Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i imovinu. Izvršni sud je neosnovano zaključio postupak i arhivirao predmet pre nego što je potraživanje poverioca namireno, čime je podnositeljka onemogućena u ostvarenju prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3165/2015
05.03.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković , predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) , dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović , dr Vladan Petrov i Miroslav Nikolić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. S . iz sela R . kod Bosilegrada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. marta 2020. godine, doneo je

O D L U KU

1. Usvaja se ustavna žalba M . S . i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1066/14 povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I. 1066/14 od 16. aprila 2014. godine, umanjenog za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. S . iz sel a R. kod Bosilegrada je, 8. maja 2015. godine, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na jednaku zaštitu prava, prava na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1066/14.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je neizvršenjem rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I. 1066/14 od 16. aprila 2014. godine, donetog na osnovu pravnosnažne i izvršne presude na osnovu priznanja Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Bosilegradu P1. 48/14 od 4. marta 2014. godine, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, kao i pravo na imovinu. Predložila je da Ustavni sud naloži „nadležnim državnim organima da sprovedu rešenje o izvršenju radi ostvarenja novčanog potraživanja“. Zahtev za naknadu nematerijalne štete nije istakla.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama Ustava na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS“, br. 31/2011, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14 ) je propisano: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan i da u postupku izvršenja i obezbeđenja odlaganje nije dozvoljeno, osim ako zakonom nije izričito propisano drugačije (član 6.); da je sud, odnosno izvršitelj dužan da preduzme radnje sprovođenja izvršenja kada su za to ispunjeni uslovi (član 8. stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Vranju I. 1066/14 i dopis Narodne banke Srbije broj IX/7596/2/16 od 2 3. maja 2016. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela je 15. aprila 2014. godine Osnovnom sudu u Vranju predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „J.“ AD iz V, i to plenidbom novčanih sredstava izvršnog dužnika i njihovim prenosom na račun izvršnog poverioca. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude na osnovu priznanja Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Bosilegradu P1. 48/14 od 4. marta 2014. godine, kojom je obavezan tuženi „J.“ AD iz V. da tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, na osnovu sporazuma o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu rada od 11 . decembra 2003. godine, isplati iznos od ukupno 69.882,75 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Osnovni sud u Vranju je rešenjem o izvršenju I. 1066/14 od 16. aprila 2014. godine usvojio predlog za izvršenje.

Nakon donošenja rešenja o izvršenju i dostavljanja Narodnoj banci Srbije, zaključkom Osnovnog sud a u Vranju I. 1066/14 od 1 5. maja 2014. godine konstatovano je da predmet treba zavesti kao rešen i arhivirati ga. U spisima predmeta ne postoji izrađena odluka o zaključenju izvršnog postupka, niti dokaz da je takva odluka dostavljena podnosiocu ustavne žalbe, kao izvršnom poveriocu.

4. Razmatrajući navode podnositeljke ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, polazeći pre svega, od specifičnih okolnosti konkretnog slučaja, utvrdio da je u konkretnom slučaju došlo do povrede navedenog ustavnog prava. Naime, Ustavni sud je prilikom odlučivanja pre svega imao u vidu da je podnositeljka radi namirenja potraživanja po pravnosnažnoj i izvršnoj presudi na osnovu priznanja Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Bosilegradu P1. 48/14 od 4. marta 2014. godine vodila izvršni postupak u kome je Osnovni sud u Vranju doneo rešenje o izvršenju I. 1066/14 od 16. aprila 2014. godine .

Međutim, nakon donošenja rešenja o izvršenju i dostavljanja istog rešenja Narodnoj banci Srbije, izvršni sud je 15. maja 2014. godine doneo zaključak I. 1066/14 kojim je konstatovano da predmet treba zavesti kao rešen, ia ko podnositeljka nije namirila potraživanje dosuđeno pravnosnažnom i izvršnom presudom. Ustavni sud naglašava da prema pravnom stavu ovoga suda , dostavljanje rešenja o izvršenju Narodnoj banci Srbije ne znači automatski da je poveriočevo potraživanje namireno. U ovom konkretnom slučaju, izvršni sud je zaključio da je izvršni postupak okončan, iako izvršenje nije sprovedeno i podnositeljka nije namirila potraživanja po pravnosnažnoj i izvršnoj presudi na osnovu priznanja Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Bosilegradu P1. 48/14 od 4. marta 2014. godine. Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka upravo donošenjem zaključka kojim je konstatovano da izvršni predmet treba razvesti kao rešen suštinski onemogućena da zahteva zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, a potom i naknadu pretrpljene imovinske štete, jer njeno potraživanje nije namireno. Stoga je Ustavni sud, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1066/14 i ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke, prvi deo.

5. Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljke ustavne žalbe utvrđenog pravnosnažnom presudom, protiv izvršnog dužnika H. P . „J .“ a.d. iz V, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežni društveni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud konstatuje da je ustavnom žalbom pored povrede prava na suđenje u razumnom roku istaknuta i povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, ali da podnositeljka nije formalno istakla zahteve za naknadu materijalne štete. Međutim, Ustavni sud nalazi da se štetne posledice utvrđene povrede prava iz člana 58. stav 1. Ustava u konkretnom slučaju mogu jedino otkloniti utvrđivanjem prava podnositeljke na naknadu materijalne štete, posebno iz razloga što na drugi način ne bi ni mogla namiriti svoja potraživanja utvrđena u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1066/14.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog s uda u Vranju I. 1066/14 od 16. aprila 2014. godine, umanjenog za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-8944/2017 od 14. novembra 2019. godine.

6. U vezi sa istaknutom povredom prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. stav Ustava, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka ustavne žalbe nije navela ustavnopravne razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom da su joj u osporenom izvršnom postupku povređena navedena prava.

Polazeći od izloženog, Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti