Odluka Ustavnog suda o izmeni pojedinačnog akta donetog na osnovu nezakonitog propisa

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, poništio rešenje Prekršajnog apelacionog suda i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Sud je pogrešno primenio rok za podnošenje predloga za izmenu pravnosnažne presude donete na osnovu kasnije proglašenog nezakonitog opšteg akta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z . V . iz Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike S rbije, na sednici Veća održanoj 22. decembra 2022. godine , doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. V . i utvrđuje se da je rešenjem Prekršajnog apelacionog suda Prž. 24678/18 od 13. novembra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Prekršajnog apelacionog suda Prž. 24678/18 od 13. novembra 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi branioca kažnjenog izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5304/15 od 24. oktobra 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. V . iz Loznice podneo je Ustavnom sudu, 12. januara 2019. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Prekršajnog apelacionog suda Prž. 24678/18 od 13. novembra 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i čl. 34, 36. i 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je Prekršajni apelacioni sud potpuno pogrešno protumačio i primenio odredbe člana 61. Zakona o Ustavnom sudu ; da Prekršajni apelacioni sud pogrešno poistovećuje, tj. izjednačava predlog ili inicijativu za pokretanje postupka pred Ustavnim sudom sa predlogom za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta i pogrešno zaključuje da je istekao rok za podnošenje predloga za izmenu pojedinačnog akta; da se za ocenu blagovremenosti podnošenja predloga za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta uzima datum podnete inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom; da su prekršajni sudovi u istoj situaciji donosili različite odluke.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavn ih prava, te da poništi osporeno rešenje i odredi da Prekršajni apelacioni sud donese nov u odluku o žalbi branioca kažnjenog, odnosno podnosioca ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu kao dokaze uz ustavnu žalbu i bazu sudske prakse Ustavnog suda , između ostalog, utvrdio:

- da su Ustavnom sudu 20. aprila 2017. godine podnete inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o javnim parkiralištima, a koju je donela skupš tina Grada Loznice;

- da je Odlukom Ustavnog suda IUo-87/2017 od 24. maja 2018. godine utvrđeno da odredba člana 25. stav 1. u delu koji glasi: „12, 13, 14. i 20.“ Odluke o javnim parkiralištima („Službeni list grada Loznice“, br. 6/09, 3/11, 4/13, 2/14 i 1/15) nije u saglasnosti sa zakonom;

- da je navedena odredba prestala da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 56/18 , odnosno 18. jula 2018. godine;

- da je presudom Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5304/15 od 20. novembra 2015. godine, koja je postala pravnosnažna 8. decembra 2015. godine i izvršna 24. decembra 2015. godine, okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen odgovornim da je učinio prekršaj iz člana 25. stav 4. u vezi sa stavom 1. i u vezi sa članom 14. tačka a. Odluke o javnim parkiralištima („ Službeni list grada Loznice“, br. 6/09, 3/11, 4/13, 2/14 i 1/15), te mu je posledično izrečena opomena;

- da je branilac okrivljenog 27. avgusta 2018. godine podneo Prekršajnom sudu u Loznici zahtev za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5304/15 od 20. novembra 2015. godine;

- da je rešenjem Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5304/15 od 24 . oktobra 2018. godine odbijen kao neosnovan zahtev kažnjenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5304/15 od 20. novembra 2015. godine zbog donete Odluke Ustavnog suda IUo -87/2017 od 24. maja 2018. godine (sud je p ogrešno označio datum donošenja Odluke Ustavnog suda - 12. jul 2018. godine) ;

- da je u obrazloženju navedenog rešenja Prekršajnog suda u Loznici , između ostalog, navedeno da je „postupajući po zahtevu kažnjenog za izmenu pojedinačnog akta – pravnosnažne presude ovog suda, sud stanovišta da je zahtev kažnjenog neosnovan “ i da je „kažnjeni trebao da podnese predlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu kako bi došlo do izmene pojedinačnog akta u skladu sa pravilima postupka u kome je isti donet“;

- da je osporenim rešenjem Prž. 24678/18 od 13. novembra 2018. godine, povodom žalbe branioca okrivljenog, Prekršajni apelacioni sud, postupajući po službenoj dužnosti, preinač io rešenje Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5304/15 od 24. oktobra 2018. godine, tako što je odbacio kao neblagovremen zahtev kažnjenog izjavljen putem njegovog branioca za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5304/15 od 20. novembra 2015. godine zbog donete Odluke Ustavnog suda IUo- 87/2017 od 24. maja 2018. godine (i taj sud je p ogrešno označio datum donošenja Odluke Ustavnog suda – 12. jul 2018. godine);

- da je u obrazloženju osporenog rešenja, između ostalog, navedeno da iz spisa predmeta nadalje proizlazi da je ispunjen rok od šest meseci od dana objavljivanja Odluke Ustavnog suda, ali ne i drugi, kumulativno postavljen uslov iz člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu „ako od dostavljanja pojedinačnog akta (27.11.2015. godine) do podnošenja predloga ili inicijative (27.8.2018. godine) nije proteklo više od dve godine“, te da je, imajući u vidu činjenicu kada je okrivljenom dostavljena prvostepena presuda Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5304/15 od 20. novembra 2015. godine i dan podnošenja zahteva – predloga za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta, ovaj sud preinačio ožalbeno rešenje i odbacio zahtev za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta , jer je protekao zakonom propisani rok iz člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 34. stav 1. Ustava ustanovljeno je da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena.

Odredbama člana 36. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.), i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Zakonom o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) propisano je: da kad Ustavni sud utvrdi da opšti akt ili kolektivni ugovor nije u saglasnosti sa zakonom, taj opšti akt ili kolektivni ugovor prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije" (član 58. stav 3.); da kad Ustavni sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" (član 59.); da se zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni (član 60. stav 1.); da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a da će se započeto izvršenje obustaviti (član 60. stav 3.); da svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom, donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinačni akt donet (člana 61. stav 1.); da se predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta, donetog na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, može podneti u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije", ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine (člana 61. stav 2.); da ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, Ustavni sud može odrediti da se ove posledice otklone povraćajem u pređašnje stanje, naknadom štete ili na drugi način (člana 62.).

Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 65/13, 13/16 i 98/16) propisano je: da se protiv pravnosnažne presude može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je: povređen zakon ili drugi propis o prekršaju (član 285. stav 1. tačka 1)) ili ako je primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima (član 285. stav 1. tačka 2 )); da zahtev za zaštitu zakonitosti podiže Republički javni tužilac u roku od tri meseca od dana dostavljanja presude (član 285. stav 2.).

5. Ustavni sud, pre svega, konstatuje da je u konkretnom slučaju presudom Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5304/15 od 20. novembra 2015. godine podnosiocu ustavne žalbe izrečena opomena. Ustavni sud se i pored toga upustio u meritornu ocenu navoda ustavne žalbe, budući da se navodima ukazuje na pravno dejstvo Odluke Ustavnog suda, kojom je utvrđena nezakonitost opšteg akta, na pojedinačni akt donet na osnovu neustavnog/nezakonitog opšteg akta. Tako je , po oceni Ustavnog suda , u konkretnom slučaju pokrenuto važno ustavnopravno pitanje pravilne primene odredbe člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim rešenjem povređeno pravo na pristup sudu, kao elemenat prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, jer je Prekršajni apelacioni sud pogrešno primenio član 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, zatim pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje, time što se drugostepeni prekršajni sud nije osvrnuo na žalbene navode podno sioca ustavne žalbe, kao i pravo na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i pravo na imovinu, iz čl. 34, 36. i 58. Ustava, jer je pogrešnom primenom prava onemogućeno da se raspravlja o njegovom pravnom sredstvu. Podnosilac ustavne žalbe ističe i to da postojanje različitih odluka u identičnim pravnim situacijama ukazuje na postojanje pravne nesigurnosti i konačno , jer je onemogućen da ostvaruje svoja imovinska prava, s obzirom na to da je oduzimanje imovine radi plaćanja troškova prekršajnog postupka , navodno, bilo nezakonito.

Ustavni sud je, primarno i meritorno, cenio postojanje povrede prava na pristup sudu. Iz navoda ustavne žalbe nesporno proizlazi da podnosilac smatra da mu je označeno ustavno pravo povređeno time što je Prekršajni apelacioni sud pravnosnažno odbacio kao neblagovremen predlog za izmenu pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5304/15 od 20. novembra 2015. godine (koja je doneta na osnovu delimično neustavnog propisa) i što je zauzeo stav da je protekao zakonom propisani rok iz člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi u pogledu povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud polazi od toga da je odredbom člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu precizno regulisan postupak otklanjanja posledica nastalih usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom . Pravni put za otklanjanje posledica neustavnog ili nezakonitog opšteg akta počinje predlogom stranke, kojoj je povređeno pravo, da se izmeni konačni ili pravnosnažni pojedinačni pravni akt, kao posebnim pravnim sredstvom predviđenim Zakonom o Ustavnom sudu. Predlog se podnosi sudu ili drugom organu koji je pojedinačni akt doneo u roku od šest meseci od dana objavljivanja kasatorne odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a može se odnositi samo na pojedinačne akte koji su dostavljeni najkasnije dve godine pre podnošenja predloga ili inicijative Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i/ili zakonitosti predmetnog opšteg akta.

Odluka Ustavnog suda kojom je utvrđeno da jedan zakon ili drugi opšti akt, odnosno pojedine njegove odredbe, nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, ima dve vrste pravnog dejstva. Takva odluka najpre deluje erga omnes, u skladu sa odredbom člana 166. stav 2. Ustava, po kojoj su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće. Potom ostvaruje pojedinačno dejstvo prema donosiocu zakona, odnosno drugog opšteg akta, zatim prema subjektima koji su ga izvršavali (sprovodili), a na kraju i prema pojedincima na koje se taj akt neposredno primenjivao. Saglasno odredbama člana 61. Zakona o Ustavnom sudu, svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta za koji je utvrđeno da je nesaglasan Ustavu i zakonu, ima pravo da od nadležnog organa traži izmenu tog pojedinačnog akta, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinačni akt donet.

S obzirom na prethodno utvrđeno, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe nesporno imao pravo da podnese predlog za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5304/15 od 20. novembra 2015. godine, a na osnovu odredbe člana 61. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud naročito napominje da je podnosilac nadležnom prekršajnom sudu 27. avgusta 2018. godine dostavio podnesak naslovljen kao „zahtev za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5304/15 od 20. novembra 2015. godine“, pri čemu se izričito pozvao na član 61. Zakona o Ustavnom sudu. Podnosilac je pravilno izabrao pravni put za otklanjanje posledica neustavnosti. Sporno pitanje u konkretnom slučaju je da li je predlog – zahtev za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5304/15 od 20. novembra 2015. godine dostavljen Prekršajnom sudu u Loznici po proteku roka propisanog odredbom člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da stav drugostepenog suda da je predlog za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta - presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5304/15 od 20. novembra 2015. godine, dostavljen Prekršajnom sudu u Loznici po proteku roka propisanog odredbom člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu , zauzet u osporenom rešenju, predstavlja očigledno pogrešno tumačenje člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu , i to na štetu podnosioca ustavne žalbe. Naime, drugostepeni prekršajni sud pogrešno zaključuje da je jedan od uslova za podnošenje predloga za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta, donetog na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, to da nije proteklo više od dve godine od dana dostavljanja pojedinačnog akta do dana podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka za izmenu tog pravnosnažnog, pojedinačnog akta. Međutim, i z člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu nesporno proizlazi da je jedan od kumulativno predviđenih uslova taj da nije proteklo više od dve godine od trenutka dostavljanja pojedinačnog akta , čija se izmena traži, do podnošenja predloga ili inicijative Ustavnom sudu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti/zakonitosti. Dakle, ovde je relevantan, između ostalog, trenutak podnošenja predloga ili inicijative Ustavnom sudu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti/zakonitosti, a ne trenutak podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka za izmenu pravnosnažnog, pojedinačnog akta. Ustavni sud, takođe , konstatuje da je presuda Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5304/15 od 20. novembra 2015. godine podnosiocu ustavne žalbe dostavljena 27. novembra 2015. godine, te da je inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 25. stav 1. u delu koji glasi: „12, 13, 14. i 20.“ Odluke o javnim parkiralištima podneta 20. aprila 2017. godine, te je nesporno da u konkretnom slučaju član 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu u osporenom rešenju nije tumačen na ustavnopravno prihvatljiv način.

S obzirom na prethodno utvrđeno, Ustavni sud je ocenio da je u osporenom rešenju Prekršajnog apelacionog suda Prž. 24678/18 od 13. novembra 2018. godine, odbačajem kao neblagovremenog zahteva podnosioca ustavne žalbe za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5304/15 od 20. novembra 2015. godine zbog donete Odluke Ustavnog suda IUo-87/17 od 24. maja 2018. godine (koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ od 18. jula 2018. godine), odredba člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu primenjena očigledno pogrešno i arbitr erno na štetu podnosioca ustavne žalbe. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava mogu otkloniti samo poništa vanjem osporenog rešenja Prekršajnog apelacionog suda Prž. 24678/18 od 13. novembra 2018. godine i određivanjem da taj drugostepeni sud donese novu odluku o žalbi branioca kažnjenog izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5304/15 od 24. oktobra 2018. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu , odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Podnosilac ističe i da mu je u konkretnom slučaju povređeno i pravo na jednaku zaštitu prava. Kao dokaz svojih tvrdnji podnosilac dostavlja rešenje Prekršajnog apelacionog suda Prž. 26849/18 od 14. decembra 2018. godine, kojim je usvojena žalba punomoćnika Z. V, a rešenje Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5560/15 od 30. oktobra 2018. godine je ukinuto, te je predmet vraćen prvostepenom sudu na dalje odlučivanje. Imajući u vidu navedeno, Ustav ni sud konstatuje da se navedeno rešenj e ne mo že prihvatiti kao dokaz za tvrdnje podnosioca o povredi prava iz člana 36. stav 1. Ustava iz razloga što tim rešenjem postupak nije bio pravnosnažno okončan.

U vezi sa istaknutim povred ama prava iz člana 34, člana 36. stav 2. i člana 58. Ustava, koje podnosilac ustavne žalbe ne obrazlaže posebno, već navode o povredi ovih ustavnih prava, u suštini, zasniva na tvrdnjama kojima potkrepljuje istaknutu povredu prava na pravično suđenje, Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje na to da samo formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Imajući u vidu napred navedeno, Sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), član a 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o izmeni pojedinačnog akta donetog na osnovu nezakonitog propisa

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti