Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu jer podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu Ustavom zajemčenih prava. Žalba se u suštini svodi na osporavanje činjeničnog stanja i primene materijalnog prava, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragiše Brankovića iz Vlasotinaca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27 oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragiše Brankovića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 620/10 od 7. maja 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragiša Branković iz Vlasotinaca je 1. jula 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 620/10 od 7. maja 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi da je osporena presuda nepravilna i nezakonita iz razloga što drugostepeni sud ''nije u potpunosti cenio sve izvedene dokaze u prvostepenom postupku'' i svoju presudu je zasnovao na ''klimavim i konfuznim dokazima'', te pogrešnom primenom materijalnog prava doneo pogrešnu odluku. Ističe da mu je pravo na imovinu povređeno jer je ''obavezan da iz svoje imovine da određena novčana sredstva tužiocu, sasvim neosnovano''.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 620/10 od 7. maja 2010. godine, u stavu prvom izreke, odbijena kao neosnovana žalba tuženog-protivtužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđena je prvostepena presuda Opštinskog suda u Vlasotincu P. 1285/05 od 10. marta 2006. godine, u stavu prvom izreke, u odnosu na glavni dug i troškove parničnog postupka, dok je u stavu drugom izreke preinačena prvostepena presuda u odnosu na kamatu.

4. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede prava podnosioca iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava. Naime, podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da postupa kao instancioni i ispita zakonitost osporene presude.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Stoga, Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne preispituje dokaze niti može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da su odluke u parničnom postupku donete proizvoljnom i pogrešnom primenom zakona, odnosno podnosilac ustavne žalbe ne nudi argumente koji bi mogli opravdati njegovu tvrdnju o povredi prava na imovinu. Pri tome je Ustavni sud imao u vidu da se u ustavnoj žalbi ponavljaju navodi koji su već detaljno razmotreni u osporenoj drugostepenoj presudi i naglašava da formalno pozivanje na povredu određenih ustavnih prava ustavnu žalbu ne čini samu po sebi dopuštenom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti