Odbacivanje ustavne žalbe protiv presude Upravnog suda o novčanoj naknadi za vreme nezaposlenosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu podnetu protiv presude Upravnog suda. Utvrđeno je da podnositeljki nisu povređena ustavna prava, jer je poništajem rešenja o otkazu ugovora o radu otpao pravni osnov za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3118/2011
10.11.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radmile Muljevski iz Niša na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. novembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Radmile Muljevski izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 11074/10 od 6. maja 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radmila Muljevski iz Niša izjavila je 10. jula 2011. godine ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 11074/10 od 6. maja 2011. godine, zbog povrede prava na rad zajemčenog odredbom 60. Ustava Republike Srbije, i zbog povrede prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta zajemčenog odredbom člana 25. Ustava, kao i zbog povrede načela zaštite ljudskih i manjinskih prava utvrđenog članom 22. Ustava.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi navela: da je nakon što je preduzeće u kome je bila zaposlena privatizovano, njoj otkazan ugovor o radu kao „tehnološkom višku“, nakon čega se „prijavila u Nacionalnu službu za zapošljavanje“; da je protiv rešenja kojim joj je otkazan ugovor o radu vodila radni spor, i da je u tom sporu uspela; da nakon što „presuda postaje izvršna ističe i prestanak javljanja u Nacionalnu službu za zapošljavanje za novčana primanja“. Predložila je da Ustavni sud poništi osporenu sudsku odluku.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, utvrdio: da je podnositeljki ustavne žalbe, kao zaposlenoj, prestao radni odnos 14. oktobra 2004. godine, zbog prestanka potrebe za obavljanjem posla usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca; da je konačnim rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Niš broj 0303-10411-2831-1/2004 od 8. novembra 2008. godine podnositeljki priznato pravo na novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti u trajanju od 24 meseca, počev od 14. oktobra 2004. godine; da je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Nišu P1. 3740/04 od 23. marta 2006. godine, donetom po tužbi podnositeljke ustavne žalbe, poništeno rešenje poslodavca kojim je podnositeljki otkazan ugovor o radu, čime je vraćena u radni odnos i priznata su joj sva prava iz rada i po osnovu rada.

Ustavni sud je takođe utvrdio da je rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Niš od 2. aprila 2009. godine, donetim po službenoj dužnosti, ponovljen postupak po zahtevu podnositeljke za priznavanje prava na novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti, poništeno rešenje tog organa 0303-10411-2831-1/2004 od 8. novembra 2008. godine, kao i da je odbijen zahtev podnositeljke za priznavanje prava na novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti.

Protiv rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Niš od 2. aprila 2009. godine podnositeljka je izjavila žalbu, ali je ta žalba odbijena rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje broj 031-10412-745/2009 od 29. juna 2009. godine.

Osporenom presudom odbijena je tužba kojom je podnositeljka u upravnom sporu pobijala navedeno drugostepeno rešenje. Prilikom odlučivanja o toj tužbi, Upravni sud je ocenio: da je u upravnom postupku pravilno primenjena odredba člana 239. stav 1. tačka 1) Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01), kada je po službenoj dužnosti, ponovljen postupak okončan rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Niš broj 0303-10411-2831-1/2004 od 8. novembra 2008. godine; da u konkretnom slučaju, tužilja (ovde podnositeljka ustavne žalbe) nije mogla imati status nezaposlenog lica s obzirom da je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Nišu P1. 3740/04 od 23. marta 2006. godine usvojen njen tužbeni zahtev i poništeno rešenje poslodavca kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, i da je „poništavanjem otkaza ugovora o radu otpao i pravni osnov za priznavanje prava na novčanu naknadu“; da je pravilan zaključak drugostepenog organa uprave da tužilja „u vreme odlučivanja u ranijem postupku, nije bila u statusu nezaposlenog lica i da se te činjenice smatraju novim činjenicama“ u smislu člana 239. stav 1. tačka 1) Zakona o opštem upravnom postupku.

4. Odredbom člana 22. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale, dok je odredbom člana 25. stav 1. Ustava utvrđeno da su fizički i psihički integritet nepovredivi.

Odredbom člana 60. stav 1. Ustava jemči se pravo na rad, u skladu sa zakonom.

Članom 239. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01) propisano je da će se postupak okončan rešenjem protiv koga nema redovnog pravnog sredstva u upravnom postupku (konačno rešenje) ponoviti: ako se sazna za nove činjenice, ili se nađe ili stekne mogućnost da se upotrebe novi dokazi koji bi, sami ili u vezi sa već izvedenim i upotrebljenim dokazima, mogli dovesti do drukčijeg rešenja da su te činjenice, odnosno dokazi bili izneseni ili upotrebljeni u ranijem postupku (tačka 1)), i ako se rešenje organa koji je vodio postupak zasniva na nekom prethodnom pitanju, a nadležni organ je to pitanje docnije rešio bitno drugačije (tačka 7)).

Odredbom člana 240. stav 1. istog zakona propisano je da ponavljanje postupka može tražiti stranka, a da organ koji je doneo rešenje kojim je postupak završen može pokrenuti ponavljanje postupka po službenoj dužnosti (član 240. stav 1.).

Odredbom člana 4. stav 1. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni glasnik RS“, br. 71/03 i 84/04), koji je važio u spornom periodu, bilo je propisano, da se nezaposlenim, u smislu tog zakona, smatra lice koje nije zasnovalo radni odnos ili na drugi način ostvarilo pravo na rad, dok su članom 109. istog zakona, propisani uslovi pod kojima nezaposleni može ostvariti pravo na novčanu naknadu.

5. Podnositeljka ustavnom žalbom izražava svoje subjektivno nezadovoljstvo zbog nezakonitog rešenja o otkazu ugovora o radu, kao i zbog ostalih akata i radnji poslodavca kojima su joj, po njenom mišljenju, počev od 2001. godine povređivana prava. Ustavna žalba, međutim, ne sadrži ustavnopravne razloge koji ukazuju na to da je osporenom presudom donetom u upravnom sporu podnositeljki povređeno neko od označenih Ustavom zagarantovanih prava.

Ustavni sud konstatuje da je podnositeljki ustavne žalbe presudom Opštinskog suda u Nišu P1. 3740/04 od 23. marta 2006. godine, donetoj u parnici koju je vodila protiv poslodavca, pružena efikasna pravna zaštita od nezakonitog prestanka radnog odnosa. Okolnost da je zbog pravnosnažnog usvajanja zahteva za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, koji je podnositeljka postavila u parničnom postupku, otpao pravni osnov za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti, koje je podnositeljki prethodno priznato u upravnom postupku, ne ukazuje na povredu nekog od prava zajemčenih članom 60. Ustava.

Razlozi zbog kojih je doneta osporena presuda Upravnog suda U. 11074/10 od 6. maja 2011. godine, bliže navedeni u tački 3. stav 4. obrazloženja ovog rešenja, prihvatljivi su sa stanovišta zaštite ljudskih prava.

S obzirom da je osporenom presudom odlučivano o zakonitosti drugostepenog upravnog akta, kojim je potvrđeno rešenje o ponavljanju upravnog postupka, poništaju rešenja o priznavanju prava na novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti i odbijanju zahteva za tu novčanu naknadu, navodi o povredi prava zajemčenog članom 25. Ustava ne mogu se dovesti u vezu sa sadržinom osporene presude.

U pogledu navoda podnositeljke ustavne žalbe kojima se poziva na povredu načela utvrđenog članom 22. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se ovim članom ne jemči ni jedno posebno (samostalno) ljudsko pravo, već je reč o jednom od osnovnih načela na kojima počiva ostvarenje svih Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda. U tom smislu, da bi Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi cenio da li je osporenim pojedinačnim aktom došlo do povrede ovog ustavnog načela, navodi o njegovoj povredi moraju biti u vezi sa povredom ili uskraćivanjem konkretno označenog ljudskog ili manjinskog prava ili slobode. S obzirom da nema ustavnopravnih razloga koji ukazuju na povredu označenih ustavnih prava, ne postoje ni ustavnopravni razlozi koji ukazuju na povredu načela utvrđenog članom 22. Ustava.

Kako podnositeljka ne navodi ustavnopravne razloge koji ukazuju na povredu označenih Ustavom zajemčenih prava, niti na povredu navedenog ustavnog načela, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe protiv presude Upravnog suda o novčanoj naknadi za vreme nezaposlenosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti