Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Slobodana Levića kao neblagovremenu. Žalba se odnosila na povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku. Sud je utvrdio da je žalba podneta nakon isteka prekluzivnog roka od 30 dana.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodana Levića iz Boke, opština Sečanj, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. oktobra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Slobodana Levića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Zrenjaninu pod brojem K. 63/05 i K. 68/06.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Slobodan Lević iz Boke, opština Sečanj, preko punomoćnika Miroslava R. Miloševića, advokata iz Rume, podneo je Ustavnom sudu 28. juna 2010. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Zrenjaninu pod brojem K. 63/05 i K. 68/06, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud donese odluku kojom će usvojiti ustavnu žalbu, utvrditi da mu je u označenim krivičnim postupcima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i utvrditi pravo na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, koji je proglašen 8. novembra 2006. godine, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona u Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, a odredbom člana 113. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.) i da se u ovom slučaju ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je presudom Okružnog suda u Zrenjaninu K. 63/05 od 18. januara 2006. godine, optuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije („Službeni glasnik SRS“, br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i 21/90 i „Službeni glasnik RS“, br. 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 i 67/03) u vezi sa članom 22. Osnovnog krivičnog zakona („Službeni list SFRJ“, br. 44/76, 36/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90 i 54/90, „Službeni list SRJ“, br. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 24/94 i 61/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 39/03); da je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž. I 579/06 od 29. marta 2006. godine ukinuta presuda Okružnog suda u Zrenjaninu K. 63/05 od 18. januara 2006. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje; da je presudom Okružnog suda u Zrenjaninu K. 68/06 od 26. decembra 2006. godine optuženi oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela primanje mita iz člana 254. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije u vezi sa članom 22. Osnovnog krivičnog zakona; da je presudom Vrhovnog suda Srbije Kž. I 591/07 od 25. aprila 2007. godine preinačena presuda Okružnog suda u Zrenjaninu K. 68/06 od 26. decembra 2006. godine u delu odluke o kazni; da je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kzu. 537/07 od 4. oktobra 2007. godine odbijen kao neosnovan zahtev branioca osuđenih, među kojima i ovde podnosioca ustavne žalbe, za vanredno ublažavanje kazne izrečene presudom Vrhovnog suda Srbije Kž. I 591/07 od 25. aprila 2007. godine.

4. Prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe u krivičnom postupku se ceni u odnosu na dan dostavljanja odluke o žalbi protiv prvostepene presude, kojom se postupak pravnosnažno okončava. U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je presuda Vrhovnog suda Srbije Kž. I 591/07 od 25. aprila 2007. godine, kojom je krivični postupak vođen protiv podnosioca ustavne žalbe pravnosnažno okončan, podnosiocu dostavljena najkasnije 4. oktobra 2007. godine, kada je Vrhovni sud Srbije odbio zahtev njegovog branioca za vanredno ublažavanje kazne izrečene navedenom presudom. Kako je navedena presuda doneta i podnosiocu nesumnjivo dostavljena u periodu od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu, to je saglasno odredbi člana 113. stav 3. Zakona rok za podnošenje ustavne žalbe od 30 dana tekao od dana stupanja na snagu tog zakona. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena 28. juna 2010. godine, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, podnetu žalbu odbacio kao neblagovremenu.

Ustavni sud ukazuje da na drugačije rešenje u ovom predmetu nije moglo da utiče isticanje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što Zakon o Ustavnom sudu dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede naznačenog prava može izjaviti i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle dok postupak čije se trajanje osporava još uvek nije okončan, ali ne dopušta mogućnost da se ustavna žalba može izjaviti nakon što je predmetni postupak pravnosnažno okončan, odnosno po isteku prekluzivnog roka za podnošenje ustavne žalbe. Kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva pravna sredstva i postupak pravnosnažno okončan, blagovremenost ustavne žalbe podnete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku se ceni na isti način kao i kad je istaknuta povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava. Ustavni sud je, stoga, odbacio ustavnu žalbu i u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

5. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 19/2008: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv pravnosnažnih krivičnih presuda
• Už 3793/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti
• Už 144/2008: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedopuštenosti
• Už 1390/2008: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
• Už 1231/2008: Ustavna žalba odbijena; presuda zasnovana na zakonitom dokazu, stariji akti van nadležnosti
• Už 5500/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog procesnih nedostataka
• Už 5171/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku