Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga za povredu prava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti. Podnosioci nisu izneli ustavnopravne razloge koji bi ukazali na proizvoljnost sudske odluke ili povredu prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Goluba Racića, Rajka Vidića, Aleksandra Vidića i Ljubiše Racića, svih iz Donje Ratine, opština Kraljevo, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. septembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Goluba Racića, Rajka Vidića, Aleksandra Vidića i Ljubiše Racića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2631/10 od 14. aprila 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Golub Racić, Rajko Vidić, Aleksandar Vidić i Ljubiša Racić, svi iz Donje Ratine, opština Kraljevo, podneli su 29. juna 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2631/10 od 14. aprila 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. stav 3. Ustava Republike Srbije, povrede prava na pravičnu naknadu za rad iz člana 60. stav 4. Ustava i povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

Podnosioci ustavne žalbe navode da je i pored činjenice da njihova potraživanja u vreme podnošenja tužbe nisu prelazila iznos od 100.000,00 dinara, revizijski sud prilikom određivanja vrednosti predmeta spora morao uzeti u obzir da tužiocima pripada pravo na naknadu na ime neisplaćenih ratnih dnevnica, kao i pravo na zakonsku kamatu od dela mobilizacije do isplate. Takođe, ističu da nisu zasnovana na zakonu rešenja prvostepenog i drugostepenog suda kojima su se oglasili apsolutno nenadležnim za postupanje u konkretnoj pravnoj stvari.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

Odredbama člana 29. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je: da kada je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.); da se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).

3. Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2631/10 od 14. aprila 2010. godine odbačena kao nedozvoljena revizija tužilaca, u čije ime je advokat Franc-Branko Butolen podneo ustavnu žalbu, izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 8160/09 od 2. septembra 2009. godine. U obrazloženju osporenog rešenja stoji da saglasno članu 478. stav 6. Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena, jer je u konkretnom slučaju izjavljena protiv odluke donete u sporu male vrednosti, gde se tužbeni zahtev tužilaca odnosio na potraživanje u novcu koje ne prelazi iznos od 100.000,00 dinara.

Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da su u ustavnoj žalbi isključivo navedeni razlozi koji bi se mogli odnositi na povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, kojom je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio da su navodi podnosilaca ustavne žalbe o tome na osnovu kojih zahteva istaknutih u tužbi se utvrđuje vrednost predmeta spora, već obrazloženi u osporenom rešenju tako što je navedeno da je samo vrednost glavnog zahteva uzeta kao merodavna za određivanje vrednosti predmeta spora. Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži takve razloge.

Imajući u vidu navedeno, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

Kako ustavna žalba nije dopuštena, Ustavni sud istu nije upućivao advokatu Franc-Branko Butolenu radi dostavljanja urednog punomoćja za zastupanje lica u čije ime je ustavnu žalbu podneo, jer se na taj način ne bi mogli otkloniti nedostaci koji onemogućavaju postupanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari.

4. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga za povredu prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti