Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe protiv rešenja o određivanju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o određivanju pritvora, smatrajući da su sudovi, uprkos slovnim omaškama, suštinski i na ustavnopravno prihvatljiv način obrazložili postojanje osnovane sumnje i razloga za određivanje pritvora podnosiocu žalbe.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Snežana Marković i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Dragana Kolarić i Gordana Ajnšpiler Popović, u postupku po ustavnoj žalbi M. M . iz Kraljeva , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. jula 2024. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. M . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kv. Po4. 84/18 od 14. decembra 2018. godine

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M . iz Kraljeva podneo je Ustavnom sudu, 11. januara 201 9. godine, preko punomoćnika S. P . i D . S, advokata iz Kraljeva , ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kv. Po4. 84/18 od 14. decembra 2018. godine, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost, prava u vezi sa pritvorom i prava na pravično suđenje, zajemčenih odredbama člana 27. stav 1 , člana 30. stav 1. i člana 32 . stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno:

- ni u predlogu za određivanje pritvora, ni u rešenju o određivanju pritvora, niti Više javno tužilaštvo niti sudija za prethodni postupak niti vanpretresno veće Višeg suda u Kraljevu ne spominju osnovanu sumnju , niti istu obrazlažu na bilo koji način;

- da su na navedeni način svi navedeni organi postupili suprotno odredbi člana 211. Zakonika o krivičnom postupku i člana 30. Ustava;

- da je pritvor prema podnosiocu određen bez postojanja osnovnog uslova za određivanje pritvora, te da je samim tim podnosiocu povređeno i pravo na pravično suđenje, slobodu i prava koja mu Ustav garantuje u pogledu pritvora;

- da, usvajajući predlog Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, Viši sud postupa pristrasno, te favorizuje tužioca, na uštrb prava osumnjičenog.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud poništi osporeno rešenje u celosti i dosudi mu troškove u opredeljenom iznosu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvid om u osporen o rešenj e i drugu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u odgovor Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, koji je dostavljen Ustavnom sudu dopisom tog suda Kpp-Po4. 33/18 od 11. januara 2023. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe i još trojici okrivljenih je Naredbom o sprovođenju istrage Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KTIKo. 39/18 od 11. decembra 201 8. godine stavljeno na teret postojanje osnova sumnje da su, kao saizvršioci, izvršili produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 2 27. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. u vezi član a 33. Krivičnog zakonika.

Nakon što je saslušan na okolnosti postojanja razloga za određivanje pritvora, prvostepenim rešenjem Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kpp-Po4. 33/18 od 11. decembra 2018. godine prema okrivljenom je određen pritvor u trajanju od 30 dana, koji se ima računati počev od 10. decembra 2018. godine u 07,00, a na osnovu člana 212. stav 1. u vezi člana 211. stav 1. tač. 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku.

U obrazloženju ovog prvostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je, uvidom u spise predmeta VJT u Kraljevu KTI.Ko. 39/18, sud utvrdio da se pred tim tužilaštvom vodi postupak istrage protiv osumnjičenog M . M . iz Kraljeva i dr. zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi čl. 61. i 33. KZ, po naredbi o sprovođenju istrage KTI.Ko. 39/18 od 11. decembra 2018. godine; da je u daljem toku postupka istrage potrebno da se saslušaju saosumnjičeni i da se ispitaju svedoci, svi na okolnosti da li su kupovali od osumnjičenih predmetnu robu na crno; da je, kako su osumnjičeni imali poslovnu saradnju sa svedocima, te ih samim tim i poznaju, zaključak ovog suda da su to osobite okolnosti koje ukazuju da bi osumnjičeni M. M, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao ometati postupak uticajem na saučesnike i predložene svedoke, zbog čega je potrebno da mu se odredi pritvor po osnovu člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP; da se osumnjičenom M. M . i ostalim saučesnicima naredbom o sprovođenju istrage stavlja na tere t da su u periodu od 1. januara 2018. godine do 31. jula 2018. godine preduzeli veliki broj radnji izvršenja ovog krivičnog dela, pa imajući u vidu da je osumnjičeni više puta osuđivan, proizlazi da su to osobite okolnosti koje ukazuju da bi u kratkom vremenskom periodu ponovio krivično delo ukoliko bi se našao na slobodi, zbog čega je potrebno da mu se odredi pritvor i na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP; da je razloge odbrane da predlog tužioca za određivanje pritvora treba odbiti, sud ocenio kao neosnovane.

Branioci okrivljenog su protiv navedenog prvostepenog rešenja o određivanju pritvora izjavili žalbu koja je odbijena kao neosnovana osporenim drugostepenim rešenjem Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kv. Po4. 84/18 od 14. decembra 2018. godine.

U obrazloženju osporenog rešenja, drugostepeni sud je, pored ostalog naveo i sledeće: da je pred Višim javnim tužilaštvom u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije u toku postupak istrage pod oznakom KTIKo. 39/18 protiv osumnjičenog M. M . iz Kraljeva , zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika; da je , nakon što je razmotrilo spise ove krivične stvari, ožalbeno rešenje i žalbene navode branioca osumnjičenog, veće Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije iz člana 21. stav 4. ZKP ocenilo da je žalba branilaca osumnjičenog, advokata D . S . i advokata S . P . neosnovana ; da je pravilno postupio sudija za prethodni postupak kada je protiv osumnjičenog M. M . odredio pritvor po zakonskom osnovu propisanom u članu 211. stav 1. tačka 2. ZKP, o čemu je u obrazloženju rešenja dao jasne i prihvatljive razloge; da je, u daljem toku postupka istrage potrebno da se saslušaju saosumnjičeni i ispitaju svedoci, svi na okolnosti da li su kupovali od osumnjičenih predmetnu robu na crno; da, kako su osumnjičeni imali poslovnu saradnju sa svedocima, samim tim ih i poznaju; da zbog svega navedenog, i po oceni veća postoje osobite okolnosti koje ukazuju da bi osumnjičeni, ukoliko bi se u ovoj fazi postupka našao na slobodi, mogao ometati postupak uticanjem na saučesnike i predložene svedoke, zbog čega je, suprotno žalbenim navodima, određivanje pritvora po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP u ovom momentu nužno i opravdano; da je, takođe, pravilno postupio sudija za prethodni postupak kada je protiv osumnjičenog M . M . odredio pritvor i po zakonskom osnovu propisanom u članu 211. stav 1. tačka 3) ZKP o čemu je u obrazloženju rešenja dao jasne i prihvatljive razloge; da, imajući u vidu da je osumnjičeni više puta osuđivan (presuda Opštinskog suda u Novom Sadu K. 51/02 od 3. marta 2009. godine zbog krivičnog dela iz člana 243. stav 3. KZ, presuda Višeg suda u Kraljevu Kž1. 4275/11 od 20. oktobra 2011. godine zbog krivičnog dela iz člana 20. stav 1. Zakona o nasilju u sportu, presuda Osnovnog suda u Kraljevu 5K. 917/10 od 9. maja 2012. godine, presuda Osnovnog suda u Kraljevu 11K. 2131/10 od 7. februara 2014. godine zbog krivičnog dela iz člana 357. stav 1. KZ, presuda Višeg suda u Kraljevu 2K. 2/14 od 12. maja 2014. godine zbog krivičnog dela iz člana 344a stav 1. KZ, presuda Osnovnog suda u Kraljevu 26K. 1347/13 od 9. decembra 2015. godine zbog krivičnog dela iz člana 229. stav 2 K3), između ostalog i za istovrsno krivično delo, navedene činjenice i po oceni veća, ukazuju da će osumnjičeni, ukoliko ostane na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, te su prema osumnjičenom ispunjeni i uslovi za određivanje pritvora propisani članom 211. stav 1. tačka 3) ZKP; da, imajući u vidu navedeno, veće ovog suda nalazi da su neosnovani žalbeni navodi branilaca osumnjičenog da se pobijano rešenje preinači i osumnjičeni pusti na slobodu, a kako su u obrazloženju rešenja navedeni jasni i dovoljni razlozi, to se neosnovano žalbom branilaca osumnjičenog rešenje sudije za prethodni postupak pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i nepotpuno utvrđeno činjeničnog stanja, pa je navedena žalba ocenjena kao neosnovana.

Osporeno rešenje je okrivljenom dostavljeno 14. decembra 2018. godine, a njegovim braniocima 17. decembra 2018. godine.

Nakon podnošenja ustavne žalbe, pritvor prema podnosiocu je pravnosnažno produžen još jednom, po istim osnovima i za još 30 dana, narednim rešenjem Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kpp-Po4. 33/18 od 8. januara 2019. godine , koje je potvrđeno drugostepenim rešenjem Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kv. Po4. 6/19 od 11. januara 2019. godine.

Poslednjim prvostepenim rešenjem Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kpp-Po4. 33/18 od 5. februara 2019. godine produžen je pritvor prema podnosiocu, po istim osnovima i za još 30 dana. Međutim, uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog, advokata J . P . iz Kraljeva, to rešenje je preinačeno drugostepenim rešenjem Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kv. Po4. 20/19 od 8. februara 2019. godine i ukinut je pritvor prema okrivljenom određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kpp-Po4. 33/18 od 11. decembra 2018. godine i naloženo je da se okrivljeni ima odmah pustiti na slobodu.

U obrazloženju ovog rešenja je, između ostalog, navedeno i sledeće: da je pred Višim javnim tužilaštvom u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije u toku postupak istrage pod oznakom KTIKo. 39/18 protiv osumnjičenog M. M . iz Kraljeva, zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika; da je, nakon što je razmotrilo spise ove krivične stvari, ožalbeno rešenje i žalbene navode branioca osumnjičenog, veće Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije iz člana 21. stav 4. ZKP ocenilo da je žalba branioca osumnjičenog, advokata J. P . osnovana i da je protiv osumnjičenog M . M . opravdano ukinuti pritvor određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Kraljevu, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Kpp-Po4 33/18 od 11. decembra 2018. godine; da razlozi za pritvor protiv M. M, na osnovu člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP , u konkretnom slučaju , više ne stoje; da je, kao razlog za produženje pritvora shodno članu 211. stav 1. tačka 2) ZKP u obrazloženju rešenja sudije za prethodni postupak Kpp-Po4 33/18 od 5. februara 2019. godine navedeno da su u dosadašnjem toku istrage ispitani predloženi svedoci, osim S.N. iz Čačka, Lj.B. iz Čačka, D.S. i O.Š, predstavnika DOO „Č.P.” iz Malog Iđoša; da suština osnova za pritvor po zakonskom osnovu propisanom u članu 211. stav 1. tačka 2) ZKP predstavlja opasnost po dokaze, odnosno da zakon trajanje ovako određenog pritvora ograničava momentom obezbeđenja dokaza zbog kojih je određen; da, po oceni veća ovog suda, bojazan od toga da bi osumnjičeni mogao uticati na vođenje krivičnog postupka, tako što bi uticao na svedoke, svakako jeste legitiman razlog za određivanje i produženje pritvora po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP; da, međutim, iako je M. M . pritvor određen n produžen upravo iz razloga jer je u svojstvu svedoka neophodno ispitati veći broj lica, i po oceni veća ovog suda, zadržavanje osumnjičenog u pritvoru po navedenom zakonskom osnovu, zbog potrebe da se saslušaju još četiri svedoka nije opravdan, jer je po oceni veća, mogućnost uticaja na tok postupka (uticaj na svedoke S.N. iz Čačka, Lj.B. iz Čačka, D.S. i O.Š, predstavnika DOO „Č.P.” iz Malog Iđoša) nakon 60 dana provedenih u pritvoru prestala, a okolnosti da je osumnjičeni bio u poslovnoj vezi sa svedocima koje treba saslušati za veće ne predstavljaju osobite okolnosti , jer je ove okolnosti moguće prezentovati i drugim dokaznim sredstvima; da je pobijanim rešenjem sudija za prethodni postupak osumnjičenom produžio pritvor iz zakonskih razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, a kao osobitu okolnost koja ukazuje da bi osumnjičeni u kratkom vremenskom periodu ponovio krivično delo sudija za prethodni postupak je naveo činjenicu da je osumnjičeni ranije više puta osuđivan; da, po oceni veća, ranija osuđivanost osumnjičenog M . M . i to poslednja od 2015. godine zbog krivičnog dela iz člana 229. stav 2. KZ (u trajanju od godinu dana, uslovno) nema više takav značaj da bi u odsustvu nekih drugih okolnosti predstavljala osobitu okolnost koja ukazuje da bi osumnjičeni puštanjem na slobodu u kratkom vremenskom periodu ponovio krivično delo, pa više ne stoji zakonski osnov iz člana 211. stav 1) tačka 3) ZKP za produženje pritvora; da, imajući u vidu napred navedeno , kao i činjenicu da je pritvor krajnja i najstroža mera kojom se obezbeđuje prisustvo osumnjičenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka, to pritvor prema osumnjičenom mora biti opravdan i zasnovan na stvarnim i pravnim razlozima; da, kako takvi razlozi vezani za postojanje zakonskog osnova iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP više ne postoje, to je prestala i potreba za daljim zadržavanjem osumnjičenog M . M . u pritvoru; da je veće ovog suda uvažilo žalbu branioca osumnjičenog i pobij ano rešenje preinačilo na način bliže opisan izrekom, jer je dužnost suda da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme i da postupa sa naročitom hitnošću ako se osumnjičeni nalazi u pritvoru, a u toku celog postupka pritvor će se ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 2. i 3. ZKP).

4. Odredbama Ustava, čiju povredu ističe podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. (član 30. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19) (u d aljem tekstu: ZKP) propisano je: da je „osnov sumnje" skup činjenica koje posredno ukazuju da je učinjeno krivično delo ili da je određeno lice učinilac krivičnog dela (član 2. stav 1. tačka 17)); da je „osnovana sumnja" skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela (član 2. stav 1. tačka 18)); da je „opravdana sumnja" skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe (član 2. stav 1. tačka 19); da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače, kao i ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično deli ili dovršiti pokušano krivično delo ili učinii krivično delo kojim preti ( član 211. stav 1. tač. 2) i 3)); da se pritvor u istrazi može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem sudije za prethodni postup ak ili veća (član 21. stav 4.), da se rešenje o produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca, da protiv rešenja o pritvoru stranke i branilac mogu izjaviti žalbu veću (član 21. stav 4.), da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zad ržava izvršenje rešenja (član 214. st.1. do 3.) .

5. Ustavni sud, razmatrajući iznete tvrdnje podnosioca, konstatuje da se suština navoda ustavne žalbe o povredi prava na slobodu i bezbednost, prava u vezi sa pritvorom i prava na pravično suđenje, zajemčenih odredbama člana 27. stav 1, člana 30. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava, u odnosu na osporeno rešenje , zasniva na tvrdnjama da u rešenju o određivanju pritvora niti sudija za prethodni postupak niti vanpretresno veće Višeg suda u Kraljevu ne spominju osnovanu sumnju, niti istu obrazlažu na bilo koji način, te da je time pritvor prema podnosiocu određen bez postojanja osnovnog uslova za određivanje pritvora . Ustavni sud konstatuje da će osnovanost svih ovih navoda, koje podnosilac jedinstveno argumentuje i zasniva na pravu na slobodu, ceniti u okviru istaknute povrede prava iz člana 27. stav 1. Ustava.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom postupku ukazuje da je Ustavom utvrđeno da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, iz čega proizlazi da je neophodno kumulativno postojanje dva uslova da bi lišenje slobode bilo zakonito. Prvi, da lišenje slobode mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom, a drugi, da se lice lišava slobode u skladu sa zakonom propisanim postupkom. Saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se prema nekom licu može odrediti samo odlukom suda ukoliko su kumulativno ispunjena d va uslova: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Razlozi koji pritvaranje mogu činiti neophodnim radi vođenja krivičnog postupka, propisani su u tač. 1) do 4) člana 211. stav 1. ZKP.

Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, nedvosmisleno proizlazi da sud može odrediti (i produžiti) pritvor prema nekom licu samo ukoliko istovremeno oceni da postoji osnovana sumnja da je ono izvršilo krivično delo i da je njegovo pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, te da potom, u rešenju o određivanju (i produženju) pritvora, detaljno obrazloži koji su to razlozi koji pritvaranje čine neophodnim radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Upravo na taj način, navođenjem razloga za određivanje pritvora, nadležni sud obrazlaže zašto je pritvor neophodan radi vođenja krivičnog postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je, u konkretnom predmetu, Naredbom o sprovođenju istrage Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KTIKo. 39/18 od 11. decembra 2018. godine, okrivljenima, među kojima i podnosiocu ustavne žalbe, stavljeno na teret postojanje osnova sumnje da su, kao saizvršioci, izvršili produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen i produžen na osnovu odredbe člana 212. stav 1. u vezi člana 211. stav 1. tač. 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku.

Ispitujući osnovanost navoda ustavne žalbe da je osporenim rešenjem i u postupku u kome je prema podnosiocu određen pritvor povređeno pravo na slobodu, Ustavni sud, najpre, konstatuje da je tačan navod podnosioca da je Viši sud u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije u uvodu i obrazloženju prvostepenog rešenja o određivanju pritvora naveo „ da je uvidom u spise predmeta VJT u Kraljevu KTI.Ko. 39/18 sud utvrdio da se pred tim tužilaštvom vodi postupak istrage protiv osumnjičenog M. M . iz Kraljeva i dr. zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi čl. 61. i 33. KZ, po naredbi o sprovođenju istrage KTI.Ko. 39/18 od 11. decembra 2018. godine“. Ova očigledna slovna omaška prvostepenog suda je ispravljena već u obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja, gde je, između ostalog navedeno „ da je pred Višim javnim tužilaštvom u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije u toku postupak istrage pod oznakom KTIKo. 39/18 protiv osumnjičenog M. M . iz Kraljeva , zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika “.

Međutim, sagledavajući celinu obrazloženja spornih rešenja, po oceni Ustavnog suda, postupajući sudovi su, detaljno i veoma individualizovano obrazložili postojanje odgovarajućeg stepena sumnje, u odnosu na osnov za određivanje pritvora iz člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP, pored ostalog, navodeći da „je u daljem toku postupka istrage potrebno da se saslušaju saosumnjičeni i da se ispitaju svedoci, svi na okolnosti da li su kupovali od osumnjičenih predmetnu robu na crno“, kao i da „kako su osumnjičeni imali poslovnu saradnju sa svedocima, te ih samim tim i poznaju, zaključak je ovog suda da su to osobite okolnosti koje ukazuju da bi osumnjičeni M. M, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao ometati postupak uticajem na saučesnike i predložene svedoke“. Dodatno, postupajući sudovi su, kako u prvostepenom, tako i u osporenom drugostepenom rešenju, takođe detaljno i individualizovano, obrazlažući postojanje odgovarajućeg stepena sumnje, u odnosu na osnovu za određivanje pritvora iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pored ostalog, naveli i da „se osumnjičenom M. M . i ostalim saučesnicima naredbom o sprovođenju istrage stavlja na teret da su u periodu od 1. januara 2018. godine do 31. jula 2018. godine preduzeli veliki broj radnji izvršenja ovog krivičnog dela, pa imajući u vidu da je osumnjičeni više puta osuđivan, proizlazi da su to osobite okolnosti koje ukazuju da bi u kratkom vremenskom periodu ponovio krivično delo ukoliko bi se našao na slobodi“.

S tim u vezi, Ustavni sud je mišljenja da je Viši sud u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, prilikom donošenja pre svega prvostepenog rešenja o pritvoru, i pored korišćenja neodgovarajuće jezičke formulacije u određenim delovima tog rešenja, konkretno naveo i detaljno obrazložio razloge za određivanje pritvora prema podnosiocu. Štaviše, činjenice i okolnosti koje Viši sud u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije navodi kako bi potkrepio postojanje odgovarajućeg stepena sumnje, a čije postojanje ne osporava ni sam podnosilac, prema oceni Ustavnog suda i u konkretnom slučaju, u potpunosti predstavljaju skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela, upravo u skladu sa definicijm „osnovan e sumnje" iz odredbe člana 2. stav 1. tačka 18) ZKP, odnosno ne bi se mogle ni podvesti pod definiciju „osnova sumnje" iz odredbe člana 2. stav 1. tačka 17) ZKP, kao skupa činjenica koje posredno ukazuju da je učinjeno krivično delo ili da je određeno lice učinilac krivičnog dela . Time su postupajući sudovi, i pored slovne greške, implicitno i suštinski ocenili da postoji osnovana sumnja da je podnosilac izvršio krivično delo, ali istovremeno i eksplicitno obrazložili zašto je njegovo pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka .

Ustavni sud posebno naglašava da je, krećući se u okviru navoda ustavne žalbe, a nakon uvida u rešenja o određivanju, a kasnije i rešenja o produženju pritvora, ocenio da su ona zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa ZKP kada su utvrdili da postoje uslovi da se prema podnosiocu ustavne žalbe odredi pritvor po označen im zakonskim osnovima, te da su rešenja o određivanju pritvora, odnosno i osporeno rešenje, doneta iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, kao i da su u njima navedeni relevantni i dovoljni razlozi zbog kojih je nadležni sud smatrao da je mera pritvora bila neophodna radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio kao neosnovane navode podnosioca da je pritvor prema njemu neosnovano određen, te je našao da osporenim rešenjem nisu povređena zajemčena prava podnosioca ustavne žalbe iz člana 27. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu sve prethodno izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu i odlučio kao u izreci.

6. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu, u konkretnom slučaju , ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ni u ovom ustavnosudskom predmetu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.).

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe protiv rešenja o određivanju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti