Odbacivanje neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Sud je objasnio da zahtev za zaštitu zakonitosti, o kojem odlučuje javni tužilac, nije pravno sredstvo čije iscrpljivanje je uslov za podnošenje ustavne žalbe, pa se rok računa od drugostepene presude.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radomira Tuvića, na izdržavanju kazne u Kazneno-popravnom zavodu Sremska Mitrovica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. juna 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Radomira Tuvića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Somboru K. 132/06 od 5. aprila 2007. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Kž. I 1119/07 od 22. novembra 2007. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva Ktz. 900/08 od 13. februara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radomir Tuvić, na izdržavanju kazne u Kazneno-popravnom zavodu Sremska Mitrovica, podneo je 4. marta 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Somboru K. 132/06 od 5. aprila 2007. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Kž. I 1119/07 od 22. novembra 2007. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva Ktz. 900/08 od 13. februara 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, posebnih prava okrivljenog i prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu zajemčenih odredbama čl. 32, 33. i 34. Ustava Republike Srbije.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Prema odredbi člana 113. st. 2. i 3. Zakona ustavna žalba se može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona, te da se ustavna žalba u tom slučaju može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
3. U sprovedenom postupku je utvrđeno da akt Republičkog javnog tužilaštva Ktz. 900/08 od 13. februara 2009. godine, protiv koga je, između ostalog, izjavljena ustavna žalba, predstavlja ponovljeno obaveštenje Republičkog javnog tužioca od 4. novembra 2008. godine podnosiocu ustavne žalbe da nije našao da ima osnova za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a povodom inicijative koju je javnom tužiocu uputio podnosilac ustavne žalbe.
Imajući u vidu da je, u smislu odredaba čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti u isključivoj nadležnosti javnog tužioca, to je Ustavni sud ocenio da se ovo vanredno pravno sredstvo u krivičnom postupku ne može smatrati pravnim sredstvom čijim iscrpljivanjem lice stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 170. Ustava i člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ovo iz razloga što osuđeno lice ne može da utiče na odluku javnog tužioca da li će podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, bez obzira na lično podnetu inicijativu, niti ima zakonsku mogućnost da samostalno podnese navedeno vanredno pravno sredstvo, ako to ne učini javni tužilac. Pošto zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju osuđenom licu, to se ne može smatrati pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe u smislu navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu, već se, po oceni Ustavnog suda, u krivičnom postupku pravna sredstva iscrpljuju podnošenjem žalbe na prvostepenu presudu, odnosno žalbe na drugostepenu presudu, kada je ona u skladu sa zakonom dozvoljena. Takođe, s obzirom na isključivu nadležnost javnog tužioca da odlučuje o podizanju zahteva za zaštitu zakonitosti, Sud je ocenio da obaveštenje Republičkog javnog tužilaštva upućeno podnosiocu ustavne žalbe u vezi sa podnetom inicijativom, nema karakter pojedinačnog akta kojim se odlučuje o njegovim pravima, obavezama ili na zakonu zasnovanom interesu.
Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe se u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja osporene drugostepene krivične presude podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac primio osporeni akt Republičkog javnog tužilaštva. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu Vrhovnog suda Srbije Kž. I 1119/07 primio najkasnije početkom novembra meseca 2008. godine, kako to nesumnjivo proističe iz akta Republičkog javnog tužilaštva Ktz. 900/08 od 13. februara 2009. godine, a da je ustavnu žalbu izjavio 4. marta 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 113. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud ocenio da ustavnu žalbu treba odbaciti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

4. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti