Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko osam godina. Zbog neefikasnog postupanja suda, podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3123/2010
03.07.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi Nade Bešević, Marijane Radovanović i Stefana Beševića, svih iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. jula 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nade Bešević, Marijane Radovanović i Stefana Beševića i utvrđuje da je podnosioc ima ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P. 1531/07 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nada Bešević, Marijana Radovanović i Stefan Bešević, svi iz Čačka, su 29. juna 2010. godine, preko punomoćnika Dragane Ranković, advokata iz Čačka, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P. 1531/07.

U ustavnoj žalbi je detaljno opisan tok osporenog postupka i navedeno je da je u toku tog postupka zakazano 46 ročišta, od kojih je većina bila „praznih“, pri čemu je parnični sud trebalo da odluči samo o visini štete, s obzirom na to da je već postojala pravnosnažna osuđujuća presuda, što znači da nije bio sporan osnov, već samo visina tužbenog zahteva. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava, ko i prava na naknadu štete. Podnosilac je tražio i naknadu troškova za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Čačku P. 1531/07 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe, kao tužioci, su 21. februara 2002. godine podneli Opštinskom sudu u Čačku tužbu protiv tuženih M.S i Udruženja osiguravajućih organizacija Jugoslavije – Garantni find, kojom je tražio da sud obaveže tužene da tužiocima solidarno naknade nematerijalnu štetu zbog pretrpljenih duševnih bolova usled smrti njihovog supruga, odnosno oca, kao i da prvotužilji naknade i troškove sahrane, izdatih podušja i izrade spomenika i okvira, sve u navedenim novčanim iznosima, a trećetužiocu isplate, odnosno plaćaju naknadu za izgubljeno izdržavanje. U toku postupka kao trećetuženi označen je „EKOS“ osiguranje iz Beograda, kao pravni sledbenik „ EKOS“ osiguranja iz Peći, kod koga je bilo osigurano vozilo kojim je upravljao tuženi, a kojim je pričinjena šteta. Povodom ove tužbe formiran je predmet P. 282/02.

Opštinski sud u Čačku je do zaključenja glavni rasprave zakazao 24 ročišta, od kojih je 12 održano. Od 12 neodržanih ročišta, pet nije održano jer drugotuženom, odnosno trećetuženom nije bio dostavljen poziv.

Rasprava u ovom predmeti je zaključena 20. septembra 2004. godine, ali je Opštinski sud u Čačku ponovo otvorio raspravu i zakazao ročište za 14. februar 2005. godine, na kome je zatražio obaveštenje od Trgovinskog suda u Čačku da li je nad trećetuženim pokrenut postupak stečaja. Nakon obaveštenja Trgovinskog suda u Čačku da je nad trećetuženim, rešenjem od 31. januara 2005. godine, pokrenut postupak likvidacije, Opštinski sud u Čačku je na ročištu održanom 14. marta 2005. godine doneo rešenje P. 282/02, kojim je prekinuo postupak u odnosu na drugotuženog i trećetuženog, s tim da će se postupak nastaviti kada stečajni upravnik tuženih preuzme postupak ili kada ga sud, na predlog protivne strane, pozove da to učini. Tužioci su podneskom od 30. novembra 2005. godine pozvali likvidacionog upravnika da preuzme parnicu. Rešenjem od 9. oktobra 2007. godine Opštinskog suda u Čačku stavljeno je van snage rešenje tog suda od 14. marta 2005. godine, kojim je prekinut postupak u odnosu na drugotuženog i trećetuženog. U nastavku postupka predmet je dobio novi broj P. 1531/07. Podneskom od 2. decembra 2008. godine tužioci su kao tuženog označili samo M.S, dotadašnjeg prvotuženog.

Od donošenja rešenja kojim je ponovo otvorena glavna rasprava, do zaključenja te rasprave, zakazana su 23 ročišta, od kojih je 12 održano. Od 11 neodržanih ročišta, pet ročišta nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije, četiri ročišta jer poziv nije bio dostavljen drugotuženom, odnosno trećetuženom, dok jedno nije održano na zahtev tužilaca.

Opštinski sud u Čačku je 7. aprila 2009. godine zaključio glavnu raspravu u ovom predmetu , dok je presudu P.1531/07, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužilaca, doneo 15. aprila 2009. godine. Presudom Okružnog suda u Čačku Gž. 1465/09 od 9. decembra 2009. godine potvrđena je označena prvostepena presuda. Ova drugostepena presuda dostavljena je tužiocu 31. maja 2010. godine.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je predmetni postupak, od podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Čačku 21. februara 2002. godine, do dostavljanja presude Okružnog suda u Čačku podnosiocima ustavne žalbe 31. maja 2010. godine, trajao osam godina i dva meseca.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je parnični sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, te da počinje pokretanjem postupka - podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja predmetnog postupka.

Navedeno trajanje parničnog postupka u kome je odlučivano o zahtevu za naknadu štete zbog pretrpljenih bolova usled smrti supruga, odnosno oca tužilaca, ovde podnosi laca ustavne žalbe, samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka , što potvrđuje i činjenica da je prvostepena presuda doneta tek nakon više od sedam godina. Ustavni sud ističe da čak devet ročišta nije moglo da se održi jer poziv nije bio dostavljen tuženim pravinm licima, a pet zbog sprečenosti postupajućeg sudije, kao i da je drugostepena presuda dostavljena parničnim strankama tek nakon skoro pola godine.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosima ustavne žalbe u predmetnom parničnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13-US) , te je ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1 Zakona o Ustavnom sudu, usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka i doprinos podnosioca. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava, učinjenu neefikasnim postupanjem parničnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu sopstvenu praksu i kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema uslova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už - 633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti veb-sajt Ustavnog suda na www.ustavni.sud.rs).

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti