje predsednik suda, kao i da protiv rešenja o isključenju ili usvajanju zahteva za izuzeće nije dozvoljena žalba, a protiv rešenja kojim se zahtev za izuzeće odbija nije dozvoljena posebna žalba (član 70. st. 1. i 5); da stranke mogu izjaviti žalbu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude, ako u ovom zakonu nije određen drugi rok (član 355.); da se presuda može pobijati zbog bitne povrede parničnog postupka (član 360. stav 1. tačka 1)); da bitna povreda odredaba parničnog postupaka uvek postoji ako je sud bio nepropisno sastavljen, ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao biti isključen ili izuzet, ili ako je u donošenju presude učestvovao sudija koji nije sudelovao na glavnoj raspravi (član 361. stav 2. tačka 1)); da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba, ako u ovom zakonu nije određeno da žalba nije dozvoljena, kao i da ako ovaj zakon izričito određuje da posebna žalba nije dozvoljena, rešenje prvostepenog suda može se pobijati samo u žalbi protiv konačne odluke (član 385.); da će se postupku po žalbi protiv rešenja shodno primenjivati odredbe koje važe za žalbu protiv presude (član 388.).

Odredbama člana 12. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), između ostalog, propisano je da su pravni lekovi u postupku izvršenja i obezbeđenja žalba i prigovor (stav 1.), kao i da se protiv rešenja donetog u prvom stepenu može izjaviti žalba, osim ako je ovim zakonom propisano da žalba nije dozvoljena (stav 2.).

U odnosu na deo ustavne žalbe kojim se osporava rešenje Opštinskog suda u Nišu P. 3566/2007 (P. 5432/78) od 21. avgusta 2007. godine i rešenje Opštinskog suda u Nišu I. 5581/06 od 12. decembra 2006. godine, Ustavni sud je uvidom u navedena rešenja utvrdio da ista sadrže pouke o pravu na izjavljivanje žalbe Okružnom sudu u Nišu. Kako iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da protiv ovih osporenih akata podnosilac ustavne žalbe nije iskoristio sva pravna sredstva propisana Zakonom o parničnom postupku i Zakonom o izvršnom postupku, to je Ustavni sudu ocenio da ni u odnosu na navedena rešenja ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, pa je i u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

Povodom dela ustavne žalbe kojim je osporeno rešenje Opštinskog suda u Nišu VII Su. 131/07 od 22. avgusta 2007. godine kojim je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, za izuzeće sudije J. B. od daljeg postupanja u predmetu P. 4077/07, Ustavni sud konstatuje da institut izuzeća sudije treba da obezbedi svakome da o njegovim pravima i obavezama odlučuje nepristrasan sud, što je jedna od garancija prava na pravično suđenje zajemčenih članom 32. stav 1. Ustava. Međutim, o pravima i obavezama stranaka u parničnom postupku sud odlučuje presudom, a ne rešenjem o izuzeću. Rešenje o izuzeću je jedno od procesnih rešenja koje sud donosi u parničnom postupku i protiv koga nije dozvoljena posebna žalba. Učestvovanje sudije koji je po zakonu morao biti izuzet u donošenju presude predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba parničnog postupka, zbog koje se mogu izjaviti žalba i revizija protiv presude, a po iscrpljivanju ovih pravih sredstava i ustavna žalba, u slučaju da je navedena povreda pravila parničnog postupka dovela do povrede prava na pravično suđenje. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da rešenje o izuzeću sudije ne predstavlja pojedinačni akt državnog organa protiv koga se može izjaviti ustavna žalba, pa je ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

6. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Ustavna žalba odbačena zbog nenadležnosti, neblagovremenosti i neiscrpljenosti pravnih sredstava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti