Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu porodice ubijenog i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku. Krivični postupak je trajao preko jedanaest godina, uz četiri ukidanja prvostepene presude, što predstavlja neopravdano odugovlačenje za koje su odgovorni sudovi.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3163/2010
23.05.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Voje Tončića, Sofije Tončić i Liljane Nenkov, svih iz Negotina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. maja 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Voje Tončića, Sofije Tončić i Liljane Nenkov i utvrđuje se da je u postupku koji se vodio u predmetu Okružnog suda u Negotinu K. 28/07 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, koje garantuje odredba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 1100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Voja Tončić, Sofija Tončić i Liljana Nenkov, svi iz Negotina su, 1. jula 2010. godine, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Negotinu u predmetu K. 28/07 .

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je pred Okružnim sudom u Negotinu vođen krivični postupak zbog ubistva N.T, sina i brata podnosilaca ustavne žalbe, koje se dogodilo 30. marta 1999. godine; da je Okružni sud u Negotinu tokom trajanja postupka doneo pet prvostepenih presuda; da je Vrhovni sud Srbije četiri puta ukidao prvostepene presude i predmet vraćao na ponovno suđenje; da je krivični postupak pravnosnažno okončan posle skoro jedanaest godina, donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 6/2010 od 19. aprila 2010. godine kojom je u pogledu odluke o kazni preinačena prvostepena presuda Okružnog suda u Negotinu K. 28/07 od 20. maja 2008. godine, a u nepreinačenom delu potvrđena.

Predložili su da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji i utvrdi da je podosioc ima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao i da im dosudi naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Povodom ubistva N.T. koj e se dogodilo 30. marta 1999. godine, vođen je krivični postupak protiv S.A. koji je pravnosnažno okončan 19. aprila 2010. godine.

Istražni sudija Okružnog suda u Negotinu je 2. aprila 1999. godine doneo rešenje da se protiv S.A. sprovede istraga zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo ubistvo iz člana 47. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije , po zahtevu za sprovođenje istrage Okružnog javno g tužilaštv a u Negotinu .

Nakon sprovedene istrage, Okružno javno tužilaštvo u Negotinu je 28. maja 1999. godine podnelo optužnicu protiv S.A. zbog navedenog krivičnog dela.

Tokom krivičnog postupka Okružni sud u Negotinu je doneo pet prvostepenih presuda, i to:

- 7. oktobra 1999. godine presudu K. 7/99 kojom je, pored ostalog, S.A. oglašen krivim zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 47. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam godina, dok je za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva porodica pokojnog N.T. upućena na parnicu (Vrhovni sud Srbije je 15. februara 2000. godine rešenjem Kž. I 1642/99 uvažio žalbe okrivljenog i njegovih branilaca, ukinuo presudu Okružnog suda u Negotinu K. 7/99 od 7. oktobra 1999. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje);

- 19. novembra 2001. godine presudu K. 10/2000 kojom je, pored ostalog, S.A. oglašen krivim zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 47. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina, dok je za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva porodica pokojnog N.T. upućena na parnicu (Vrhovni sud Srbije je 26. februara 2002. godine rešenjem Kž. I 41/02 uvažio žalbe okrivljenog i njegovih branilaca, ukinuo presudu Okružnog suda u Negotinu K. 10/2000 od 19. novembra 2001. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, pred izmenjenim većem);

- 11. juna 2004. godine presudu K. 26/02 kojom je, pored ostalog, S.A. oglašen krivim zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 47. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina, dok je za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva porodica pokojnog N.T. upućena na parnicu (Vrhovni sud Srbije je 27. septembra 2005. godine rešenjem Kž. I 345/05 uvažio žalbe okrivljenog i njegovog branioca, ukinuo presudu Okružnog suda u Negotinu K. 26/02 od 11. juna 2004. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje);

- 15. juna 2006. godine presudu K. 71/05 kojom je, pored ostalog, S.A. oglašen krivim zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina , dok je za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva porodica pokojnog N.T. upućena na parnicu (Vrhovni sud Srbije je 15. maja 2007. godine rešenjem Kž. I 2124/06 uvažio žalbe okrivljenog i njegovog branioca, ukinuo presudu Okružnog suda u Negotinu K. 71/05 od 15. juna 2006. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje);

- 20. maja 2008. godine presudu K. 28/07 kojom je, pored ostalog, S.A. oglašen krivim zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina , dok je za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva porodica pokojnog N.T. upućena na parnicu (Apelacioni sud u Beogradu je 19. aprila 2010. godine presudom Kž. 1 6/2010 uvažio žalbe okrivljenog i njegovog branioca, preinačio presudu Okružnog suda u Negotinu K. 28/07 od 16. maja 2008. godine u delu koji se odnosi na odluku o kazni, tako što je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od šest godina, dok je žalbe okrivljenog i njegovog branioca u ostalom delu i žalbu Okružnog javnog tužioca u Negotinu odbio kao neosnovane i prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio).

Podnosioci ustavne žalbe su kao roditelji i sestra ubijenog N.T. u osporenom krivičnom postupku imali svojstvo oštećen ih lica i istakli su imovinskopravni zahtev .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosioci ustavne žalbe ukazuju, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 85/05, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da je oštećeni lice čije je kakvo lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo (član 221. tačka 6)) .

5. Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, a polazeći od svoje dosadašnje prakse (videti, pored ostalih, odluke Ustavnog suda Už-261/2007 od 25. decembra 2008. godine, stav 6, Už-408/2008 od 9. jula 2009. godine, stav 6. i Už–452/2009 od 14. jula 2011. godine, stav 5.), kao i prakse Evropskog suda za ljudska prava (videti odluku u predmetu “Ristić protiv Srbije” od 18. januara 2011. godine, stav 44.), Ustavni sud ukazuje da oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni imaju zakonom propisano pravo da u krivičnom postupku istaknu imovinskopravni zahtev i da se o njemu odluči, kao i da je u parničnom postupku sud u pogledu postojanja krivičnog dela vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim . Stoga se navedena lica mogu pozvati na povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na ostvarivanje njihovih građanskih prava (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu “Boris Stojanovski protiv ’Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije’“ od 6. maja 2010. godine, stav 36.). U navedenom smislu, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni mogu isticati povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na odlučivanje o „građanskom zahtevu“, odnosno od kada su u tom postupku istakli imovinskopravni zahtev koji je povezan sa materijalnom ili nematerijalnom štetom koju su pretrpeli kao posledicu krivičnog dela (videti presude u predmetima „Atanasova protiv Bugarske” od 2. oktobra 2008. godine, stav 51. i „Boris Stojanovski protiv ’Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije’“ od 6. maja 2010. godine, stav 40.).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da podnosioci ustavne žalbe osporava ju trajanje krivičnog postupka u kome nisu bili optužen i, već su ima li svojstvo oštećen ih. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da su u osporenom krivičnom postupku podnosioci ustavne žalbe istak li imovinskopravni zahtev, iz čega nesumnjivo proizlazi da su jasno izrazi li svoju nameru da traž e naknadu štete .

Sledom iznetog, Ustavni sud je ocenio da su podnosi oci ustavne žalbe aktivno legitimisan i za isticanje povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je posebno imao u vidu i činjenicu da su podnosioci ustavne žalbe izvršenjem krivičnog dela ubistva, povodom koga je vođen krivični postupak čije trajanje osporavaju, izgubili sina, odnosno brata, koji je u vreme lišenja života imao 25 godina, te su, po oceni Suda, imali poseban interes da se krivični postupak okonča u primerenom roku.

6. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak, po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 2. aprila 1999. godine, kada je istražni sudija Okružnog suda u Negotinu doneo rešenje o sprovođenju istrage po zahtevu Okružnog javnog tužilaštva u Negotinu, pa do 19. aprila 201 0. godine, kada je Apelacioni sud u Beogradu doneo presudu Kž. 1. 6/10 kojom je preinačena u pogledu odluke o kazni presuda Okružnog suda u Negotinu K. 28/07 od 16. maja 20 08. godine, čime je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju krivični postupak trajao nešto više od jedanaest godina, što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. U tom smislu, Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju nijedan od činilaca koji objektivno mogu uticati na dužinu sudskog postupka ne mogu opravdati trajanje ovog krivičnog postupka. Ovo posebno imajući u vidu da je Ustavni sud utvrdio da podnosioci ustavne žalbe ničim nisu doprineli neprimerenom trajanju postupka, već da isključivu odgovornost za to što postupak nije okončan u okviru razumnog roka snose sudovi koji su vodili postupak u kome je prva prvostepena, osuđujuća, presuda doneta još 7. oktobra 1999. godine, da bi postupak bio pravnosnažno okončan, takođe osuđujućom presudom, tek 19. aprila 2010. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je odlučio kao u tački 1. izreke.

7. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, u konkretnom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 1100 evra, u dinarskoj protivrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja i smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu domaćih sudova, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Sledom iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti