Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i dosudio naknadu nematerijalne štete od 400 evra. Parnični postupak je trajao pet i po godina, od čega je žalbeni postupak neopravdano trajao četiri godine.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. R. iz L, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. oktobra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba I. R. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 2723/06, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Naro dne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredsta va - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. R. iz L. podneo je 17. aprila 2012. godine, preko punomoćnika Z. S, advokata iz L, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog član om 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 2723/06.

Podnosilac smatra da mu je navedeno ustavno pravo povređeno zbog toga što je predmetni parnični postupak trajao preko pet godina, pri čemu posebno ističe da je žalbeni postupak trajao četiri godine. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 1757/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu P. 2723/06), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac I. R, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 25. oktobra 2006. godine tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv tužene Republike Srbije, radi isplate manje isplaćene plate.

Pred prvostepenim sudom, od ukupno šest zakazanih ročišta, tri nisu održana zbog toga što su se spisi predmeta nalazili kod veštaka, odnosno zbog neblagovremenog dostavljanja nalaza. Pored finansijskog veštačenja, izveden je i dokaz saslušanjem tužioca u svojstvu parnične stranke.

Opštinski sud u Leskovcu je 17. oktobra 2007. godine doneo presudu P. 2723/06 kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca.

Spisi predmeta su po žalbi tužene u martu 2008. godine dostavljeni drugostepenom sudu na odlučivanje.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž. 1253/10 od 22. marta 2012. godine potvrđena je prvostepena presuda. Drugostepena presuda uručena je tužiočevom punomoćniku 30. marta 2012. godine.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je postupak čija se dužina osporava trajao pet godina i pet meseci, što se samo po sebi ne bi moglo smatrati nerazumnom dužinom trajanja. Međutim, Ustavni sud ističe da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija i da ocena da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od drugih činilaca, pre svega postupanja suda pred kojim se postupak vodio, ponašanja samog podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, složenosti činjeničnih i pravnih pitanja koje u postupku treba raspraviti, kao i od značaja pitanja o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da je predmet spora nesumnjivo bio od izuzetnog značaja za podnosioca jer se rešavalo o njegovom zahtevu za isplatu manje isplaćene plate.

Nadalje, Ustavni sud smatra da se, s obzirom na činjenična i pravna pitanja koja je trebalo raspraviti u konkretnom slučaju i dokaze koji su s tim u vezi izvedeni, nije radilo o složenom postupku.

Analizirajući postupanje sudova, Ustavni sud je ocenio da je Opštinski sud u Leskovcu efikasno vodio postupak s obzirom na to da je prvostepena presuda doneta godinu dana posle podnošenja tužbe, što se nikako ne može reći za drugostepeni sud (Okružni, a potom Viši sud u Leskovcu), s obzirom na to da je žalbeni postupak trajao četiri godine.

Po nalaženju Ustavnog suda, podnosilac nije doprineo dužini postupka, posebno što ni na koji način ne može biti odgovoran za četvorogodišnje trajanje postupka pred drugostepenim sudom.

Polazeći od prakse Evropskog suda za ljudska prava prema kojoj samo ona kašnjenja i odugovlačenja koja se mogu pripisati sudovima i drugim državnim organima mogu dovesti do zaključka o nepoštovanju prava na suđenje u razumnom roku (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Proszak protiv Poljske, broj predstavke 2/1997/786/987, od 16. d ecembra 1997. godine, stav 40.), Ustavni sud nalazi da, posmatrano u celini, nema opravdanja za to što je osporeni postupak pravnosnažno okončan posle pet i po godina. Ustavni sud ukazuje da je na zauzeto stanov ište bez uticaja činjenica što je predmetni postupak pred sudom prve instance trajao nepunih godinu dana i što je postupak pred dve sudske instance okončan za nepunih pet i po godina, jer po oceni Ustavnog suda ne može postojati nijedan razlog koji bi opravdao činjenicu da je žalbeni postupak trajao četiri godine .

Polazeći od toga da se u konkretnom slučaju nije radilo o složenom postupku i da podnosilac svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja istog, Ustavni sud je ocenio da se dužina trajanja osporenog parničnog postupka isključivo može staviti na teret nadležnim drugostepenim sudovima.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u predmetnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava te je , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 - Odluka US ), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade ne materijalne štete u iznosu od 400 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrp eo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, pre svega značaj prava o kome se raspravljalo za podnosioca, ali i dužinu trajanja postupka tj. ona kašnjenja nadležnih sudova koja su dovela do povrede navedenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda , praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac ustavn e žalbe pretrpeo zbog neefikasnog postupanja nadležnih sudova.

U pogledu zahtev a podnosi laca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na obrazloženje dato u Odluci Už - 633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na www.ustavni.sud.rs ).

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti