Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe zbog nenadležnosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije. Sud je utvrdio da žalba, po formi i sadržini, nema karakter ustavne žalbe i da odlučivanje o njoj ne spada u ustavnu nadležnost, već je zasnovana na Zakonu o upravnim sporovima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi V.M. iz N.B., na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. novembra 2008. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se žalba V.M. izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije U. 1505/06 od 21. septembra 2006. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. V.M. iz N.B. je 21. maja 2007. godine Ustavnom sudu, preko Vrhovnog suda Srbije, izjavio žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije U. 1505/06 od 21. septembra 2006. godine. Žalbom se na osnovu čl. 50. Zakona o upravnim sporovima, navedeno rešenje Vrhovnog suda Srbije pobija kao "nevalidno, nezakonito, nestručno, neodgovorno, nesavesno, podanički zavisno, neažurno i neblagovremeno", sa predlogom da Ustavni sud ožalbeno rešenje preinači ili ukine.
2. Članom 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Članom 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/2007) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima je povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).
3. Predmetna žalba, po svojoj formi i sadržini, nema karakter ustavne žalbe, je se njome, na osnovu člana 50. Zakona o upravnim sporovima, pobija rešenje Vrhovnog suda Srbije U. 1505/06 od 21. septembra 2006. godine, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda utvrđenu članom 167. Ustava. S obzirom na izneto, Ustavni sud je ocenio da, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, žalbu treba odbaciti zbog nenadležnosti.
4. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić, s.r.