Usvajanje ustavne žalbe zbog neizvršenja pravnosnažne presude i povrede prava na imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude kojom su dosuđena potraživanja iz radnog odnosa. Podnosiocima se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete u visini glavnog duga. Ostali delovi žalbe se odbacuju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-317/2017
14.11.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. Z . iz T . kod Čačka i Ž . Z . iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. novembra 20 19. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. Z . i Ž . Z . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2154/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 907/09) podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 907/09 od 15. juna 2009. godine, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. Z . iz T . kod Čač ka i Ž. Z . iz Čačka podneli su Ustavnom sudu, 11. januara 2017. godine, preko punomoćnika D. J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4I. 231/15 od 18. maja 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 915/16 od 14. septembra 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2154/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 907/09) .

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da podnosioci nisu namirili svoja potraživanja iz radnog odnosa prema izvršnom dužnik AD „F .“ iz Čačka; da dosuđeni iznos primerene naknade nije odgovarajući, te da podnosioci još uvek imaju svojstvo „žrtve“; da su sudovi pravnosnažno odbacili zahtev podnosilaca da im se utvrdi povreda prava u parničnom postupku koji je prethodio izvršnim, iako oni čine jednu celinu. Istakli su zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe, u svojstvu izvršnih poverioca, podneli su 12. juna 2009. godine Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika AD „F.“ iz Čačka, radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P1. 482/07 od 26. marta 2009. godine.

Opštinski sud u Čačku usvojio je predloženo izvršenje rešenjem I. 907/09 od 15. juna 2009. godine.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4I. 231/15 od 18. maja 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnosilaca ustavne žalbe, i utvrđeno da im je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2154/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 907/09), povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom sudu da preduzm e sve neophodne mere da osporeni izvršni postupak okonča u najkraćem roku ; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 250 evra, u dinarskoj protivvrednosti; u stavu četvrtom izreke zahtev predlagača da im se isplati iznos naknade preko dosu đenog do traženog iznosa od po 2.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti , je odbijen kao neosnovan ; u stavu petom izreke odbačen je zahtev predlagača da im se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 482/07; u stavu šestom izreke odbačen je zahtev podnosilaca im se dosudi materijalna šteta u visini opredeljenoj rešenjem o izvršenju ; u stavu sedmom izreke predlagačima su dosuđeni troškovi postupka .

U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da dosuđena naknada odgovora njenoj pravnoj prirodni, koja je sekundarnog karaktera, a čija visina zavisi od svih okolnosti konkretnog slučaja; da je zahtev predlagača da im se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u osporenom parničnom postupku odbačen kao nedozvoljen, jer je parnični postupak prethodno pravnosnažno okončan.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž.g. 915/16 od 14. septembra 2016. godine odbio žalbu predlagača i potvrdio prvostepeno rešenje Višeg suda u Čačku R4I. 231/15 od 18. maja 2015. godine. U obrazloženju navedenog drugostepenog rešenja je navedeno da bi dosuđivanje većeg iznosa primerene naknade bilo protivno njenoj svrsi, kao i da se zahtev za zaštitu prava može podneti samo u postupcima koji su u toku.

4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca ustavne žalbe utvrđenih pravnosnažnom presudom, a protiv dužnika AD „F.“ iz Čačka, koji je u vreme nastanka potraživanja ima o pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, a koju predstavljaju potraživanja utvrđena tom presudom. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tačk i 1. izreke , prvi deo.

Razmatrajući zahtev podnosilaca za naknadu materijalne štete Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 907/09 od 15. juna 2009. godine, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2154/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 907/09), Ustavni sud konstatuje da su o povredi navedenog prava podnosilaca odlučivali redovni sudovi upravo osporenim rešenjima, saglasno odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13). Takođe, Ustavni sud ukazuje da je Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), koji je stupio na snagu 1. januara 2016. godine, predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni redovni sud, a jedno od pravnih sredstava kojima se štiti ovo pravo jeste prigovor radi ubrzanja postupka.

Razmatrajući ustavnu žalbu podnosilaca u delu u kojem su osporena rešenja Višeg suda u Čačku R4I. 231/15 od 18. maja 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 915/16 od 14. septembra 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud konstatuje da su podnsioci imali i iskoristili pravno sredstvo u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu da je osporenim rešenjima odlučivano o njihovom zahtevu u dva stepena. Ustavni sud ukazuje da se pravom na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava jemči dvostepenost u odlučivanju, odnosno pravo da se u postupku po žalbi ili drugom propisanom pravnom sredstvu, pred organom više instance, ispita zakonitost prvostepene odluke, što ne podrazumeva i pravo na pozitivan ishod drugostepenog postupka za lice koje je izjavilo pravno sredstvo, ako za to nije bilo osnova.

Ustavni sud, zatim, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno -kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost dosuđivanja/isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u predmetnom slučaju podnosiocima dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, te ukazuje da ovaj sud o dosuđenom iznosu primerene naknade ne može odlučivati kao instancioni u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-4340/2015 od 29. septembra 2016. godine. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnosiocima dosudio materijalnu štetu čime su suštinski dobili potpuno obeštećenje.

U odnosu na navod e ustavne žalbe da osporenim rešenjima nadležni sudovi nisu cenili i trajanje parničnog postupka u kome je doneta presuda na osnovu koje je pokrenut izvršni postupak, Ustavni sud najpre konstatuje da se u praksi ovog suda prilikom ocene postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku parnični postupak i izvršni postupak pokrenut radi izvršenja parnične presude posmatraju kao jedinstvena celina. U konkretnom slučaju, osporenim rešenjima pravnosnažno je odbačen zahtev predlagača da im se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 482/07, sa obrazloženjem da je parnični postupak prethodno pravnosnažno okončan. U vezi sa tim, Ustavni sud nalazi da propust nadležnih sudova da cene i t rajanje parničnog postupka koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 4 82/07 u konkretnom slučaju nije doveo do povrede ustavnih prava podnosi laca, imajući u vidu napred navedeno o svrsi zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, te činjenice da je navedenim rešenjem Višeg suda u Čačku naloženo nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporeni izvršni pos tupak okonča u najkraćem roku. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-3806/2016 od 28. juna 2018. godine.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog neizvršenja pravnosnažne presude i povrede prava na imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti