Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na pravično suđenje, poništivši rešenje kojim je odbačen prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka. Nižestepeni sud je arbitrerno zaključio da je postupak okončan, iako je odluka o pristupanju doneta nakon što je osnovni predmet već bio rešen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Jovan Ćirić i Vesna Ilić Prelić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi T. R . iz Vranja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. februara 2022 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba T. R . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 1364/19 od 20. februara 2020. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Vranju R4I. 1364/19 od 20. februara 2020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Vranju I. 5363/10 (raniji predmeti I . 91/ 05 i I. 2026/09).

3. Odbija se se zahtev p odnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. T. R . iz Vranja podneo je Ustavnom sudu, 28. februara 2020. godine, preko punomoćnika S . I , advokata iz Vranja , ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju R4I. 1364/19 od 20. februara 2020. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava .

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Osnovnog suda u Vranju R4I. 1364/19 od 20. februara 2020. godine kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Vranju I. 5363/10 (raniji predmeti I. 91/ 05 i I. 2026/09), sa obrazloženjem da je izvršenje sprovedeno i da je predmet razveden kao rešen.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno rešenje Osnovnog suda u Vranju R4I. 1364/19 od 20. februara 2020. godine. Tražio je naknadu neimovinske štete zbog povrede Ustavom zajemčenih prava, naknadu imovinske štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju , naknadu troškova u postupcima pred redovnim sudovima, kao i troškove na ime sastavljanja ustavne žalbe .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac T. R, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 27. januara 2005. godine predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Vranju protiv izvršnog dužnika HK „J .“ a.d. Vranje, radi namirenja novčanog potraživanja. Opštinski sud u Vranju je rešenjem I. 91/05 od 14. februara 2005. godine dozvolio predloženo izvršenje.

Podnosilac ustavne žalbe je 15. decembra 2009. godine podneo predlog za promenu sredstva izvršenja Opštinskom sudu u Vranju, tako da se umesto na novčanim sredstvima izvršenje dalje sprovede na nepokretnosti izvršnog dužnika. Opštinski sud u Vranju je rešenjem I. 2026/09 od 22. decembra 2009. godine dozvolio promenu sredstva izvršenja.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 5363/10.

Osnovni suda u Vranju je osporenim rešenjem R4I. 1364/19 od 20. februara 2020. godine odbacio kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Vranju I. 5363/10 (raniji predmeti I . 91/05 i I. 2026/09). U obrazloženju osporenog rešenje je navedeno: da je Osnovni sud u Vranju doneo zaključak I. 5363/10 od 11. maja 2016. godine o pristupu izvršenju, te da podnosilac ustavne žalbe čije je potraživanje kasnije određeno izvršenje na istoj nepokretnosti, pristupa u već pokrenuti izvršni postupak pred tim sudom u predmetu I. 5324/10, te je spis predmet I. 5363/10 združen spisima predmeta I. 5324/10; da je uvidom u spise predmeta I. 5324/10 utvrđeno da je zaključkom I. 5324/10 od 19. septembra 2014. godine konstatovano da je izvršenje sprovedeno i da se predmet razvede kao rešen; da prigovor podnosioca ustavne žalbe treba odbaciti, jer je zaključkom I. 5324/10 od 19. septembra 2014. godine konstantovano da je izvršenje sprovedeno.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka, žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

Odredbom člana 545. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-Autentično tumačenje i 113/17 -Autentično tumačenje), koji je počeo da se primenjuje od 1. jula 2016. godine, propisano je da se izvršni postupci i postupci obezbeđenja koji su počeli pre stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11-dr. zakon, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14).

Odredbom člana 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 - dr. zakon, 109/13 - US, 55/14 i 139/14), koji se primenjivao od 17. septembra 2011. godine, bilo je propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započ eto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Odredb om člana 75. navedenog zakona bilo je propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Odredbama člana 108. navedenog zakona je bilo propisano da posle upisa rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja ne može se za namirenje drugog potraživanja istog ili drugog izvršnog poverioca sprovesti poseban postupak izvršenja na istoj nepokretnosti, da izvršni poverilac za čije je potraživanje kasnije određeno izvršenje na istoj nepokretnosti, stupa u već pokrenut izvršni postupak i da se pokrenutom izvršnom postupku može pristupiti do donošenja zaključka o dosuđenju nepokretnosti kupcu u slučaju prodaje putem neposredne pogodbe, odnosno do donošenja zaključka o predaji nepokretnosti u slučaju prodaje javnim nadmetanjem (st. 1, 2. i 3.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instancioni (viši) sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitr erna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog, odnosno procesnog prava.

Ustavni sud, najpre , konstatuje da je u stavnom žalbom osporeno rešenje Osnovnog suda u Vranju R4I. 1364/19 od 20. februara 2020. godine kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Vranju I. 5363/10 (raniji predmeti I . 91/ 05 i I. 2026/09), sa obrazloženjem da je Osnovni sud u Vranju doneo zaključak I. 5363/10 od 11. maja 2016. godine o pristupu izvršenju, te podnosilac ustavne žalbe pristupa u već pokrenuti izvršni postupak pred tim sudom u predmetu I. 5324/10, te je spis predmet I. 5363/10 združen spisima predmeta I. 5324/10 i da je uvidom u spise predmeta I. 5324/10 utvrđeno da je zaključkom I. 5324/10 od 19. septembra 2014. godine konstatovano da je izvršenje sprovedeno i da se predmet razvede .

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine , koji je bio merodavan u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud ocenjuje da u osporeno m rešenju nije utvrđeno da li je predmetni izvršni postupak u predmetu I. 5363/10, u kojem je podnosilac ustavne žalbe bio izvršni poverilac, okončan u skladu sa zakonom, zaključenjem ili obustavom , odnosno nije utvrđena činjenica da li je podnosilac namirio svoje potraživanje pre podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka. Sama činjenica da je u predmetu I. 5324/10 donet zaključak od 19. septembra 2014. godine kojim se konstatuje da je je izvršenje sprovedeno, ne znači da je i izvršenje u predmetu I. 5363/10 sprovedeno. Naime, izvršni sud je 11. maja 2016. godine doneo zaključak I. 5363/10 o pristupu izvršenju i određeno da podnosilac pristupa u već pokrenuti izvršni postupak u predmetu I. 5324/10, a u predmetu I. 5324/10 je već ranije zaključkom od 19. septembra 2014. godine konstatovano da je izvršenje sprovedeno. Znači, Ustavni sud ocenjuje da je izvršni sud doneo odluku da podnosilac ustavne žalbe pristupa u izvršni postupak koji je skoro dve godine bio okončan, a odredbom člana 108. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine je bio propisan procesni momenat do kada se pokrenutom izvršnom postupku može pristupiti - do donošenja zaključka o dosuđenju nepokretnosti kupcu u slučaju prodaje putem neposredne pogodbe, odnosno do donošenja zaključka o predaji nepokretnosti u slučaju prodaje javnim nadmetanjem.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanov ište koje je zauzeto u osporenom rešenju Osnovnog suda u Vranju da je prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka nedozvoljen, jer je podnet nakon okončanja postup aka pred sudom, ustavnopravno neprihvatljivo.

6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvoj io, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 1364/19 od 20. februara 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem rešenja Osnovnog suda u Vranju R4I. 1364/19 od 20. februara 2020. godine i određivanjem da nadležni sud don ese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Vranju I. 5363/10 (raniji predmeti I . 91/ 05 i I. 2026/09). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava , to nije posebno razmatrao istaknute povred e načela i prava iz člana 21. i člana 36. stav 1. Ustava .

8. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete zbog povrede ustavnih prava , Ustavni sud ocenjuje da je utvrđenje povrede prava na pravično suđenje i poništaj osporenog drugostepenog rešenja, adekvatna satisfakcija, te je odbio zahtev podnosioca na naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke, saglasno članu 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

9. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju , Ustavni sud konstatuje da je podnosiocu ustavne žalb e, saglasno odredbi člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, na raspolaganju pravo da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada stekne pravo na pravično zadovoljenje . Imajući u navedeno, Sud je odbacio zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete, rešavajući kao u tački 4. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

10. U vezi sa zahtevom za naknadu materijalne štete na ime troškova u postupcima pred redovni sudovima, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

11. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavnih žal bi, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už -633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

12. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti