Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 26 godina. Iako je podnosilac delimično doprineo dužini postupka, prevashodnu odgovornost snosi prvostepeni sud zbog dugih perioda neaktivnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodana Radovanova iz Sremske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Slobodana Radovanova i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P.1/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne i materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodan Radovanov iz Sremske Mitrovice podneo je 2. jula 2010. godine preko punomoćnika Zorana Nešića, advkata iz Sremske Mitrovice, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parnič nom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 1/10.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo: da je 16. avgusta 1985. godine podneo Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici tužbu radi naknade štete; da je prvostepeni sud doneo presudu P. 894/85 od 4. maja 1985. godine; da je drugostepeni sud rešenjem Gž. 280/89 od 15. marta 1989. godine ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno odlučivanje; da od tada, 1989. godine do 2010. godine, kada je podneta ustavna žalba, sud nije doneo novu presudu kojom bi odlučio o tužbenom zahtevu, iako je prošlo 26 godina od podnete tužbe.

Predložio je da Ustavni sud uvaži ustavnu žalbu i utvrdi da je O snovni sud u Sremskoj Mitrovici (ranije Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici) povredio pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku, a u dopuni ustavne žalbe od 23. maja 2013. godine i da mu se utvrdi pravo na naknadu materijalne i ne materijalne štete.



2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 , 99/11 i 18/13-Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalb e povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.



3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise parnič nog predmeta Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P. 1/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 894/85) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac Ž. R. iz Sremske Mitrovice je 3. jula 1985. godine podneo Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici tužbu radi naknade štete protiv tuženog ZOIL „Srem“ iz Sremske Mitrovice - Poslovna jedinica u Sremskoj Mitrovici. Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 894/85. Na ročištu za glavnu raspravu održanom 9. avgusta 1985. godine tuženi je dao odgovor na tužbu i predložio da se na strani tuženog dozvoli učešće umešača Slobodana Radovanova, ovde podnosioca ustavne žalbe, i sud je rešenjem dozvolio učešće umešača Slobodana Radovanova na strani tuženog.

Na ročištu održanom 19. avgusta 1985. godine umešač na strani tuženog Slobodan Radovanov je predočio sudu da se u predmetu P. 1128/85, kod istog suda , vodi postupak u kome se on pojavljuje kao tužilac protiv tuženih ZOIL „Srem“ Sremska Mitrovica i N.R. iz Sremske Mitrovice i predložio da se izvrši spajanje ta dva postupka. U predmetu P. 1128/85 tužilac Slobodan Radovanov je podneo tužbu 16. avgusta 1985. godine.

Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici je 2. septembra 1985. godine doneo rešenje kojim se spajaju radi zajedničkog rešavanja spisi predmeta P. 894/85 i P. 1128/85, s tim da će se postupak u buduće voditi pod brojem P. 894/85.

Naredno ročište je zakazano za 6. novembar 1985. godine, a potom su održana ročišta za glavnu raspravu od 26. novembra, 10. decembra i 24. decembra 1985. godine. Na ročištu održanom 24. decembra 1985. godine sud je saslušao svedoke i po službenoj dužnosti odredio izvođenje dokaza veštačenjem na okolnost i utvrđivanja visine štete. Veštačenje je povereno Zavo du za sudska veštačenja Novi Sad, a predmet je 31. januara 1986. godine dostavljen Zavodu. Sud je rešenjem P. 894/85 od 12. avgusta 1986. gdine naložio tužiocima da predujme troškove veštačenja.

Nalaz i mišljenje veštaka su 18. marta 1987. godine dostavljeni sudu i on ih je prosledio parničnim strankama na izjašnjenje.

Na ročištu održanom 4. maja 1987. godine glavna rasprava je zaključena.

Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici je presudom P. 894/85 delimično usvojio, a delimično odbio tužbeni zahtev tužilaca Ž. R. iz Sremske Mitrovice i Slobodana Radovanova iz Sremske Mitrovice, kao što je navedeno u stavovima I, II, III i IV izreke i odredio da će o troškovima postupka odlučiti posebnim rešenjem.

Tužilac Slobodan Radovanov je izjavio žalbu protiv prvostepene presude.

Viši sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem Gž. 1132/87 od 21. oktobra 1987. godine vratio predmet Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici, radi donošenja dopunske odluke o parničnim troškovima.

Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem P. 894/85 od 26. aprila 1988. godine odlučio o troškovima postupka i prosledio predmet Višem sudu u Sremskoj Mitrovici na odlučivanje o žalbi .

Viši sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem Gž. 672/88 od 31. maja 1988. godine vratio predmet P. 894/85 Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici radi otklanjanja procesnih nedostataka.

Postupajući sudija u predmetu P. 894/85 je 18. avgusta 1988. godine uputio dopis tuženom ZOIL „Srem“ da se izjsni u skladu sa uputstvima drugostepenog suda , a nakon što se tuženi izjasnio prosledi o predmet Višem sudu u Sremskoj Mitrovici na odlučivanje o žalbi.

Viši sud je dopisom od 2. novembra 1988. godine ponovo vratio spis predmeta prvostepenom sudu da postupi prema drugostepenom rešenju Gž. 672/88 od 31. maja 1988. godine.

Dopisom od 16. decembra 1988. godine tuženi ZOIL „Srem“ je obavestio sud da je saglasan sa preduzetim radnjama –žalbom umešača na strani tuženog u sporu po tužbi Ž.R. protiv ZOIL „Srem“, nakon čega je prvostepeni sud 22. decembra 1988. godine dostavio spise predmeta Višem sudu u Sremskoj Mitrovici na odlučivanje.

Viši sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem Gž. 280/89 od 15. marta 1989. godine uvažio žalbu tužioca – umešača Slobodana Radovanova, pa je ukinuo presudu Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 894/85 od 4. maja 1987. godine u pobijanom delu u kome je tužbeni zahtev tužioca Ž.R. usvojen, u delu u kome je tužbeni zahtev tužioca Slobodana Radovanova odbijen (st. I i II izreke) i rešenje Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 894/85 od 26. aprila 1988. godine kojim je odl učeno o parničnim troškovima, te je predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno raspravljanje i odlučivanje.

U ponovnom postupku predmet je zaveden pod brojem P. 923/89. Ročište zakazano za 25. jul 1989. godine nije održano, zbog neuredne dostave poziva strankama, a na ročištu od 10. jula 1991. godine stranke nisu imale novih dokaznih predloga, ali je sud odredio dopunsko veštačenje i naložio tužiocu – umešaču Slobodanu Radovanovu da uplati troškove veštačenja. Dopisima od 9. jula i 25. novembra 1991. godine i 2. juna 1992. godine postupajući sudija je urgira o Slobodanu Radovanovu da uplati predujam za veštačenje.

Predmet je 7. septembra 1999. godine dostavljen Zavodu za sudska veštačenja Novi Sad, a 4. juna 2004. godine vraćen sudu uz napomenu da nije uzet u rad pošto nije uplaćen predujam za troškove veštačenja.

Ročišta za glavnu raspravu od 10. septembra, 12. oktobra i 1. novembra 2004. godine su odložena zbog nepostojanja procesnih pretpostavki u smislu neurednih dostava poziva za ročište. Ročište zakazano za 12. novembar 2008. godine je odloženo na predlog stranaka zbog mogućnosti rešenja spora mirnim putem, a na ročištu od 26. decembra 2008. godine sud je odredio dopunsko saobraćajno veštačenje od strane Zavoda za sudska veštačenja Novi Sad. Ročišta zakazana za 10. februara, 18. mart, 14. april i 14. maj 2009. godine su odložena zbog nedostavljanja nalaza i mišljenja o obavljenom veštačenju u ostavljenim rokovima . Na ročištu održanom 16. juna 2009. godine sud je zaključio raspravu, a potom rešenjem od istog dana otvorio raspravu radi provođenja novih dokaza.

Nakon reforme pravosuđa postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom U Sremskoj Mitrovici pod brojem P. 1/10. Prvostepeni sud je održao ročište 2. marta 2010. godine na kojem je zaključio raspravu i doneo presudu kojom je odbio tužbene zahteve tužilaca N.R iz Sremske Mitrovice i Slobodana Radovanova iz Sremske Mitrovice, kao i zahtev za dosuđivanje troškova postu pka prema tuženom DDOR Novi Sad - Filijala Sremska Mitrovica, kao što je navede no u st. I, II i III izreke i obavezao tuženog N.R. da tužiocu Slobodanu Radovanovu naknadi parnične troškove.

Pismeni otpravak presude je uručen parničnim strankama krajem jula 2011. godine.

Viši sud u Sremskoj Mitrovici je presudom Gž. 953/11 od 4. jula 2012. godine odbio kao neosnovane žalbe tužilaca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P. 1/10 od 2. marta 2010. godine.

Spisi predmeta su 18. aprila 2013. godine dostavljeni Ustavnom sudu.



4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) .

Zakonom o parničnom postupku („ Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku ( član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („ Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine i koji se primenjuje na konkretan postupak propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova ( član 10. st. 1. i 2.) .



5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 9. avgusta 1985 . godine, kada je sud dozvolio učešće podnosioca ustavne žalbe kao umešača na strani tuženog i da je okončan nakon više od 26 godina od njegovog pokretanja, pre sudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 953/11 od 4. jula 2012. godine.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka.

Ustavni sud konstatuje da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih organa vlasti - sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je našao da složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka.

Ustavni sud je konstatovao da je i podnosilac ustavne žalbe delimično doprineo dužini trajanja postupka time što nije postupao prema nalozima suda da predujmi troškove veštačenja , što je produžilo trajanje postupka.

Ispitujući postupanje nadležnih sudova koji su vodili postupak, Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, ocenio da je dužini postupka prevashodno doprinelo postupanje prvostepenog suda, odnosno da Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici snosi odgovornost za neopravdano dugo trajanje predmetnog parničnog postupka. Naime, prvostepeni sud je na ročištu od 10. jula 1991. godine po sopstvenoj inicijativi odredio dopunsko veštačenje, jer stranke nis u imale novih dokaznih predloga i nakon nekoliko urgencija tužiocu da predujmi troškove veštačenja, koji nije predujmio troškove, spis predmeta 7. septe mbra 1999. godine dostavio Zavodu za sudska veštačenja Novi Sad, koji je nakon gotovo pet godina 1. juna 2004. godine vratio sudu spise predmeta uz napomenu da veštačenje nije obavljeno, jer nisu predujmljeni troškovi veštačenja. Sud je, iako tužilac nije uplatio predujam za troškove veštačenja, nakon osam godina dostavio spise pre dmeta Zavodu za sudska veštačenja Novi Sad i po dostavljanju spisa nijednom u roku od gotovo pet godina nije tražio obaveštenje od Zavoda da li je veštačenje obavljeno. Pored navedenog, u radu prvostepenog suda su prisutna dva perioda potpune neaktivnosti u trajanju od četiri, odnosno skoro dve godine , od 1. novembra 2004. godine do 12. novembra 2008. godine i od 25. jula 1989. godine do 10. jula 1991. godine, kada sud nije zakaz ao niti održao ročište za raspravu. Prvostepeni sud je odložio nakoliko ročišta zbog nedostavljanja nalaza i m išenja veštaka u ostavljenom roku, iako je sud dužan da obezbedi da veštaci u razumnom roku dostave nalaz. Pored navedenog, pismeni otpravak presude P. 1/10 od 2. marta 2010. godine sud je dostavio parničnim strankama nakon više od godinu dana od donošenja presude, krajem jula 2011. godine .

Ustavni sud smatra da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes da sud u razumnom roku okonča predmetni postupak.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 1 /10 (ranije pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 894/85 ).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.



6. Podnosilac ustavne žalbe je zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete istakao tek u dopuni ustavne žalbe od 23. maja 2013. godine. S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je zahtev za naknadu štete podnet po isteku roka od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, koji je stupio na snagu 4. januara 2012. godine i koji je izričito predvideo da Ustavni sud odlukom kojom usvaja ustavnu žalbu odlučuje i o zahtevu za naknadu štete, kada je takav zahtev postavljen (član 89. Zakona). Na osnovu navedenog, Sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu i člana 40. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu iz 2011. godine, a na osnovu odredbe člana 36. st av 1. tačka 2) Zakona, u tački 2. izreke odbacio zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete kao neblagovremen (videti, pored drugih, Odluku Už-3594/2010 od 4. aprila 2013. godine).



7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević