Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog hipoteke bez saglasnosti supružnika

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Poništava presudu Apelacionog suda jer je hipoteka na zajedničkoj imovini supružnika zasnovana bez izričite, pismene i overene saglasnosti drugog supružnika, što je suprotno Porodičnom zakonu i Zakonu o hipoteci.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, dr Nataša Plavšić, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B . B . iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. marta 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. B . i utvrđuje da je presudom Osnovnog suda u Nišu P. 2433/16 od 12. septembra 2016. godine i presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 271/17 od 20. februara 2017. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Nišu Gž. 271/17 od 20. februara 2017. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o žalbi tužilje izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Nišu P. 2433/16 od 12. septembra 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. B . iz Niša podnela je Ustavnom sudu, 13. aprila 2017. godine, preko punomoćnika M. K, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Nišu P. 2433/16 od 12. septembra 2016. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 271/17 od 20. februara 2017. godine zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navod i: da je prvotuženi (supružnik podnositeljke ustavne žalbe) davalac založne izjave kojom je konstituisana hipoteka u korist drugotužene, banke , na stan u stečenom u bračnoj zajednici, a koji predstavlja zajedničku svojinu tužilje i prvotuženog; da shodno odredbi člana 171. stav 2. Porodičnog zakona, pravo svojine na stanu na kome je konstituisana hipoteka po osnovu sticanja u braku ima i tužilja, bez obzira na činjenicu da njeno pravo nije upisano i da ne postoji zabeležba zajedničke svojine; da odredba člana 176. stav 2. Porodičnog zakona predviđa da je upis prava svojine na nepokretnosti izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih, te da nijednom zakonskom odredbom nije propisana obaveza zabeležbe zajedničke svojine; da je hipoteka u konkretnom slučaju konstituisana suprotno odredbi člana 6. stav 2. Zakona o hipoteci kojom je propisano da s e hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva samo na celoj nepokretnosti uz saglasnost svih zajedničara; da je neprihvatljiv zaključak sud ova da drugotužena, banka , nije imala obavezu da pribavi saglasnost tužilje radi uspostavljanja hipoteke na nepokretnosti , kao i zaključak da tužilji nije moglo ostati nepoznato da je njen suprug za potrebe firme, dao založnu izjavu. Pored navedenog, podnositeljka ističe i da je „diskutabilan“ zaključak sud ova o apsolutnoj nenadležn osti i odbacivanju tužbe u delu kojim je tražila da se naloži RGZ – Službi za katastar nepokretnosti brisanje hipoteke iz lista nepokretnosti Ln. br. … KO Niš – Bubanj, upisane na osnovu založne izjave Ov. I 6384/08 od 23. jula 2008. godine. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporene presud e, a istakla je i zahtev za naknadu troškova za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenom presudom Osnovnog suda u Nišu P. 2433/16 od 12. septembra 2016. godine je, u stavu prvom izreke, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke kojim je tražila da se utvrdi da je založna izjava Ov. I 6384/08 od 23. jula 2008. godine ništava, te da joj tuženi T. B. iz Niša i „O. b .“ a.d. Novi Sad, filijala u Nišu ovo priznaju i da joj naknade troškove parničnog postupka; stavom drugim izreke Osnovni sud u Nišu se oglasio apsolutno nenadležnim, ukinuo sprovedene radnje u postupku i odbacio tužbu tužilje u delu tužbenog zahteva kojim je tražila da se naloži RGZ – Službi za katastar nepokretnosti brisanje hipoteke iz lista nepokretnosti Ln. br. … KO Niš – Bubanj, upisane na osnovu založne izjave Ov. I 6384/08 od 23. jula 2008. godine.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 271/17 od 20. februara 2017. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje, ovde podnositeljke i potvrđena prvostepena presuda. Iz obrazloženja osporene presude proizlazi: da su tužilja i prvotuženi u braku od 1985. godine; da je prvotuženi davalac založne izjave Ov. I 6384/08 od 23. jula 2008. godine kojom je 22. jula 2008. godine konstituisano založno pravo u korist drugotužene, banke kao založnog poverioca, radi obezbeđenja potraživanja banke po ugovoru o hipotekarnom kreditu zaključenom 18. jula 2008. godine sa „S.“ d.o.o. Niš; da je hipoteka konstituisana na stanu br. 22 u Nišu, u potkrovlju stambene zgrade u ulici U. T . broj …, na k.p. br. … KO Niš-Bubanj, upisane u Ln. br. …KO Niš-Bubanj; da je prvotuženi upisan kao vlasnik predmetnog stana bez zabeležbe da se radi o zajedničkoj svojini; da je ugovor o hipotekarnom kreditu sa valutnom klauzulom br. 00-440-0100017.6 od 18. jula 2008. godine zaključen između drugotužene banke i korisnika kredita „S.“ d.o.o. Niš koga zastupa prvotuženi, a da je predmet ugovora kratkoročno kreditiranje korisnika kredita, odobravanjem kredita u iznosu od 100.000 evra, uz obezbeđenje kredita založnim pravom na nepokretnosti; da je rešenjem Opštinskog suda u Nišu Dn. br. 2312/08 od 23. jula 2008. godine, na osnovu založne izjave Ov. I 6384/08 od 23. jula 2008. godine dozvoljena uknjižba izvršne vansudske hipoteke – založnog prava na predmetnom stanu, radi obezbeđenja novčanog potraživanja u iznosu od 100.000 evra i da je rešenjem RGZ – Službe za katastar nepokretnosti br. 952-02-8172/13 od 8. jula 2013. godine dozvoljena zabeležba u Ln. br. … KO Niš-Bubanj hipotekarne prodaje na predmetnom stanu zbog neizmirenja kredita. Drugostepeni sud je našao da je pravilan zaključak prvostepenog suda, da za nastanak i zasnivanje hipoteke nije bila neophodna saglasnost tužilje kod davanja založne izjave, iako se radi o hipoteci na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini, iz razloga što je u vreme davanja zalo žne izjave samo prvotuženi bio upisan kao vlasnik predmetne nepokretnosti. Naime, iz obrazloženja dalje sledi da su se u konkretnom slučaju stekli uslovi za primenu načela pouzdanja u istinitost podataka upisanih u katastru nepokretnosti, koje načelo se sastoji u tome da niko ne može snositi štetne posledice zbog toga što se pouzdao u istinitost i tačnost podataka o nepokretnostima upisanim u katastar nepokretnosti, te da je ovo načelo bilo predviđeno i članom 6. Zakona o državnom premeru i katastru o upisima prava na nepokretnostima („Službeni glasnik RS“, br. 83/92…101/05) kojim je bilo propisano da se podaci o nepokretnostima i pravima na njima upisani u skladu sa odredbom člana 5. ovog zakona smatraju tačnim i treća lica ne mogu trpeti štetne posledice u prometu nepokretnosti i drugim odnosima u kojima se ovi podaci koriste, a koji zakon je važio u vreme davanja založne izjave pr votuženog. Načelo pouzdanja u istinitost podataka upisanih u katastru nepokretnosti sadrži i kasniji Zakon o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09 i 18/10). Ukoliko bi se , prema nalaženju drugostepenog suda, dala prednost fikciji iz člana 176. stav 2. Porodičnog zakona da se kod zajedničke imovine supružnika smatra da je upis izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajed ničke imovine odnosno bračni ugovor ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud, navedeno načelo pouzdanja u istinitost podataka upisanih u katastar nepokretnosti bi izgubilo svoj smisao. Pored navedenog, drugostepeni sud nalazi i da tužilji nije moglo ostati nepoznato da je njen suprug, prvotuženi, za potrebe firme dao založnu izjavu, posebno imajući u vidu činjenicu postojanja braka , kao i činjenicu da je prvot uženi sva pismena upućena od strane banke primao na adresi na kojoj ima prebivalište zajedno sa suprugom. Osim toga, sve dok brak traje smatra se da kada jedan bračni drug zaključuje ugovor o prodaji nepokretnosti ili preduzima neku drugi pravni posao u vezi sa nepokretnosti, to čini uz saglasnost drugog bračnog druga, koja može biti data pismeno, usmeno ili prećutno izražena kao što je to ovde slučaj, te stoga kada supružnici nisu razvedeni ne može se uzeti da neuknjiženi bračni drug nije znao za prodaju odnosno stavljanje tereta na zajedničku nepokretnost. Drugostepenom presudom je prihvaćeno stanovište da drugotužena banka nije imala obavezu pribavljanja saglasnosti drugog supružnika za zasnivanje hipoteke. U odnosu na drugi deo tužbenog zahteva tužilje kojim je tražila da se naloži RGZ – Službi za katastar nepokretnosti brisanje hipoteke iz lista nepokretnosti Ln. br. 6146 KO Niš – Bubanj, upisane na osnovu založne izjave Ov. I 6384/08 od 23. jula 2008. godine, drugostepeni sud je prihvatio stanovište prvostepenog suda da odlučivanje o ovom delu tužbenog zahteva ne spada u sudsku nadležnost, jer je hipoteka stvarno pravo na nepokretnosti čije se sticanje i prestanak upisuju u katastar nepokretnosti prema Zakonu o državnom premeru i katastru, pa je za odlučivanje o upisu, sticanju i prestanku hipoteke nadležan Republički geodetski zavod.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o hipoteci („Službeni glasnik RS“, broj 115/05) je propisano: da je hipoteka založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi (član 2.); da se hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara (član 6. stav 2.); da je ugovor o hipoteci ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan zakonom (član 9. stav 1.); da se ugovor o hipoteci zaključuje u pismenoj formi, sa potpisima overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlašćenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti, da ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (član 10.); da jednostrana hipoteka nastaje na osnovu založne izjave, da je založna izjava isprava sačinjena od strane vlasnika, kojom se on jednostrano obavezuje, ukoliko dug ne bude isplaćen o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na način propisan zakonom, da založna izjava po formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci, da se upis hipoteke na osnovu založne izjave vrši na zahtev vlasnika ili poverioca (član 14.).

Odredbama Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/05 i 72/11) je propisano: da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu (član 171. stav 1.); da zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno, da se smatra da poslove redovnog upravljanja supružnik uvek preduzima uz saglasnost drugog supružnika, da supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima (član 174.); da se smatra da su supružnici izvršili deobu zajedničke imovine ako su u javni registar prava na nepokretnostima upisana oba supružnika kao suvlasnici na opredeljenim udelima, da se smatra da je upis izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud ( član 176.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka U S, 74/13 – Odluka US i 55/14) je propisano da sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost, da će sud da se oglasi nenadležnim, ukine sprovedene radnje u postupku i odbaci tužbu, ako u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi organ i da će sud da se po službenoj dužnosti oglasi nenadležnim, ukine sprovedene radnje u postupku i odbaci tužbu ako u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud Republike Srbije (u daljem tekstu: domaći sud), osim ako nadležnost domaćeg suda zavisi od pristanka tuženog, a tuženi je dao svoj pristanak (član 16.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instancioni (viši) sud , u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitrerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim slučajevima, koji prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni pov redu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog, odnosno procesnog prava. Na ovakav zaključak upućuje i stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) izražen u presudi Khamidov protiv Rusije, od 15. novembra 2007. godine (broj aplikacije 72118/01, stav 170.), u kojoj je taj sud konstatovao da nije njegov zadatak da donosi odluku umesto domaćih sudova koji su u najboljoj poziciji da ocene prezentovane dokaze, ustanove činjenično stanje i tumače domaće pravo, te da, u principu, taj sud neće intervenisati, osim ukoliko su odluke domaćih sudova arbitr erne ili očigledno neosnovane.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud podseća da je podnositeljka ustavne žalbe , kao tuži lja u parničnom postupku , tražil a utvrđenje ništavosti založn e izjave koj u je bez njene saglasnosti da o prvotuženi - njen supru žnik, a kojom je konstituisan a hipotek a upisa na na sporn oj nepokretnosti stečen oj u brak u, u korist banke. Apelacioni sud u Nišu je pravnosnažno odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, uz obrazloženje da je u trenutku upisa hipoteke sporn a nepokretnost bil a upisana kao isključiva svojina supružnika podnositeljke , i da se u tom slučaju primenjuje pretpostavka istinitosti i pouzdanosti podataka iz evidencij e koju vodi katastar nepokretnosti.

Ustavni sud ukazuje da su sudovi u osporenim presud ama nave li osnovne principe upisa hipoteke iz merodavnih zakonskih odredbi. Ipak, pravo zajedničke svojine stečene u toku trajanja zajednice života u braku , kao što je ovde slučaj, potpada pod posebni zakonski režim. Posebnost bračne tekovine ogleda se u tome što se u odnosu na ovaj pravni institut primenjuje zakonska pretpostavka iz člana 176. stav 2. Porodičnog zakona prema kojoj se smatra da je upis izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine , odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud. Ustavni sud napominje da je već odlučivao u sličnim situacijama kada redovni sudovi nisu navodili, niti primenili navedenu odredbu Porodičnog zakona, nalazeći da je takvo postupanje sudova dovodilo u sumnju pravičnost tih parničnog postupka u celini (videti odluke Ustavnog suda Už-570/2012 od 27. novembra 2014. godine, Už-8791/2013 od 5. novembra 2015. godine i Už-8149/2013 od 24. novembra 2016. godine, dostupno preko internet stranice: www.ustavni.sud.rs).

Specifičnost konkretnog slučaja se ogleda u tome što sudovi u osporenim presud ama navode razloge zbog kojih smatra ju da je podnositeljka ustavne žalbe, zbog same prirode institucije braka i dostupnosti sadržaja javnih knjiga, u suštini dal a „prećutnu saglasnost“ za davanje predmetn e založn e izjav e. Međutim, takvo obrazloženje sa stanovišta sadržine prava na pravično suđenje nije prihvatljivo za Ustavni sud. Naime, odredbom člana 6. stav 2. Zakona o hipoteci jasno je propisano da se hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva samo na celoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara, dok odredbe čl. 9. i 10. istog zakona ne ostavljaju nikakvu dilemu u pogledu forme potrebne za davanje založne izjave – u pismenoj formi, sa potpisima overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlašćenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti. Dakle, iz sadržine odredaba zakona proizlazi da n avedena saglasnost ne može biti prećutna, niti se ona može pretpostaviti, kako to smatraju sudovi, već ista mora biti data jasno i izričito pred ovlašćenim organom na način propisan zakonom.

Imajući u vidu dosadašnju praksu Ustavnog suda u gotovo identičnim pravnim i činjeničnim slučajevima, Ustavni sud ukazuje da, sa stanovišta zaštite prava na pravično suđenje, nije prihvatljivo tumačenje i primena materijalnog prava na način na koji je to učinio Osnovni sud u Nišu i Apelacioni sud u Nišu u konkretnom slučaju.

6. Na osnovu navedenog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je presudom Osnovnog suda u Nišu P. 2433/16 od 12. septembra 2016. godine i presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 271/17 od 20. februara 2017. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom čl ana 32. stav 1. Ustava, dok je u tački 2. izreke poništio navedenu drugostepenu presudu i odredio da Apelacioni sud u Nišu ponovo odluči o žalbi tužilje izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Nišu P. 2433/16 od 12. septembra 2016. godine.

7. Ustavni sud nije posebno razmatrao navode o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica poništajem osporenog akta .

Ustavni sud nalazi da su nisu od uticaja navodi podnositeljke kojima ističe da je „diskutabilan“ zaključak suda o prirodi tužbenog zahteva u delu u kome se sud oglasio apsolutno nenadležnim, ukinuo sprovedene radnje i odbacio tužbu. Ovo iz razloga, jer su sudovi , polazeći od odredbi član a 16. Zakona o parničnom postupku , utvrdili da odlučivanje o ovom delu tužbenog zahteva ne spada u sudsku nadležnost, jer je hipoteka stvarno pravo na nepokretnosti čije se sticanje i prestanak upisuje u katastar nepokretnosti prema Zakonu o državnom premeru i katastru, zbog čega su našli da je za odlučivanje o upisu, sticanju i prestanku hipoteke u prvom stepenu nadležan Republički geodetski zavod, a u drugom stepenu Ministarstvo za poslove planiranja i urbanizma.

8. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na obrazloženje dato, pored drugih, i u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na: www.ustavni.sud.rs).

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sud u, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog hipoteke bez saglasnosti supružnika

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti