Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu jedne podnositeljke zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 24 godine i dosuđuje joj naknadu nematerijalne štete, dok žalbu druge podnositeljke u tom delu odbacuje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3119/2019
30.06.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Vladan Petrov i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J . V . i B . V, obe iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. juna 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. V . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Drugim osnovnim sudo m u Beogradu u predmetu P. 4322/17 (inicijalno predmet Petog opštinskog suda u Beogradu P. 942/94) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe J . V . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba B. V . izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7276/18 od 13. decembra 2018. godine, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 4322/17.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. V . i B . V, obe iz Beograda, su 28. mart a 2019. godine, preko punomoćnika L. D , advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnele ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7276/18 od 13. decembra 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, iz čl. 32. i 58. Ustava . Podnositeljke su istakle i povedu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je okončan donošenjem osporene drugostepene presude.

U ustavnoj žalbi se, između ostalog, ističe da je prvostepeni postupak trajao 24 godine, kada je doneta prvostepena presuda, a da se drugostepeni sud prilikom odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, nije upuštao u suštinu predmeta spora, te da je naveo razloge za svoju odluku koji su u suprotnosti sa dokazima u spisima predmeta

Od Ustavnog suda se tr aži da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi po vredu označenih prava i kao i pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u spise predmeta Drugog o snovnog suda u Beogradu P. 4322/17 (inicijalno predmet Petog opštinskog suda u Beogradu P. 942/94), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

B. V . iz Beograda , ovde podnositeljka ustavne žalbe, i njen . otac B. V .(1) iz Beograda, podneli su 8. aprila 1994. godine Petom opštinskom sudu u Beogradu, tužbu radi utvrđenja prava svojine na nepokretnosti. Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 942/94.

Do donošenja rešenja o prekidu postupka, usled smrti jednog od tužilaca – B. V .(1), sud je održao 20 ročišta za glavnu raspravu i odložio 22 ročišta . U sprovedenom dokaznom postupku saslušane su parnične stranke, izvršeno je i suočenje stranaka, saslušani su predloženi svedoci, obavljeno je veštačenje od strane veštaka građevinske i ekonomske struke i izvr šen uvid u pismenu dokumentaciju. Ročišta su odložena radi pokušaja mirnog rešenja spora, zbog nepristupanja punomoćnika tužilaca, zbog štrajka advokata, nepristupanja pozvanog svedoka , na saglasan predlog punomoćnika parničnih stranaka, zbog nepristupanja punomoćnika tužene strane, zbog sprečenosti sudije , zbog nedostatka procesnih pretpostavki, radi istovremenog saslušanja parničnih stranaka.

Rešenjem od 24. aprila 2007. godine određen je prekid postupka zbog smrti tužioca B. V .(1). Rešenje je postalo pravnosnažno danom donošenja, s obzirom na to da su se punomoćnici stranaka odrekli prava na žalbu. Dana 26. ju na 2015. godine tužilja B. V . i J . V . su tražile nastavak postupka, navodeći da ostavinski postupak iza pok. B . V .(1) nije sproveden, budući da isti nije imao imovine. Povodom tog predloga za nastavak postupka, sud je održao četiri ročišta. Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu P. 11465/11 od 26. juna 2017. godine nastavljen je postupak prekinut rešenjem Petog opštinskog suda u Beogradu P. 942/94 od 25. aprila 2007. godine, sa obrazloženjem da je utvrđeno da je pok. B. V .(1) od naslednika iza sebe ostavio ćerke B . V . i J . V, ovde podnositeljke ustavne žalbe, te unuke po pok. sinu B. V , i to S . V . T . i Z . V, pri čemu su se B . V . i J . V . izjasnile da stupaju u p arnicu na mesto pravnog prethodnika pok. B. V .(1), kao tužilje prvog i drugog reda.

Postupak je nastavljen u predmetu Drugog osnovnog suda u Beogradu P. 4322/17. Prvostepeni sud je održao dva ročišta za glavnu raspravu i doneo presudu.

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P. 4322/17 od 24. januara 2018. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilja B. V . i J . V . kojim su tražile utvrđenje prava svojine na predmetnoj nepokretno sti, sve bliže navedeno u izreci, i tužilje su obavezane da solidarno naknade tuženoj parnične troškove.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7276/18 od 13. decembra 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilja i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P. 4322/17 od 24. avgusta 2018. god ine, ispravljena rešenjem istog suda, pod istim brojem od 22. maja 2018. godine, dok su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka odbijeni kao neosnovani.

U među vremenu, rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu R4 P. 50/17 od 27. decembra 2017. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je prigovor radi ubrzanja postupka predlagača B . V . iz Beograda, podnet 16. novembra 2017. godine, pa je utvrđeno da je predlagaču B . V . iz Beograda povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Drugog osnovnog suda u Beogradu P . 4322/17, dok je u stavu drugom izreke naloženo postupajućem sudiji da u predmetu Drugog osnovnog suda u Beogradu P. 4322/17, u roku od četiri meseca od prijema pismenog otpravka rešenja preduzme sve procesne r adnje koje su neophodne radi ubrzanja i što skorijeg okončanja parničnog postupka, te da u istom roku o preduzetim radnjama u predmetu obavesti v.f. predsednika suda sa pozivom na broj R4 P. 50/17.

U obrazloženju ovog rešenja, između ostalog, navedeno je: da je primenjujući merodavna merila za ocenu povrede prava na suđenje u razumnom roku po prigovoru predlagača, postupajuća sudija utvrdila da je predlagaču u postupku koji se vodi(o) u predmetu Drugog osnovnog suda u Beogradu P. 4322/17 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu da u predmetnom postupku od dana podnošenja tužbe Petom opštinskom sudu u Beogradu 8. aprila 1994. godine do dana odlučivanja o prigovoru nije doneta nijedna prvostepena sudska odluka; da je sudija imala u vidu da je postupak bio u prekidu od 25. aprila 2007. godine pa sve do 26. juna 2017. godine, kada je doneto rešenje o nastavku postupka ali kao propust u radu suda nalazi i to što je o predlogu za nastavak postupka punomoćnika tužilje od 26. juna 2015. godine odlučeno tek nakon dve godine i četiri održana ročišta; da je postupajuća sudija imala u vidu da je podnositeljka prigovora, odnosno njen punomoćnik svojim radnjama u izvesnoj meri doprinela dugom trajanju predmetne parnice, imajući u vidu da je nastavak postupka , koji je prekinut rešenjem P. 942/94 od 25. aprila 2007. godine zbog smrti tužioca B . V .(1), iako iza njega nije vođen ostavinski postupak, ni po navodima tužilje , mogao biti zatražen znatno ranije, jer nije postojao opravdan razlog d a postupak bude u prekidu duže od osam godina; da su, pre donošenja rešenja o prekidu u postupku ročišta odlagana na saglasan predlog punomoćnika parničnih stranaka, zatim zbog nepristupanja tužila ca na ročišta na kojima je bilo određeno njihovo saslušanje, a takođe jedan broj ročišta je odložen i zbog pokušaja mirnog rešenja spora; da se razlozi zbog kojih su ročišta odlagana ne mogu ceniti kao propusti suda koji su uticali na dugo trajanje ove parnice, imajući pre svega u vidu da do dana podnošenja prigovora nije nijednom meritorno odlučeno u predmetu, te da je na osnovu svega navedenog, primenom odredbe člana 10. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumno m roku usvojen prigovor predlagača, utvrđena povreda p rava na suđenje u razumnom roku i naloženo postupajućem sudiji da u predmetu preduzme sve procesne radnje koje su neophodne radi ubrzanja i što skorijeg okončanja parničnog postupka.

4. Odredbom Ustava, na č iju povredu se pozivaju podnositeljke u ustavnoj žalbi, jemči se pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku (član 32. stav 1. ).

5. Ocenjujući dužinu trajanja postupka u okviru istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 8. aprila 1994. godine, podnošenjem tužbe Petom opštinskom sudu u Beogradu, a da je okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7276/18 od 13. decembra 2018. godine, iz čega proizlazi da je postupak trajao 24 godine i osam meseci .

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, koja počinje pokretanjem postupka, podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja predmetnog parničnog postupka.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnositeljkama ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

U odnosu na podnositeljku ustavne žalbe J . V . iz Beograda, Ustavni sud je utvrdio da je ista stupila u postupak nakon što je sud odredio nastavak postupka, koji je bio u prekidu nakon smrti njenog pravnog prethodnika B . V .(1), koji je bio jedan od podnosilaca tužbe. Nastavak postupka je određen rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu P. 11465/11 od 26. juna 2017. godine, nakon dve godine od kada su ovde podnositeljke ustavne žalbe 26. juna 2015. godine podnele predlog za nastavak postupka , a od kog datuma se računa dužina trajanja predmetnog postupka u odnosu na podnositeljku J . V. Imajući u vidu da je postupajući sud nastavak postupka odredio nakon dve godine od podnošenja zahteva za nastavak postupka i da je rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu R4 P. 50/17 od 27. decembra 2017. godine usvojen prigovor radi ubrzanja postupka predlagača B. V . iz Beograda, ovde druge podnositeljke ustavne žalbe, i utvrđeno da je predlagaču B . V . iz Beograda povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u pre dmetnom postupku, ocenom kriterijum a kako su obrazloženi u rešenju o utvrđenoj povredi prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je ocenio da je i podnositeljki ustavne žalbe J . V . povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odred bom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 4322/17 (inicijalno predmet Petog opštinskog suda u Beogradu P. 942/94).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu J . V . usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe J . V . zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je navedena podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, a imao je u vidu i rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu R4 P. 50/17 od 27. decembra 2017. godine o utvrđenoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Drugog osnovnog suda u Beogradu P. 4322/17, momenat stupanja u parnicu podnositeljke ustavne žalbe na mesto pravnog prethodnika, svog pok. oca B . V .(1), kao i merodavne odredbe Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („ Službeni glasnik RS“, broj 40/15), kojima je propisana visina novčanog obeštećenja, član 30. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka J . V . pretrpela , imajući u vidu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje i koja je određena shodno navedenim zakonskim odredbama.

7. U odnosu na podnositeljku ustavne žalbe B . V, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu R4 P. 50/17 od 27. decembra 2017. godine usvojen prigovor radi ubrzanja postupka predlagača B . V . iz Beograda podnet 16. novembra 2017. godine i utvrđeno da je predlagaču B . V . iz Beograda povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Drugog osnovnog suda u Beogradu P. 4322/17. Donošenjem osporene presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7276/18 od 13. decembra 2018. godine, predmetni parnični postupak je pravnosnažno okončan. Reč je, dakle, o periodu od nepunu godinu dana nakon što je nadležni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji tada još uvek nije bio okončan. Ustavni sud konstatuje da podnositeljka ustavne žalbe B . V . svojim navodima nije učinila verovatnim da su sudovi bili neaktivni u periodu nakon donošenja rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu R4 P. 50/17 od 27. decembra 2017. godine, na koji način bi ona mogla ponovo steći status „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu podnositeljke B . V . u delu istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, u parničnom postupku koji je pred vođen Drugim osnovnim sudom u Beogra du u predmetu P. 4322/17 kao očigledno neosnovanu i rešio kao u drugom delu tačke 3. izreke.

8. U odnosu na osporeni akt, Ustavni sud je uvidom u isti utvrdi o da on sadrži obrazloženje zasnovano na ustavnopravno prihvatlj ivom tumačenju merodavnog prava, te je stoga, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da su navodi podnositeljki o povredi označenog pr ava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, u konkretnom slučaju očigledno neosnovani.

Budući da podnositeljke povredu prava na imovinu zasnivaju na postojanju povrede prava na pravično suđenje, to je Ustavni sud ocenio da su i navodi o povredi prava iz člana 58. stav 1. Ustava, očigledno neosnovani.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio u odnosu na osporeni akt i rešio kao u drugom delu tačke 1. i prvom delu tačke 3. izreke.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti