Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene u krivičnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu podnetu protiv pravnosnažne krivične presude. Žalba je neblagovremena jer je rok od 30 dana počeo teći od dana prijema drugostepene presude, a ne od obaveštenja javnog tužioca o odbijanju inicijative za vanredni pravni lek.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dobrivoja Cvijovića iz sela Drežnika, opština Užice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. decembra 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Dobrivoja Cvijovića izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Užicu K. 1421/10 od 29. decembra 2010. godine, presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 949/11 od 15. marta 2011. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva Ktz. 389/11 od 9. juna 2011. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Dobrivoje Cvijović iz sela Drežnika, opština Užice, podneo je Ustavnom sudu 13. jula 2011. godine, ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Užicu K. 1421/10 od 29. decembra 2010. godine, presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 949/11 od 15. marta 2011. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva Ktz. 389/11 od 9. juna 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je osporenom presudom Osnovnog suda u Užicu K. 1421/10 od 29. decembra 2010. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim za krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) i izrečena mu je novčana kazna; da je osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 949/11 od 15. marta 2011. godine delimično uvažena žalba branioca okrivljenog i ukinuta presuda Osnovnog suda u Užicu K. 1421/10 od 29. decembra 2010. godine u delu odluke o visini troškova krivičnog postupka i u tom delu predmet je vraćen na ponovno odlučivanje, dok je u ostalom delu žalba branioca odbijena kao neosnovana i navedena presuda potvrđena; da je aktom Republičkog javnog tužilaštva Ktz. 389/11 od 9. juna 2011. godine, branilac okrivljenog, advokat Aleksandar Veselinović iz Užica, obavešten da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Osnovnog suda u Užicu K. 1421/10 od 29. decembra 2010. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 949/11 od 15. marta 2011. godine.
4. Ustavni sud ukazuje na to da, saglasno odredbama čl. 429. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo Republički javni tužilac kao državni organ. Ustavni sud je stoga ocenio da se zahtev za zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku ne može smatrati delotvornim pravnim sredstvom koje mora biti iskorišćeno pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovo iz razloga što isključivo javni tužilac ima mogućnost da koristi ovo pravno sredstvo i što ni okrivljeni, niti njegov branilac ne mogu uticati na odluku javnog tužioca da li će i kada podići takav zahtev, bez obzira na lično podnetu inicijativu. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom u krivičnom postupku, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne smatra ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe. S obzirom na to da iscrpljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva u krivičnom postupku nije pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe, to se, prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene krivične presude ili rešenja kojim je krivični postupak pravnosnažno okončan.
5. Ustavni sud je utvrdio da je osporenu drugostepenu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 949/11 od 15. marta 2011. godine, podnosilac ustavne žalbe primio najkasnije 9. maja 2011. godine kada je podneta inicijativa za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužilaštvu, a da je ustavna žalba izjavljena 13. jula 2011. godine, po proteku roka za njeno izjavljivanje propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud je stoga ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog Zakona.
6. Ustavni sud je utvrdio da osporeni akt Republičkog javnog tužilaštva Ktz. 389/11 od 9. juna 2011. godine ne predstavlja pojedinačni akt iz člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu protiv kojeg se može izjaviti ustavna žalba, jer njime nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, odnosno o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka ili o optužbama protiv njega.
Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je i u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi.
7. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša B. Slijepčević