Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda. Podnosilac nije dokazao da je sud u identičnim situacijama odlučivao drugačije, niti da mu je uskraćeno pravo na pravni lek ili povređeno ljudsko dostojanstvo odlukom kojom je usvojen prigovor zastarelosti potraživanja.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-3111/2011
27.10.2011.
Beograd
Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Žarka Gavrilovića iz Beograda, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. oktobra 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Žarka Gavrilovića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 108/10 od 21. jula 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Žarko Gavrilović iz Beograda je 27. septembra 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 108/10 od 21. jula 2010. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava Republike Srbije i prava na ljudsko dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti iz člana 23. Ustava, te povrede načela iz čl. 19. i 21. Ustava.
U ustavnoj žalbi se navodi da prilikom donošenja osporene presude, Apelacioni sud u Beogradu nije primenio odredbe Zakona o obligacionim odnosima koje je trebao primeniti, kao i da je nepravilno primenio odredbu člana 376. istog Zakona, jer je ''svesno i namerno prenebregao činjenicu da je podnosilac podneo privatnu krivičnu tužbu i u krivičnom postupku istakao odštetni zahtev protiv tuženih, čime je prekinuta zastarelost''. Dalje se navodi da je Apelacioni sud donošenjem nezakonite presude povredio podnosiočevo pravo na ljudsko dostojanstvo, jer je izvršio diskriminaciju, te mu je ''drsko i bezobzirno'' uskratio pravo na jednaku zakonsku zaštitu.
Od Ustavnog suda se zahteva da, između ostalog, podnosiocu prizna pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.500.000,00 dinara, koji iznos je tražio tužbom u predmetu Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 7066/01.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i priloženih dokaza, utvrdio da se pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu vodio parnični postupak po tužbi tužioca-protivtuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv tuženih D.P, tužene-protivtužilje D.G, tuženog Javnog glasila Super Pres D.O.O. Magazin ''Svet'' iz Novog Sada i R.Č. radi naknade nematerijalne štete.
Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 108/10 od 21. jula 2010. godine, u prvom stavu izreke, preinačena je presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 7066/01 od 3. marta 2009. godine u stavovima prvom i drugom izreke, pa je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tužene D.G, Javno glasilo Super Pres D.O.O. Magazin ''Svet'' i R.Č. da mu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda solidarno plate iznos od 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 3. marta 2009. godine do isplate, kao i zahtev da se tuženi Javno glasilo Super Pres D.O.O. Magazin ''Svet'' obaveže da objavi pravnosnažnu presudu na trošak tuženih. Drugim stavom izreke odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u trećem i četvrtom stavu izreke, dok je trećim stavom izreke odbijena žalba tužene D.G. i prvostepena presuda potvrđena u petom stavu izreke. Četvrtim stavom izreke preinačena je odluka o troškovima sadržana u stavu šestom izreke prvostepene presude.
4. Polazeći od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da podnosilac povredu označenih ustavnih prava i načela obrazlaže time što je, po njegovom mišljenju, Apelacioni sud u Beogradu nepravilno primenio odredbe Zakona o obligacionim odnosima o zastarelosti potraživanja, pa je ''donošenjem nezakonite presude Gž. 108/10 povredio njegovo ljudsko dostojanstvo, jer je izvršio diskriminaciju prema njemu''.
Ustavni sud je, krećući se u granicama istaknutih navoda i postavljenog zahteva, ocenio da nisu prihvatljive tvrdnje o povredi ustavnih prava označenih u ustavnoj žalbi.
Naime, Sud je konstatovao da podnosilac nije pružio dokaze da je Apelacioni sud u Beogradu u identičnim činjeničnim i pravnim situacijama donosio drugačije odluke, niti da je u konkretnoj situaciji tuženima u parničnom postupku dato više prava nego što im pripada, pa nema mesta pozivanju podnosioca na povredu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.
Kako je podnosilac ustavne žalbe iskoristio pravo na žalbu protiv prvostepene presude, to nema povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, kojim se pre svega garantuje dvostepenost u odlučivanju o pravima i obavezama, pri čemu Ustavni sud naglašava da označeno ustavno pravo ne garantuje povoljan ishod postupka po pravnom leku, ako za traženu instancionu zaštitu nije bilo pravnog osnova.
Imajući u vidu da je tužbeni zahtev odbijen zbog zastarelosti potraživanja, to se, u konkretnom slučaju, sadržina osporenog akta ne može dovesti u vezu sa istaknutom povredom prava iz člana 23. Ustava.
Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe kojima se poziva na povredu načela iz člana 19. i 21. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se ovim odredbama ne jemči nijedno posebno ljudsko pravo, već je reč o osnovnim načelima na kojima, saglasno Ustavu, počiva ostvarivanje svih Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Povreda načela zabrane diskriminacije je akcesorne prirode, jer njegova povreda može biti vezana samo za istovremeno učinjenu povredu ili uskraćivanje nekog određenog ustavnog prava ili slobode. U tom smislu, da bi Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi cenio da li je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom došlo do povrede ustavnih načela, navodi o učinjenoj povredi moraju biti u vezi sa povredom ili uskraćivanjem konkretno označenog ljudskog ili manjinskog prava ili slobode, što u ovom slučaju nije učinjeno.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
ZAMENIK PREDSEDNIKA
USTAVNOG SUDA
dr Marija Draškić
Slični dokumenti
- Už 698/2011: Odluka o povredi prava zbog pogrešne primene instituta zastarelosti potraživanja
- Už 154/2013: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo u izvršnom postupku
- Už 1056/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
- Už 7049/2014: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na jednaku zaštitu prava
- Už 9848/2012: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na jednaku zaštitu prava
- Už 7399/2013: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na jednaku zaštitu prava zbog neujednačene sudske prakse Apelacionog suda
- Už 1864/2010: Povreda prava na pristup sudu u sporu za isplatu ratnih dnevnica