Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u procesno okončanom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro šest godina, a u kome je doneta samo procesna odluka. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3138/2012
30.10.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsedni k Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. O. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. oktobra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. O. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 3565/06 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. O. iz B. je 17. aprila 2012. godine, preko punomoćnika B. M, advokata iz B, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 3565/06.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je u parničnom postupku koji je 2006. godine pokrenut pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu po tužbi Lj. O, podnosilac ustavne žalbe bio prvotuženi; da je rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3656/06 od 4. oktobra 2007. godine tužba odbačena; da prvostepeni sud nije doneo odluku o predlogu podnosioca za donošenje dopunskog rešenja o troškovima postupka; da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 592/10 od 8. februara 2012. godine potvrđeno prvostepeno rešenje, te je time pravnosnažno okončan postupak; da mu je nerazumno dugim trajanjem parničnog postupka, a koji je vođen radi rešavanja prethodnog pitanja u vanparničnom postupku koji je prekinut do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da mu je nerazumno dugim trajanjem predmetnog parničnog postupka povređeno i pravo na imovinu jer nije mogao da raspolaže imovinom pok. oca u ostavinskom postupku.

Zahtevao je naknadu nematerijalne i materijalne štete i naknadu troškova za rad advokata.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Drugog osnovnog suda u Beogradu P. 5196/12, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilja Lj. O. je 30. maja 2006. godine podnela tužbu protiv više tuženih, među kojima je kao prvotuženi označen podnosilac ustavne žalbe, radi utvrđenja prava svojine, imajući u vidu da je u vanparničnom postupku koji se u predmetu O. 1267/02 vodio pred istim sudom tužilja upućena na parnicu, radi utvrđenja prava svojine, te je ostavinski postupak prekinut do pravnosnažnog okončanja ovog parničnog postupka.

Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3565/06 od 13. juna 2006. godine vraćena je tužba tužilji sa nalogom za njeno uređenje i 1. septembra 2006. godine tužilja je uredila tužbu.

Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3565/06 od 4. oktobra 2007. godine tužba je odbačena.

Podnosilac i ostali tuženi su 24. oktobra 2007. godine i zatim urgencijom od 14. aprila 2012. godine podneli predlog za donošenje dopunskog rešenja o troškovima postupka.

Tužilja je 30. oktobra 2007. godine izjavila žalbu protiv prvostepenog rešenja o odbacivanju tužbe i spisi predmeta su 24. januara 2008. godine dostavljeni Okružnom sudu u Beogradu kao drugostepenom sudu, radi odlučivanja o žalbi.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 592/10 od 8. februara 2012. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno je rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3565/06 od 4. oktobra 2007. godine kojim je tužba odbačena, te je službenom beleškom postupajućeg sudije utvrđeno da je rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3565/06 od 4. oktobra 2007. godine postalo pravnosnažno 8. februara 2012. godine.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 5196/12 od 27. aprila 2012. godine obavezana je tužilja da tuženima solidarno plati troškove parničnog postupka u iznosu od 115.200,00 dinara.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe pozvao, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Članom 58. Ustava, pored ostalog, jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen šest meseci, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo period koji je protekao od dana podnošenja tužbe sudu - 30. maja 2006. godine, pa do okončanja postupka.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu delotvorno i efikasno postupali da bi se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnetoj protiv podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odugoblačenja.

Naime, prvostepeni sud je nakon godinu dana i pet meseci doneo rešenje kojim je odbacio tužbu, a drugostepeni sud je posle više od četiri godine potvrdio prvostepeno rešenje, dok je o predlogu tuženih za donošenje dopunskog rešenja o troškovima postupka sud odlučio tek nakon četiri godine i pet meseci. Dakle, predmetni postupak u kome je samo procesno odlučivano, trajao je skoro šest godina, što, po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, prekoračuje standard suđenja u razumnom roku.

Ustavni sud nalazi da značajan doprinos nerazumno dugom trajanju postupka snosi drugostepeni sud koji je nakon više od četiri godine od podnošenja žalbe potvrdio prvostepeno rešenje o odbacivanju tužbe, a takođe i prvostepeni sud koji je posle skoro četiri i po godine odlučio o troškovima postupka.

Po oceni Suda, podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja postupka, imajući u vidu da je više puta zajedno sa ostalim tuženima urgirao kod nadležnog suda za okončanje parničnog postupka, kako bi se nastavio prekinuti ostavinski postupak.

Ustavni sud nalazi da je predmet spora bio od značaja za podnosioca imajući u vidu da se radilo o utvrđenju prava svojine, kao prethodnom pitanju u ostavinskom postupku.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postup ku koji je vođen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 3565/06, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka kao i značaj predmeta spora za podnosioca. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosioca za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. U vezi sa zahtevom podnosioca za naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da podnosilac nije naveo dokaze da je u predmetnom postupku pretrpeo materijalnu štetu, te je navedeni zahtev odbačen u tački 3. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

8. U pogledu navoda podnosioca da mu je u predmetnom parničnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je podnosilac povredu prava na imovinu obrazložio istim razlozima kao i povredu prava na suđenje u razumnom roku, navodeći nerazumnu dužinu trajanja parničnog postupka zbog koga nije mogao da se nastavi prekinuti ostavinski postupak, te se Ustavni sud nije posebno upuštao u ocenu istaknute povrede ovog prava.

9. Polazeći od navedenog i odredba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u dispozitivu.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u procesno okončanom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti