Odluka Ustavnog suda o povredi prava policijskih službenika na naknadu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu policijskih službenika i utvrđuje povredu prava na pravičnu naknadu za rad i jednaku zaštitu prava. Potvrđeno je da policajci imaju pravo na dodatke na platu ako im koeficijent nije pojedinačno uvećan radi kompenzacije.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Durakovića, Željka Miljevića i Nemanje Tomića, svi iz Apatina i Saše Zubera i Milana Pavkovića, obojice iz Prigrevice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. februara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milana Durakovića, Željka Miljevića, Nemanje Tomića, Saše Zubera i Milana Pavkovića i utvrđuje da su presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 3217/10 od 3. marta 2010. godine i stavom drugim izreke presude Opštinskog suda u Apatinu P1. 153/06 od 8. oktobra 2009. godine povređena prava podnosilaca ustavne žalbe na pravičnu naknadu za rad i na jednaku zaštitu prava zajemčena odredbama člana 60. stav 4. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Apelacionom sudu u Novom Sadu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja Odluke Ustavnog suda, ponovi postupak odlučivanja o žalbama podnosilaca ustavne žalbe i tužene izjavljenim protiv presude Opštinskog suda u Apatinu P1. 153/06 od 8. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Duraković i druga lica navedena u uvodu i izreci ove odluke, su 29. juna 2010. godine, preko zajedničkog punomoćnika Marte Milojičić, advokata iz Apatina, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u tački 1. izreke, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravičnu naknadu za rad, zajemčenih odredbama člana 36. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, između ostalog, navodi: da je presudom Opštinskog suda u Apatinu P1. 153/06 od 8. oktobra 2009. godine usvojen tužbeni zahtev podnosilaca ustavne žalbe za isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada noću i rada na dane državnih i verskih praznika za period od oktobra 2003. godine do novembra 2005. godine, a u delu kojim su tražili isplatu navedenih dodataka na platu za period od decembra 2005. godine do novembra 2006. godine tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan; da je Apelacioni sud u Novom Sadu, postupajući po žalbama podnosilaca i tužene Republike Srbije-Ministarstvo unutrašnjih poslova, doneo presudu Gž1. 3217/2010 od 3. marta 2010. godine kojom je žalbu podnosilaca odbio kao neosnovanu, a žalbu tužene usvojio i prvostepenu presudu preinačio u njenom usvajajućem delu, kao i u pogledu odluke o troškovima parničnog postupka; da je članom 47. Zakona o unutrašnjim poslovima, koji se primenjivao do stupanja na snagu Zakona o policiji, bila predviđena mogućnost uvećanja sredstava za plate policajaca za najmanje 30%, ali da dodaci na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane praznika nisu bili obuhvaćeni tim uvećanjem; da Pravilnik o platama radnika MUP-a nije, u smislu odredbe člana 5. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, posebno vrednovao predmetne dodatke na platu, iz kog razloga je Opštinski sud u Apatinu pravilno dosudio njihovu isplatu za period od oktobra 2003. godine do novembra 2005. godine, a Apelacioni sud u Novom Sadu bez razloga preinačio prvostepenu presudu u tom delu; da je odredbom člana 147. Zakona o policiji predviđena samo mogućnost da se zaposlenima u MUP-u utvrde koeficijenti za isplatu plate koji su od 30% do 50% nominalno veći od koeficijenata drugih državnih službenika, ali da njihov poslodavac nije koristio mogućnost predviđenu navedenom odredbom, odnosno nije pojedinačnim rešenjima utvrdio koeficijente za obračun plate koji su za 30 do 50% nominalno veći od koeficijenata ostalih državnih službenika; da ukoliko zaposlenom u MUP RS rešenjem poslodavca nije utvrđen nominalno veći koeficijent u odnosu na koeficijente drugih državnih službenika, tom zaposlenom ne može biti uskraćeno pravo na uvećanu zaradu koju za rad noću, rad na dan praznika i prekovremeni rad imaju svi zaposleni u Republici Srbiji; da je Okružni sud u Somboru u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneo drugačiju odluku u pogledu isplate predmetnih dodataka na platu za period od oktobra 2003. godine do novembra 2005. godine, čime je povređeno i pravo podnosilaca na jednaku zaštitu prava pred sudovima. Zbog napred navedenih razloga, podnosioci ustavne žalbe smatraju da su im osporenim presudama povređena označena Ustavom zajemčena prava, zbog čega su predložili da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i naloži Apelacionom sudu u Novom Sadu da ponovi postupak po njihovoj žalbi i žalbi tužene koje su izjavili protiv presude Opštinskog suda u Apatinu P1. 153/06 od 8. oktobra 2009. godine.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene presude i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Osporenom presudom Opštinskog suda u Apatinu P1. 153/06 od 8. oktobra 2009. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev podnosilaca ustavne žalbe, pa je tužena Republika Srbija - Ministarstvo unutrašnjih poslova obavezana da svim podnosiocima na ime neisplaćenih dodataka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika, za period od 9. novembra 2003. godine do 30. novembra 2005. godine, isplati iznose bliže navedene u stavu prvom izreke, sa zateznom kamatom počev od njihove dospelosti, pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke ove presude odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev podnosilaca ustavne žalbe kojim su tražili isplatu navedenih dodataka na platu za period od 1. decembra 2005. godine do 9. novembra 2006. godine, dok je stavom trećim tužena obavezana da podnosiocima nadoknadi troškove parničnog postupka. U obrazloženju ove presude je, između ostalog, navedeno: da su podnosioci zaposleni kod tužene kao policajci; da su u utuženom periodu svi radili prekovremeno, noću i na dane državnih i verskih praznika; da se na radne odnose u Ministarstvu unutrašnjih poslova do 29. novembra 2005. godine primenjivao Zakon o unutrašnjim poslovima, u kom periodu je na snazi bio i Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, koji je u članu 5. regulisao isplatu dodataka na platu, između ostalog, i po osnovu prekovremenog, noćnog i rada na dane praznika; da Pravilnikom o platama zaposlenih u MUP-u podnosiocima ustavne žalbe nije bio posebno vrednovan rad noću, rad na dane praznika i prekovremeni rad, zbog čega je tužena obavezana da im za period od 9. novembra 2003. godine do 30. novembra 2005. godine isplati tražene iznose po navedenim osnovima; da je nakon stupanja na snagu Zakona o policiji, konkretno odredbom člana 147. stav 3. zakona, isključena primena opštih radno-pravnih propisa o uvećanoj zaradi, s obzirom da se sve neredovnosti u radu vrednuju kroz uvećanje koeficijenta u smislu člana 147. stav 1. ovog zakona, zbog čega je tužbeni zahtev podnosilaca za isplatu predmetnih dodataka na platu za period od 1. decembra 2005. godine do 9. novembra 2006. godine odbijen kao neosnovan.

Rešavajući o žalbi podnosilaca i tužene, Apelacioni sud u Novom Sadu je doneo osporenu presudu Gž1. 3217/10 od 3. marta 2010. godine, kojom je odbio žalbu podnosilaca i prvostepenu presudu u njenom odbijajućem delu potvrdio, dok je žalbu tužene usvojio i prvostepenu presudu preinačio u usvajajućem delu, odbijajući tužbeni zahtev podnosilaca ustavne žalbe za isplatu dodataka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika, za period od 9. novembra 2003. godine do 30. novembra 2005. godine, kao neosnovan. U obrazloženju ove presude se ponavljaju razlozi koje je Opštinski sud u Apatinu dao za osporenu prvostepenu presudu u njenom odbijajućem delu, uz konstataciju da je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje materijalno pravo pravilno primenjeno. Kao razlozi za delimično preinačenje prvostepene presude se, između ostalog, navode: da podnosioci nisu pružili dokaze na okolnost da im u spornom periodu, saglasno odredbi člana 47. stav 1. Zakona o unutrašnji poslovima, posebni uslovi rada nisu uračunati kroz uvećanje koeficijenata radnih mesta; da im zbog posebnih uslova rada plata u spornom periodu nije mogla biti uvećana i kroz 30% uvaćanja mase plata u odnosu na ostale radnike i kroz uvećanje predviđeno opštim radno-pravnim propisima; da je prvostepeni sud pogrešno protumačio odredbu člana 47. stav 1. Zakona o unutrašnjim poslovima, te da nije uzeo u obzir da je odredbom člana 1. stav 2. Zakona o državnim službenicima predviđeno da se pojedina prava i dužnosti državnih službenika u pojedinim državnim organima mogu drugačije urediti posebnim zakonom, ako to proizlazi iz prirode njihovog posla.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da se svakom jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se niko tih prava ne može odreći i da se ženama, omladini i invalidima omogućuju posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (član 60. stav 4.).

5. Imajući u vidu navedene ustavnopravne razloge na kojima podnosioci ustavne žalbe temelje tvrdnje o povredi prava na pravičnu naknadu za rad, Ustavni sud ukazuje da je u svojim ranijim odlukama zauzeo određene pravne stavove o pravu policijskih službenika na isplatu dodataka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika, kako u periodu do 29. novembra 2005. godine, u vreme važenja Zakona o unutrašnjim poslovima, tako i nakon tog datuma, kada je stupio na snagu Zakon o policiji (vid. Odluke Už-1530/2008 od 21. januara 2010. godine, Už-2822/2010 od 22. decembra 2010. godine, Už-1362/2009 od 7. jula 2011. godine, sve objavljene na sajtu Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs), na koje upućuje i u ovoj ustavnosudskoj stvari.

Polazeći od stavova zauzetih u svojim ranijim odlukama, Ustavni sud i na ovom mestu ističe da su se u vreme važenja Zakona o unutrašnjim poslovima dodaci na platu isplaćivali, između ostalog, i u slučaju prekovremenog, noćnog i rada na dane državnih i verskih praznika, osim ukoliko taj rad nije vrednovan pri utvrđivanju koeficijenta. Upravo u pogledu ove činjenice je drugostepeni sud u osporenoj presudi izveo pogrešan zaključak da je uvećanjem koeficijenta za najmanje 30% po osnovu posebnih uslova rada, podnosiocima ustavne žalbe plaćen i prekovremeni rad, rad noću i rad na dane državnih i verskih praznika.

Prvostepeni i drugostepeni sud su u konkretnom slučaju pogrešno protumačili i odredbu člana 147. stav 1. Zakona o policiji, zaključujući da sam Zakon predviđa uvećani koeficijent po osnovu neredovnosti na radu za 30 do 50 % nominalno veći od koeficijenata za druge državne službenike. U Odluci Už-1530/2008 od 21. januara 2010. godine Ustavni sud je stao na stanovište da ukoliko za policijskog službenika rešenjem poslodavca nije bio utvrđen koeficijent za obračun plate od 30 do 50% nominalno veći od koeficijenata za druge državne službenike, njemu ne može biti uskraćeno pravo na uvećanu zaradu koju za rad na dan praznika, rad noću, rad u smenama i prekovremeni rad imaju svi zaposleni u Republici Srbiji, jer bi u protivnom pravo na uvećanu zaradu bilo uskraćeno kategoriji zaposlenih koji svoj posao obavljaju u uslovima opasnim po život i zdravlje. S obzirom na izneto, Ustavni sud je ocenio da se obrazloženje osporene drugostepene presude i deo obrazloženja osporene prvostepene presude koji se odnosi na isplatu predmetnih dodataka na platu za period od 1. decembra 2005. godine do 9. novembra 2006. godine temelje na ustavnopravno neprihvatljivom tumačenju propisa koji su od značaja za rešavanje sporne pravne stvari i nalazi da je drugostepeni sud pogrešno ocenio da podnosioci ustavne žalbe nisu imali pravo na isplatu uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada, noćnog rada i rada u dane državnih praznika koji su neradni dani, u vreme važenja Zakona o unutrašnjim poslovima, dok su i prvostepeni i drugostepeni sud izveli pogrešan zaključak da je nakon stupanja na snagu Zakona o policiji samim zakonom predviđen uvećani koeficijent po osnovu neredovnosti na radu za 30 do 50 % nominalno veći od koeficijenata za druge državne službenike.

Polazeći od svega izloženog i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11), Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 3217/10 od 3. marta 2010. godine i stavom drugim izreke osporene presude Opštinskog suda u Apatinu P1. 153/06 od 8. oktobra 2009. godine podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravičnu naknadu za rad zajemčeno odredbom člana 60. stav 4. Ustava. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ocenjujući navode podnosilaca o različitom postupanju Apelacionog suda u Novom Sadu i Okružnog suda u Somboru u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, Ustavni sud je izvršio uvid u odluke koje su priložene uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće.

Presudom Opštinskog suda u Apatinu P1. 46/08 od 2. decembra 2008. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca Đ.J, Z.B, D.K, S.K. i M.J, pa je tužena Republika Srbija - Ministarstvo unutrašnjih poslova obavezana da im na ime neisplaćenih dodataka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika, za period od 10. oktobra 2003. godine do 30. novembra 2005. godine, isplati iznose bliže navedene u stavu prvom izreke, sa zateznom kamatom počev od njihove dospelosti, pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke navedene presude odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili isplatu navedenih dodataka na platu za period od 1. decembra 2005. godine do 10. novembra 2006. godine, dok je stavom trećim tužena obavezana da tužiocima nadoknadi troškove parničnog postupka. U obrazloženju prvostepene presude se, pored ostalog, navodi: da su tužioci zaposleni kod tužene u SUP Sombor; da su u utuženom periodu svi radili prekovremeno, noću i na dane državnih i verskih praznika; da se na radne odnose u Ministarstvu unutrašnjih poslova do 29. novembra 2005. godine primenjivao Zakon o unutrašnjim poslovima, u kom periodu je na snazi bio i Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, koji je u članu 5. regulisao isplatu dodataka na platu, između ostalog, i po osnovu prekovremenog, noćnog i rada na dane praznika; da Pravilnikom o platama zaposlenih u MUP-u podnosiocima ustavne žalbe nije bio posebno vrednovan rad noću, rad na dane praznika i prekovremeni rad, zbog čega je tužena obavezana da im za period od 10. novembra 2003. godine do 30. novembra 2005. godine isplati tražene iznose po navedenim osnovima; da je nakon stupanja na snagu Zakona o policiji, konkretno odredbom člana 147. stav 3. zakona, isključena primena opštih radno-pravnih propisa o uvećanoj zaradi, s obzirom da se sve neredovnosti u radu vrednuju kroz uvećanje koeficijenta u smislu člana 147. stav 1. ovog zakona, zbog čega je tužbeni zahtev tužilaca za isplatu predmetnih dodataka na platu za period od 1. decembra 2005. godine do 10. novembra 2006. godine odbijen kao neosnovan.

Presudom Okružnog suda u Somboru Gž1. 804/09 od 14. oktobra 2009. godine delimično je ukinuta presuda Opštinskog suda u Apatinu P1. 46/08 od 2. decembra 2008. godine u delu u kome je usvojen tužbeni zahtev tužilaca za isplatu predmetnih dodataka na platu za period od 10. oktobra 2003. godine do 10. novembra 2003. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, dok je u preostalom delu ova presuda potvrđena, odbijanjem žalbi tužilaca i tužene. U obrazloženju drugostepene presude se ponavljaju razlozi koje je Opštinski sud u Apatinu dao u pogledu presude P1. 46/08 od 2. decembra 2008. godine i konstatuje se da je prvostepeni sud pravilno protumačio odredbu člana 47. stav 1. Zakona o unutrašnjim poslovima, prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu za isplatu predmetnih dodataka za period od 10. novembra 2003. godine do 30. novembra 2005. godine, kao i odredbe člana 147. st. 1. i 3. Zakona o policiji, vezano za isplatu ovih dodataka u ostatku utuženog perioda. Što se tiče perioda od 10. oktobra 2003. godine do 10. novembra 2003. godine, drugostepeni sud konstatuje da su tužioci pred prvostepenim sudom u tom delu povukli tužbu, zbog čega je prvostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tač ka 12) Zakona o parničnom postupku.

Imajući napred izneto u vidu, Ustavni sud nalazi da su osnovani navodi podnosilaca ustavne žalbe o različitom postupanju Apelacionog suda u Novom Sadu i Okružnog suda u Somboru, kao sudova poslednje instance, u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Naime, Apelacioni sud u Novom Sadu je preinačio prvostepenu presudu Opštinskog suda u Apatinu i odbio tužbeni zahtev podnosilaca ustavne žalbe za isplatu dodataka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane praznika za period od 9. novembra 2003. godine do 30. novembra 2005. godine, dok je Okružni sud u Somboru, u pogledu istog potraživanja i za isti period, presudu Opštinskog suda u Apatinu kojom se tužiocima Đ.J, Z.B, D.K, S.K. i M.J. isplata ovih naknada dosuđuje, potvrdio.

Kako su Apelacioni sud u Novom Sadu i Okružni sud u Somboru doneli drugačije odluke u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, Ustavni sud je stanovišta da je takva praksa sudova suprotna principu pravne sigurnosti i jednake zaštite prava pred sudovima. Stoga je Ustavni sud, polazeći od odredbe člana 36. stav 1. Ustava, ocenio da je različitom ocenom datom povodom iste činjenične situacije i istog pravnog pitanja povređeno pravo podnosilaca na jednaku zaštitu prava i da je sama ta činjenica kod njih stvorila pravnu nesigurnost. S tim u vezi, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i u ovom delu i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. S obzirom na to da je povreda Ustavom zajemčenih prava podnosilaca takve prirode da je to očigledno moglo biti od uticaja na donošenje povoljnije odluke za njih u parnici povodom koje je podneta ustavna žalba, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, naložio Apelacionom sudu u Novom Sadu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja Odluke Ustavnog suda, ponovi postupak odlučivanja o žalbama podnosilaca i tužene izjavljenim protiv presude Opštinskog suda u Apatinu P1. 153/06 od 8. oktobra 2009. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje na to da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred Sudom snose svoje troškove.

8. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava policijskih službenika na naknadu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti