Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv više sudskih rešenja. Žalba je odbačena kao neblagovremena u odnosu na pravnosnažno okončan parnični postupak, kao nedopuštena jer nisu iscrpljena sva pravna sredstva, i u delu koji se odnosi na rešenje o izvršenju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubice Radulović – Sofronić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. oktobra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ljubice Radulović – Sofronić izjavljena protiv rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 1297/07 od 13. septembra 2007. godine, rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 1297/07 od 7. jula 2008. godine i rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 9898/08 od 29. jula 2008. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Ljubica Radulović – Sofronić iz Beograda podnela je Ustavnom sudu 5. jula 2010. godine ustavnu žalbu protiv sudskih odluka navedenih u izreci, zbog povrede načela neposredne primene zajemčenih prava, svrhe ustavnih jemstava, zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz čl. 18, 19. i 22. Ustava Republike Srbije, kao i prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta iz člana 25. Ustava, prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na imovinu iz člana 58. stav 3. Ustava i prava na zdravu životnu sredinu iz člana 74. Ustava.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisuje da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, dok je u stavu izreke propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

3. Iz navoda ustavne i dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu proizlazi da je po tužbi tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, vođen parnični postupak u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 1297/07, koji je pravnosnažno okončan rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 99/08 od 20. februara 2008. godine. Navedenim drugostepenim rešenjem odbijena je kao neosnovana žalba tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i potvrđeno osporeno rešenje Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 1297/07 od 13. septembra 2007. godine.

Tužilja je Trećem opštinskom sudu u Beogradu 3. jula 2008. godine izjavila zahtev za zaštitu zakonitosti protiv drugostepenog rešenja.

Treći opštinski sud u Beogradu je osporenim rešenjem P. 1297/07 od 7. jula 2008. godine odbacio zahtev za zaštitu zakonitosti, jer je izjavljen od strane advokata koji nije priližio punomoćje za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva. Iz navoda ustavne žalbe i priložene dokumenatcije ne proizlazi da je tužilja protiv navedenog prvostepenog rešenja izjavila žalbu Okružnom sudu u Beogradu.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je osporenim rešenjem I. 9898/08 od 29. jula 2008. godine usvojio predlog za izvršenje izvršnih poverilaca protiv izvršnog dužnika, ovde podnositeljke ustavne žalbe, a na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 1297/07 od 13. septembra 2007. godine.

4. Imajući u vidu da je podnositeljka ustavne žalbe rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. 99/08 od 20. februara 2008. godine, kao sudsku odluku po poslednjem izjavljenom pravnom sredstvu u parničnom postupku, primila pre 3. jula 2008. godine kada je izjavila zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenog drugostepenog rešenja, što nesumnjivo proizlazi iz priložene dokumentacije, a da je ustavnu žalbu izjavila 5. jula 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu u delu kojim je osporeno rešenje Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 1297/07 od 13. septembra 2007. godine, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

Ustavni sud ističe da na drugačije rešenje u ovom predmetu ne utiče ni činjenica da se ustavnom žalbom ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što Zakon o Ustavnom sudu dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede navedenog prava izjavi i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle, dok postupak čije se trajanje osporava još nije okončan, ali kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva pravna sredstva, onda se blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan prijema osporenog pojedinačnog akta, odnosno na isti način kao kada se u ustavnoj žalbi ističe povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava.

5. U vezi osporenog rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 1297/07 od 7. jula 2008. godine, Ustavni sud ukazuje da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom. Podnositeljka ustavne žalbe protiv navedenog rešenja nije izjavila žalbu, saglasno odredbi člana 385. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 124/05 ), na šta je i poučena poukom o pravnom leku koju sadrži osporeno rešenje. Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu u tom delu, saglasno odredbi člana 36. stav. 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer prethodno nisu iscrpljena sva pravna sredstva za zaštitu ustavnih prava na koje se podnositeljka ustavne žalbe poziva.

6. U delu ustavne žalbe kojim se osporava rešenje o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 9898/08 od 29. jula 2008. godine, Ustavni sud ukazuje na to da navedeno rešenje nije akt protiv koga se može izjaviti ustavna žalba u smislu odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu. Naime, tim rešenjem podnositeljki ustavne žalbe, kao izvršnom dužniku u izvršnom postupku, nisu utvrđene nove obaveze u poređenju sa obavezama utvrđenim u parničnim postupkom koji je prethodio izvršnom postupku i pravnosnažnoj presudi koja je bila rezultat tog postupka. Ustavni sud je stoga i u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o ustavnom sudu.

Ustavni sud ukazuje da je navedeno stanovište već iskazao kroz svoje ranije donete odluke (videti, između ostalih, Odluku Ustavnog suda Už. 278/2008 od 17. decembra 2009. godine), kao i da je isti stav izneo i Evropski sud za ljudska prava u predmetu Anton Dornbach protiv Savezne Republike Nemačke, broj 11258/84 oi 46.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić