Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti i neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu kao delimično nedozvoljenu i delimično neblagovremenu. Žalba protiv akata donetih pre Ustava iz 2006. je nedozvoljena. Žalba protiv kasnijih rešenja je neblagovremena, jer je rok počeo teći od dostavljanja konačne odluke, a ne odluke o nedozvoljenoj reviziji.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stevana Milovanovića iz Beograda i Gordane Kopše iz Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. juna 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Stevana Milovanovića i Gordane Kopše izjavljena protiv presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 476/99 od 13. marta 2002. godine, dopunskog rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 476/99 od 21. jula 2003. godine, ispravke presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 476/99 od 14. decembra 2004. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Gž1. 2540/05 od 12. aprila 2006. godine, rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž1. 2540/05 od 2. oktobra 2006. godine, rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž1. 2540/05 od 26. marta 2007. godine, rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž1. 2540/05 od 18. juna 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1501/07 od 28. novembra 2007. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Stevan Milovanović iz Beograda i Gordana Kopša iz Pančeva su 12. marta 2008. godine, preko punomoćnika Nenada Petkovića, advokata iz Beograda, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava iz čl. 1, 3, 18, 19, 20, 21, 22, 35. i 36. Ustava.

Podnosioci ustavne žalbe su 18. marta 2008. godine dostavili Ustavnom sudu podnesak označen kao „ispravka prethodno dostavljenog podneska - ustavne žalbe“, koji ne sadrži nove navode, već samo tehničke ispravke u tekstu podnete ustavne žalbe.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama člana 113. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona, pri čemu je u tom slučaju rok za izjavljivanje ustavne žalbe 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, 8. novembra 2006. godine, i to u roku propisanom Zakonom.

3. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 476/99 od 13. marta 2002. godine, dopunskog rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 476/99 od 21. jula 2003. godine, ispravke presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 476/99 od 14. decembra 2004. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Gž1. 2540/05 od 12. aprila 2006. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž1. 2540/05 od 2. oktobra 2006. godine, dakle akata koji su doneti pre proglašenja Ustava, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedozvoljenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

4. U pogledu dela ustavne žalbe u kome su osporeni rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž1. 2540/05 od 26. marta 2007. godine, rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž1. 2540/05 od 18. juna 2007. godine i rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1501/07 od 28. novembra 2007. godine, Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu na 830 strana i utvrdio da je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1501/07 od 28. novembra 2007. godine odbačena kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž1. 2540/05 od 18. juna 2007. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno: da, saglasno odredbi člana 412. stav 1. Zakona o parničnom postupku, stranke mogu izjaviti reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan; da je u konkretnom slučaju postupak pravnosnažno okončan presudom Okružnog suda u Beogradu Gž1. 2540/05 od 2. oktobra 2006. godine; da je rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž1. 2540/05 od 18. juna 2007. godine, koje se pobija revizijom, odbijen predlog tužilaca za ispravljanje rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž1. 2540/05 od 26. marta 2007. godine i to posle pravnosnažnog okončanja postupka u ovoj pravnoj stvari, te s obzirom na to da se pobijanim rešenjem ne okončava postupak u ovoj pravnoj stvari, Vrhovni sud Srbije je odbacio reviziju kao nedozvoljenu.

Polazeći od toga da, saglasno odredbi člana 412. stav 1. Zakona o parničnom postupku, prema kojoj se revizija može izjaviti samo protiv rešenja kojim se postupak pravnosnažno okončava, nisu postojali zakonski uslovi da Vrhovni sud Srbije meritorno odlučuje o reviziji podnosilaca ustavne žalbe izjavljenoj protiv pravnosnažnog rešenja kojim je odbijen njihov predlog za ispravku ranije donetog rešenja Okružnog suda u Beogradu, jer parnični postupak koji su podnosioci ustavne žalbe vodili nije pravnosnažno okončan ovim rešenjem, već presudom istog suda Gž1. 2540/05 od 12. aprila 2006. godine, Ustavni sud nalazi da u odnosu na osporeni akt Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1501/07 od 28. novembra 2007. godine ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji se mogu dovesti u vezu sa navodima o povredi označenih ustavnih prava. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Konačno, u odnosu na osporena rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž1. 2540/05 od 26. marta 2007. godine i 18. juna 2007. godine, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ističe da se u parničnom postupku pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe iscrpljuju donošenjem odluke po reviziji, ali samo u slučaju da je protiv pojedinačnog akta koji se osporava ustavnom žalbom revizija bila zakonom dozvoljena i da je izjavljena na zakonom propisani način. Kako se u konkretnom slučaju ustavnom žalbom osporavaju pojedinačni akti protiv kojih, prema odredbama Zakona o parničnom postupku, revizija nije bila dozvoljena, to je i zakonski rok za izjavljivanje ustavne žalbe počeo da teče od dana kada je podnosiocima ustavne žalbe dostavljeno rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž1. 2540/05 koje je doneto 18. juna 2007. godine, a ne od dana kada su primili odluku po podnetoj reviziji. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, jer je ustavna žalba podneta posle isteka roka iz člana 113. stav 3. ovog zakona.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić