Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u imovinskom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda redovnih sudova u sporu radi utvrđenja prava svojine. Sud navodi da ustavna žalba nije pravno sredstvo za preispitivanje činjeničnog stanja i da navodi podnosioca ne ukazuju na arbitrernost ili proizvoljnost u donošenju sudskih odluka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Bogoljuba Smiljanića iz Bijeljine, Bosna i Hercegovina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Bogoljuba Smiljanića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Loznici P. 690/2005 od 23. oktobra 2007. godine, presude Okružnog suda u Šapcu Gž. 71/08 od 4. februara 2008. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 91/10 od 25. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bogoljub Smiljanić iz Bijeljine, Bosna i Hercegovina, podneo je Ustavnom sudu 28. juna 2010. godine ustavnu žalbu protiv sudskih odluka navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je navedeno da u postupku pred Opštinskim sudom u Loznici mnoge činjenice koje je istakao podnosilac ustavne žalbe nisu bile uzete u obzir.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Iz navoda ustavne žalbe i dokumentacije priložene uz nju proizlazi da je Opštinski sud u Loznici osporenom presudom P. 690/2005 od 23. oktobra 2007. godine, ispravljenom rešenjem tog suda P. 690/2005 od 31. marta 2008. godine, u stavu pravom izreke odbio kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, tražio da se utvrdi da je on vlasnik nepokretnosti bliže opisanih u izreci presude, sa 1/3 dela, a na osnovu sticanja u zajednici života. U stavu drugom izreke ove presude odbačena je tužba u delu kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je on vlasnik istih nepokretnosti sa još 2/3 dela. U stavu trećem izreke ove presude odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime ulaganja u opisane nepokretnosti (uvođenja električne energije, uvođenja vode i kanalizacije i na ime drugih izdataka) isplati bliže označene novčane iznose sa odgovarajućom kamatom, dok je u stavu četvrtom izreke obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka.

Okružni sud u Šapcu je osporenom presudom Gž. 71/08 od 4. februara 2008. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrdio osporenu prvostepenu presudu.

Vrhovni kasacioni sud je osporenom presudom Rev. 91/10 od 25. marta 2010. godine odbio kao neosnovanu reviziju tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenu protiv osporene drugostepene presude.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Ustavni sud ukazuje na to da pravo na pravično suđenje iz odredbe člana 6. stav 1. Evropske Konvencije i pravo na imovinu iz člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju uživaju zaštitu i prema članu 32. stav 1. i članu 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, te se ocena eventualne povrede ili uskraćivanja ovih prava vrši u odnosu na navedene odredbe Ustava.

5. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Zadatak Ustavnog suda je da u konkretnom slučaju ispita da li je postupak bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i da li je osporenim presudama podnosiocu ustavne žalbe povređeno, odnosno uskraćeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Formalno pozivanje na povredu određenih ustavnih prava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

Po oceni Ustavnog suda, navodima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost osporenih presuda, niti je ukazano na arbitrernost i proizvoljnost u njihovom donošenju. U odsustvu očigledne proizvoljnosti, ne mogu se dovesti u pitanje zaključci parničnog suda.

Ustavni sud ukazuje i na to da ne može da ceni činjenično stanje koje je utvrđeno u parničnom postupku. Izuzetno, svaka proizvoljnost i arbitrernost, pa i u postupku utvrđivanja činjeničnog stanja može dovesti u sumnju pravičnost postupka koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe. Međutim, podnosilac ustavne žalbe nije pružio odgovarajuće dokaze koji bi ukazali na očigledne propuste prilikom utvrđivanja činjeničnog stanja, a obrazloženje činjeničnog stanja u osporenim presudama ne predstavlja osnov za drugačiji zaključak. Ustavni sud stoga nalazi da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu ili uskraćivanje prava na pravično suđenje podnosioca ustavne žalbe osporenim presudama.

Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe nije izneo razloge i navode koje bi ukazivili na povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u imovinskom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti