Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog pogrešnog računanja rokova

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Višeg suda kojim je žalba odbačena kao neblagovremena. Sud je utvrdio da je došlo do proizvoljne primene procesnog prava, jer je dan predaje žalbe pošti preporučenom pošiljkom trebalo smatrati danom podnošenja sudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Gordana Ajnšpiler Popović , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. S . iz Kovina, n a osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. marta 202 1. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba I . S . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Smederevu Gž I. 40/19 od 20. februara 2019. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Smederevu Gž I. 40/19 od 20. februara 2019. godine i određuje da navedeni sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Kovinu I. 1208/18 od 14. novembra 2018. godine.

3. Odbacuje se predlog podnosioca ustavne žalbe za odlaganje izvršenja rešenja iz tačke 2 .

O b r a z l o ž e nj e

1. I . S . iz Kovina je , 2. aprila 2019. godine, preko punomoćnika F . M, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Smederevu Gž I. 40/19 od 20. februara 2019. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporenim drugostepenim rešenjem odbačena kao neblagovremena njegova žalba izjavljena protiv prvostepenog rešenja kojim je određeno prinudno izvršenje protiv podnosioca. Ističe da je u konkretnom slučaju podneo žalbu poslednjeg dana roka za izjavljivanje tog pravnog sredstva, odnosno 29. novembra 2018. godine, a o čemu svedoči povratnica o preporučenoj pošiljci, pa je Viši sud u Smederevu pogrešno zaključio da je podnosilac izjavio žalbu 3. decembra 2018. godine, kada je pošiljka koja je sadržala primerak žalbe zapravo fizički primljena u prvostepenom sud u. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ovu žalbu, poništi osporeno rešenje , kao i da odloži izvršenje prvostepenog rešenja o izvršenju i osporenog rešenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalb e povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Kovinu I. 1208/18 , te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Izvršni poverioci mal. M. S . i J . S . podneli su , 9. novembra 2018. godine, Osnovnom sudu u Smederevu – Sudska jedinica u Kovinu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika I. S, ovde podnosioca ustavne žalbe, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude istog suda P2. 110/2017 od 25. aprila 2017. godine, a kojom je dužnik obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje plaća poveriocima iznos od po 10.000,00 dinara mesečno počev od donošenja presude pa dok za to postoje zakonski uslovi. Prvostepeni sud je 14. novembra 2018. godine doneo rešenje I. 1208/18, kojim je usvojio taj predlog i odredio prinudno izvršenje.

Izvršni dužnik je 21. novembra 2018. godine primio prvostepeno rešenje.

Ustavni sud je uvidom u povratnicu o uručenoj pošiljci utvrdio da je advokat F. M, kao punomoćnik izvršnog dužnika, podneo 29. novembra 2018. godine preporučenu pošiljku u kojoj je kao primalac pošiljke naslovljen Osnovni sud u Smederevu – Sudska jedinica u Kovinu.

Ustavni sud je uvidom u spise predmeta konstatovao da na primerku žalbe stoji prijemni pečat Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Kovinu na kome je označeno da je taj podnesak primljen u sud 3. decembra 2018. godine, ali bez dodatne napomene na koji način je izvršena predaja žalbe.

Viši sud u Smederevu je 20. februara 2019. godine doneo osporeno rešenje Gž I. 40/19, kojim je odbacio kao neblagovremenu žalbu izvršnog dužnika. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je odredbom člana 24. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine predviđeno da se žalbom može pobijati rešenje prvostepenog suda ili javnog izvršitelja, ako ovim zakonom nije određeno da žalba nije dozvoljena ili da se takvo rešenje pobija prigovorom, dok se žalba prema članu 25. stav 1. istog zakona podnosi u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja; da je pobijano rešenje dostavljeno izvršnom dužniku 21. novembra 2018. godine i da je poslednji dan roka za izjavljivanje žalbe bio u četvrtak 29. novembra 2018. godine; da je imajući u vidu da je žalba predata neposredno prvostepenom sudu 3. decembra 2018. godine, drugostepeni sud ocenio da je ova žalba neblagovremena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16, 113/17, 54/19 i 9/20 ), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, je propisano: da se žalba i prigovor podnose u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, osim ako ovim zakonom nije određen duži ili kraći rok (član 25. stav 1.); da se u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja shodno primenjuje zakon kojim se uređuje parnični postupak, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 39.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20), koje se shodno primenjuju na izvršni postupak i koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari , je propisano: da se rokovi računaju na dane, mesece i godine, da se kao prvi dan roka određenog na dane uzima dan posle dana dostavljanja ili saopštenja odluke ili posle dana u koji pada događaj od koga se po zakonu računa početak roka, te da ako poslednji dan roka pada na državni praznik ili u nedelju ili u neki drugi dan kad sud ne radi, rok ističe protekom prvog narednog radnog dana (čl. 103. st. 1, 2. i 4.); da je podnesak koji je vezan za rok blagovremen ako je podnet sudu pre isteka roka, pa da se dan podnošenja podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom ili upućenog telegrafskim putem smatra kao dan podnošenja sudu ( čl. 104. st. 1. i 2.).

Odredbom člana 154. stav 1. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09, 70/11, 19/12, 89/13, 96/15, 104/15, 113/15, 39/16, 56/16, 77/16, 16/18, 78/18, 43/19 i 93/19) je predviđeno da je zaposleni dužan da u zabelešci o prijemu pismena ( štambilj broj 22) naznači, pored ostalog, i način prijema pismena ( neposredno – poštom, obično – preporučeno).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je zaključio da podnosilac svoje tvrdnje o povredi prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava zasniva na tome da je Viši sud u Smederevu proizvoljno primenio procesno pravo na njegovu štetu, pogrešno nalazeći da je podnosilac izjavio žalbu protiv prvostepenog rešenja o prinudnom izvršenju dana 3. decembra 2018. godine, odnosno po proteku roka za izjavljivanje redovnog pravnog leka koji je propisan odredbom člana 25. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Podnosilac ustavne žalbe insistira na tome da je prvostepenom sudu poslao žalbu putem pošte preporučenom pošiljkom dana 29. novembra 2018. godine, pa je taj dan trebalo računati kao dan podnošenja žalbe sudu, u smislu odredbe člana 104. stav 2. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine.

Ispitujući da li je drugostepeni sud proizvoljno primenio procesno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je pre svega konstatovao da Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, a koji uređuje postupak po žalbi protiv rešenja o prinudnom izvršenju, nije regulisao pitanje računanja roka za podnošenje žalbe, te da je uputio na shodnu primenu zakona kojim se uređuje parnični postupak. U navedenom kontekstu, treba istaći da se prema opštim pravilima procesnog prava, koja su našla svoje mesto i u Zakonu o parničnom postupku iz 2011. godine, kao prvi dan roka za izjavljivanje žalbe uzima dan posle dana kada je dostavljena pobijana sudska odluka, a da se pravila o kraju tog roka razlikuju u zavisnosti od činjenice da li poslednji dan roka pada na radni dan ili dan kada sud ne radi , u kom slučaju rok ističe protekom prvog narednog radnog dana. S obzirom na to da se žalba može podneti isključivo u formi podneska, Ustavni sud napominje da se navedeni pravni lek prema odredbi člana 104. stav 1. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine ima smatrati blagovremenim ukoliko je podnet sudu (na neposredan način) pre isteka roka, pri čemu ovaj procesni zakon posebno normira slučajeve u kojima je dostava podnesaka izvršena na neki drugi način. Zakonodavac, pored ostalog, predviđa posebno pravilo ukoliko se podnesak šalje preko pošte ili druge službe zadužene za prenos pošiljke, a kojim se u praksi najčešće koriste stranka ili punomoćnik koji preduzima pravne radnje u ime i za račun stranke, koji nemaju prebivalište na području suda koji je nadležan za prijem podneska. Dakle, posebna pravila o računanju rokova generalno imaju za cilj da zaštite pravne subjekte koji imaju objektivne poteškoće da dostave podnesak neposredno sudu, a kao što je bilo reč u konkretnom slučaju, imajući u vidu da je F. M, koga je angažovao podnosilac ustavne žalbe kao punomoćnika obavljao advokatsku delatnost u Beogradu, te da je za prijem žalbe bio nadležan Osnovni sud u Smederevu – Sudska jedinica u Kovinu kao donosilac pobijanog rešenja o prinudnom izvršenju . U tom smislu, Ustavni sud napominje da je odredbom člana 104. stav 2. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine uvedena pravna fikcija prema kojoj se dan podnošenja podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom, smatra kao dan podnošenja sudu.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu utvrdio da je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe 29. novembra 2018. godine podneo putem pošte preporučenu pošiljku u kojoj je kao primalac iste naslovljen Osnovni sud u Smederevu – Sudska jedinica u Kovinu, pa je taj dan prema iznetoj pravnoj oceni Višeg suda u Smederevu u osporenom rešenju Gž I. 40/19 od 20. februara 2019. godine bio poslednji dan roka za izjavljivanje žalbe protiv prvostepenog rešenja o prinudnom izvršenju. Ustavni sud je dalje primetio da se pravni stav drugostepenog suda o neblagovremenosti žalbe podnosioca ustavne žalbe zasniva na prijemnom štambilju pomenutog prvostepenog suda u kome je samo konstatovano da je žalba zaprimljena 3. decembra 2018. godine, a bez posebne napomene da li je podnesak koji sadrži žalbu predat neposredno sudu ili putem pošte običnom ili preporučenom pošiljkom. U tom svetlu, Ustavni sud je zaključio da zaposleni u prvostepenom sudu, nadležnom za prijem žalbe i ispitivanje procesnih pretpostavki za njeno postupanje, nisu izvršili svoju obavezu predviđenu odredbom člana 154. stav 1. Sudskog poslovnika, a kojom je predviđeno da se u prijemnom štambilju, pored ostalog, mora označiti i na koji je način primljen podnesak, čime se štiti pravna sigurnost i sprečavaju procesne zloupotrebe. Iz svega navedenog proizlazi da je Viši sud u Smederevu zaključak o danu podnošenja žalbe protiv prvostepenog rešenja o prinudnom izvršenju izveo isključivo na osnovu nedostatnog prijemnog štambilja Osnovnog sud u Smederevu – Sudska jedinica u Kovinu koji je utisnut na podnesku koji sadrži žalbu podnosioca.

S tim u vezi, Ustavni sud ističe stav Evropskog suda za ljudska prava prema kome greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica načinjena od strane nacionalnog suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.). Polazeći od navedenog, a posebno imajući u vidu da je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe predao žalbu putem pošte preporučenom pošiljkom dana 29. novembra 2018. godine, Ustavni sud nalazi da je postupajući drugostepeni sud izveo ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da je žalba podnosioca neblagovremena. Neutemeljen zaključak Višeg suda u Smederevu o danu izjavljivanja žalbe, po oceni Ustavnog suda, posledično je doveo i do proizvoljne primene procesnog prava na štetu podnosioca ustavne žalbe. Iz svih iznetih razloga, Ustavni sud je zaključio da je osporenim rešenjem povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr.zakon i 103/15) , odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je utvrdio da se štetne posledice u tvrđene povrede prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Smederevu Gž I. 40/ 19 od 20. februara 2019. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Kovinu I. 1208/18 od 14. novembra 2018. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 56. stav 3. i člana 86. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odbacio predlog za odlaganje izvršenja prvostepenog rešenja o izvršenju i osporenog drugostepenog rešenja, jer je doneo konačnu odluku o ustavnoj žalbi.

7. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.