Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku. Krivični postupak koji je trajao preko sedam godina, uprkos složenosti, prekoračio je razuman rok. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 600 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodana Nikolića iz Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. oktobra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Slobodana Nikolića i utvrđuje se da je u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Vranju u predmetu K. 26/13 (ranije u predmetu istog suda K. 148 /10) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodan Nikolić iz Vranja podneo je Ustavnom sudu, 8. maja 2015. godine, preko punomoćnika Vlastimira Ristića, advokata iz Vranja, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji je vođen u predmetu Višeg suda u Vranju K. 26/13 (ranije u predmetu istog suda K. 148/10).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da „osporeni krivični postupak teče više od sedam godina, pri čemu podnosilac napominje da nijednim svojim aktom nije doprineo da postupak toliko dugo traje“, kao i da „sama činjenica da je konkretan krivični postupak trajao skoro osam godina ukazuje da postupak nije okončan u razumnom roku“.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih prava, kao i pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta K. 26/13 Višeg suda u Vranju utvrdio da je Okružni sud u Vranju 7. novembra 2007. godine doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki. 75/07 protiv okrivljenog Slobodana Nikolića (ovde podnosioca ustavne žalbe) , G.P. i J.S, zbog postojanja osnovane sumnje da je Slobodan Nikolić izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 i 107/05), a okrivljeni G.P. i J.S. da su kao saizvršioci učinili krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. i člana 33. Krivičnog zakonika.

Rešenjem Okružnog suda u Vranju Kv. 257/07 od 27. novembra 2007. godine odbijena je žalba okrivljenih, a rešenje Okružnog suda u Vranju Ki. 75/07 od 7. novembra 2007. godine je potvrđeno.

U toku istrage saslušani su okrivljeni, kao i više svedoka (V.S, S.S, I.J, G.C, D.S, S.N, A.M, N.R, G.P, S.T, S.S), a aktom Okružnog suda u Vranju Ki. 75/07 od 21. februara 2008. godine naređeno je veštačenje, koje je povereno Zavodu za sudska veštačenja u Novom Sadu. Navedeni Zavod je obavestio postupajući sud da nije u mogućnosti da obavi traženo veštačenje. Zatim je aktom Okružnog suda u Vranju Ki. 75/07 od 24. novembra 2008. godine naređeno novo veštačenje koje je povereno Gradskom zavodu za veštačenja u Beogradu. Nalaz i mišljenje veštaka su dostavljeni Okružnom sudu u Vranju 12. novembra 2009. godine.

Više javno tužilaštvo u Vranju je 3. marta 2010. godine podnelo optužnicu Kt. 176/07 Višem sudu u Vranju protiv podnosioca ustavne žalbe i okrivljenih G.P. i J.S. Podnosiocu je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika.

Rešenjem Višeg suda u Vranju Kv. 108/10 od 22. marta 2010. godine odbijeni su kao neosnovani prigovori okrivljenih.

Krivični postupak protiv okrivljenih se vodio u predmetu Višeg suda u Vranju K. 148/10.

Glavni pretres je održan dva puta, dok 6. septembra 2010. godine nije održan. Rešenjima Višeg suda u Vranju K. 148/10 od 7. septembra 2010. godine kažnjeni su svedoci D.S, I.J, G.P, G.C. i N.R. novčanom kaznom u iznosu od po pet hiljada dinara, s obzirom na to da nisu došli na glavni pretres od 6. septembra 2010. godine, niti su svoj izostanak opravdali, a uredno su pozvani.

Više javno tužilaštvo u Vranju je 21. oktobra 2010. godine aktom Kt. 176/07 predložilo postupajućem sudu da odloži glavni pretres s obzirom na to da je obrađivač predmeta odsutan, a da zbog obimnosti predmeta nisu u mogućnosti da ga za kratko vreme prouče. Stoga, g lavni pretres od 22. oktobra 2010. godine nije održan, a nisu pristupili podnosilac ustavne žalbe i njegov branilac. Aktom Višeg suda u Vranju K. 148/10 od 26. oktobra 2010. godine naređeno je Policijskoj upravi u Vranju prinudno dovođenje okrivljenog Slobodana Nikolića na glavni pretres zakazan za 22. novembar 2010. godine.

Glavni pretres je održan 22. novembra 2010. godine, a 8. decembra 2010. godine spisi predmeta su dostavljeni Gradskom zavodu za veštačenje u Beogradu kako bi Zavod dostavio sudu izveštaj o tome da li ostaje pri osnovnom nalazu ili eventualno ima neku dopunu nalaza u smislu datih primedbi u podnesku branioca okrivljenog G.P. od 30. novembra 2010. godine. Naredni glavni pretres od 23. decembra 2010. godine nije održan.

Izjašnjenje veštaka je dostavljeno 27. januara 2011. godine Višem sudu u Vranju.

Na glavnom pretresu održanom 4. februara 2011. godine određeno je da se spisi predmeta dostave Gradskom zavodu za veštačenje sa nalogom da, ukoliko postoji osnov, dopune svoj osnovni nalaz i daju svoje mišljenje i izjašnjenje na primedbe odbrane.

Glavni pretres zakazan za 7. april 2011. godine nije održan, a Gradski zavod za veštačenje je 10. maja 2011. godine dostavio postupajućem sudu odgovor na primedbe i dopunu nalaza.

Aktom Višeg javnog tužilaštva u Vranju Kt. 176/07 od 25. maja 2011. godine obavešten je Viši sud u Vranju da predstavnik ovog tužilaštva nije u mogućnosti da prisustvuje glavnom pretresu zakazanom za 26. maj 2011. godine, a navedeni pretres nije održan, dok je 8. avgusta 2011. godine održan.

Aktom Višeg suda u Vranju K. 148/10 od 11. avgusta 2011. godine upućenom Gradskom zavodu za veštačenje određeno je da tim veštaka da odgovore na više pitanja.

Glavni pretres nije održan 5. septembra 2011. godine, a Viši sud je u aktu K. 148/10 od 19. septembra 2011. godine upućenom Gradskom zavodu za veštačenje zatražio da daju odgovore na više pitanja.

Pre dostavljanja dopunskog nalaza veštaka od 24. oktobra 2011. godine, glavni pretres jednom nije održan (21. oktobra 2011. godine).

Do donošenja presude Višeg suda u Vranju K. 148/10 od 7. juna 2012. godine, glavni pretres je održan sedam puta, a postupajući sud je rešenjem K. 148/10 od 4. maja 2012. godine novčano kaznio svedoka S.S, jer nije došao na saslušanje, a bio je uredno pozvan. Takođe, na glavnom pretresu od 4. juna 2012. godine Tužilaštvo je preciziralo dispozitiv optužnice.

Presudom Višeg suda u Vranju K. 148/10 od 7. juna 2012. godine okrivljeni su oglašen i krivim da su kao saizvršioci izvršili krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika i posledično su im izrečene kazne zatvora u trajanju od po jedne godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 2873/12 od 15. marta 2013. godine uvažene su žalbe Višeg javnog tužilaštva u Vranju i branilaca okrivljenih, te je ukinuta presuda Višeg suda u Vranju K. 148/10 od 7. juna 2012. godine, a predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Do donošenja presude Višeg suda u Vranju K. 26/13 od 10. oktobra 2013. godine, glavni pretres je održan šest puta, a jednom nije održan. Više javno tužilaštvo je aktom Kt. 176/07 od 22. maja 2013. godine preciziralo optužnicu.

Presudom Višeg suda u Vranju K. 26/13 od 10. oktobra 2013. godine, između ostalog, okrivljeni Slobodan Nikolić je oslobođen od optužbe.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 3728/13 od 20. marta 2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Vranju i branioca okrivljenog G.P, a presuda Višeg suda u Vranju K. 26/13 od 10. oktobra 2013. godine je potvrđena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje, tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Pristupajući oceni razloga i navoda iznetih u ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni krivični postupak, u odn osu na okrivljenog Slobodana Nikolića, ovde podnosioca ustavne žalbe, trajao sedam godina i četiri meseca, računajući od 7. novembra 2007. godine, kada je postu pak pokrenut donošenjem rešenja o sprovođenju istrage, do 20. marta 2015. godine, kada je Apelacioni sud u Nišu doneo presudu Kž.1. 3728/13 kojom je postupak pravnosnažno okončan. Navedeno trajanje postupka, samo po sebi, može ukazivati da isti nije okončan u razumnom roku.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Podnosiocu je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 1. Krivičnog zakonika iz grupe krivičnih dela protiv službene dužnosti, a za koje krivično delo je propisana kazna zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina. Krivični postupak se vodio protiv trojice okrivljenih. Tokom krivičnog postupka obavljeno je više dopuna veštačenja prvi put obavljenog 12. novembra 2009. godine. Po oceni Ustavnog suda, sve napred navedeno nesporno ukazuje da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku takve prirode da ukazuju na složenost konkretnog krivičnog predmeta, te da mogu predstavljati opravdani razlog za duže trajanje ovog postupka.

Međutim, Ustavni sud, kao prvo , ukazuje da je od donošenja naredbe o veštačenju Okružnog suda u Vranju Ki. 75/07 od 24. novembra 2008. godine do dostavljanja nala za i mišljenja veštaka 12. novembra 2009. godine proteklo godinu dana. Drugo, 26 puta zakazivan glavni pretres nije održan osam puta . Treće, podnosilac ustavne žalbe je pravnosnažno oslobođen od optužnice, a koja je dva puta precizirana. Četvrto, podnosilac se redovno odazivao pozivima suda, izuzimajući glavni pretres od 22. oktobra 2010. godine, a čije odlaganje se ne može staviti na teret podnosiocu imajući u vidu da je nadležno tužilaštvo zatražilo odlaganje aktom Kt. 176/07. Peto, Viši sud u Vranju je jednom meritorno odlučio donošenjem osuđujuće presude K. 148/10 od 7. juna 2012. godine, a koja presuda je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 2873/12 od 15. marta 2013. godine. Stoga je Ustavni sud, bez obzira na nesumnjivu složenost činjeničnih i pravnih pitanja, te činjenicu da se postupajući sud aktivno bavio predmetom i da je preduzimao zakonske mere da obezbedi prisustvo svedoka, ocenio da podnosilac ne može da snosi posledice predugog trajanja osporenog krivičnog postupka.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Vranju u predmetu K. 26/13 (ranije u predmetu istog suda K. 148 /10) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno, sa jedne strane, dužinu trajanja krivičnog postupka, a sa druge strane složenost krivičnog postupka, te po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je pretrpe o. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti