Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene zbog propuštanja zakonskog roka od 30 dana

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Žalba je podneta znatno nakon isteka zakonskog roka od 30 dana od dana dostavljanja poslednjeg osporenog akta, a prethodno obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava ne opravdava propuštanje roka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, dr Tomislav Stojković i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jezdimira Đukića iz Bele Crkve, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. novembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Jezdimira Đukića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Beloj Crkvi R. 2/06 od 7. septembra 2007. godine, rešenje Okružnog suda u Pančevu Gž. 1931/07 od 18. februara 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1840/08 od 12. novembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jezdimir Đukić iz Bele Crkve je 30. jula 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava i načela garantovanih čl. 32. i 86. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je podnosilac ustavne žalbe 21. aprila 2009. godine podneo predstavku Evropskom sudu za ljudska prava, koja je, s obzirom da pre toga nije bio pokrenut postupak pred Ustavnim sudom, odbačena, jer nisu iscrpljena sva pravna sredstva u Republici Srbiji.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuju zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1 Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da su osporenim rešenjem Okružnog suda u Pančevu Gž. 1931/07 od 18. februara 2008. godine odbijene kao neosnovane žalba predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe i žalba protivnika predlagača, kao i da je potvrđeno osporeno rešenje Opštinskog suda u Beloj Crkvi R. 2/06 od 7. septembar 2007. godine. Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1840/08 od 12. novembra 2008 odbijena je kao neosnovana revizija predlagača izjavljena protiv drugostepenog rešenja. Osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 2941/07 od 30. septembra 2008. godine, kojim je odbijena kao neosnovana revizija tužilje protiv navedene drugostepene odluke, punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe je primio 4. decembra 2008. godine.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je predstavka Evropskom sudu za ljudska prava u vezi osporenih akata podneta 21. aprila 2009. godine.

4. Ustavni sud konstatuje da ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava i sloboda zajemčenih Ustavom u pravnom poretku Republike Srbije postoji još od 8. novembra 2006. godine i da su, saglasno odredbi člana 175. Ustava, postupak po ustavnoj žalbi, kao i rokovi za njeno izjavljivanje propisani Zakonom o Ustavnom sudu. U tom smislu, Ustavni sud nalazi da se pozivanje na mišljenje Evropskog suda za ljudska prava ne može smatrati opravdanim razlogom za propuštanje roka za izjavljivanje ustavne žalbe. Cilj podnošenja ustavne žalbe nije da se obezbedi pravo na obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava, već da se u okviru pravnog poretka Republike Srbije ostvari zaštita zajemčenih prava i sloboda. Takođe, stanovište Evropskog suda za ljudska prava da ustavna žalba u Republici Srbiji predstavlja delotvorno pravno sredstvo zasnovano je upravo na dosadašnjem postupanju Ustavnog suda po ustavnim žalbama podnetim na način i u rokovima propisanim Zakonom..

5. Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 30. juna 2010. godine, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio.

6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene zbog propuštanja zakonskog roka od 30 dana

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti