Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu preduzeća "MATICA KOMERC" DOO, izjavljenu protiv sudskih presuda u sporu o nedopustivosti izvršenja. Sud je utvrdio da su navodi žalbe zasnovani na pogrešnom tumačenju zakona i da ne predstavljaju ustavnopravne razloge.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Proizvodno-prometnog i usložnog preduzeća "MATICA KOMERC" DOO iz Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj15. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Proizvodno-prometnog i uslužnog preduzeća "MATICA KOMERC" DOO izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Rekovcu P. 89/08 od 30. marta 2009. godine, presude Okružnog suda u Jagodini Gž. 1329/09 od 17. juna 2009. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2863/09 od 30. septembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Proizvodno-prometno i uslužno preduzeće "MATICA KOMERC" DOO iz Kruševca je 2. jula 2010. godine podnelo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, garantovanih članom 32. stav 1. i članom 58. st 1. i 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe ističe: da on nije tražio preinačenje tužbenog zahteva, već je samo "dopunio i ispravio" tužbu, kao i da je promenio pravni osnov tužbe, čime sud nije vezan, a tuženik se tome ne može protiviti; da i u slučaju da se prihvati stanovište suda, da je reč o preinačenju tužbenog zahteva, odbijanje predloga je necelishodno, jer ne bi vodilo odugovlačenju postupka, kako je to pogrešno zaključio prvostepeni sud; da je prvostepeni sud, naprotiv trebao da raspravi pitanje vlasništva; da je potpuno pogrešan stav prvostepenog suda da je postupak okončan donošenjem rešenja o dosuđenju lokala i rešenja o predaji lokala tuženiku; da postupak izvršenja nije okončan, jer je sproveden suprotno zakonu; da je suprotno zakonskim propisima kao dokaz o pravu svojine prihvaćen ugovor o građenju; da je sud tek po upisu prava svojine u katastar nepokretnosti, mogao doneti rešenje o izvršenju na toj nepokretnosti; da je bez ikakvog pravnog osnova ostao bez lokala, čime je povređeno njegovo pravo na imovinu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je stavom prvim osporene presude Opštinskog suda u Rekovcu P. 89/08 od 3. marta 2009. godine delimično usvojen zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, tako što je proglašeno nedopustivim sprovođenje izvršenja na bliže opisanoj nepokretnosti, što je tuženi dužan da prizna i trpi posledice ove presude. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se proglasi nedopušteno sprovođenje izvršenja po rešenju o izvršenju Opštinskog suda u Rekovcu I. 110/06 od 28. juna 2006. godine, u odnosu na drugu bliže opisanu nepokretnost.

Osporenom presudom Okružnog suda u Jagodini Gž. 1329/09 od 17. juna 2009. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog, a navedena prvostepena presuda je potvrđena.

U obrazloženju navedene drugostepene presude je, pored ostalog, navedeno: da je prvostepeni sud ispravno postupio odbivši tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe u delu u kojem je traženo da se proglasi nedopušteno sprovođenje izvršenja na lokalu broj 8, primenivši odredbe člana 23. stav 1. i člana 24. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, kojima je predviđeno da se nedopuštenost izvršenja na nekom predmetu može tražiti, ali samo do okončanja izvršenja na tom postupku; da je izvršenje na navedenom lokalu sprovedeno pre podnošenja tužbe; da sud, prihvatajući obrazloženje prvostepenog suda, kao rezultat pravilne ocene dokaza, smatra neosnovanim navode tužioca da svojim podneskom od 26. marta 2009. godine nije preinačio tužbu i da je prvostepeni sud trebalo da raspravlja o takvom zahtevu.

Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2863/09 od 30. septembra 2009. godine je odbijena kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv navedene drugostepene presude, uz detaljno obrazloženje zbog čega revizijski sud nalazi da su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo i zbog čega je ispravno odbijen predlog tužioca da sud odluči o preinačenju tužbe tako što će odlučivati o tužbenom zahtevu kojim je traženo utvrđivanje prava svojine na spornom lokalu, imajući u vidu da je predlog za preinačenje podnet na ročištu na kojem je zaključena glavna rasprava, te preinačenje tužbe na predloženi način ne bi bilo celishodno i ekonomično u fazi kada postoje svi uslovi da se zaključi glavna rasprava.

4. Povredu prava na pravično suđenje podnosilac ustavne žalbe u osnovi zasniva na sledećim tvrdnjama: da postupak izvršenja još nije okončan, jer mu lokal koji je bio predmet izvršenja u državinu nije predat od strane suda i on na tom lokalu još nije upisan kao vlasnik, kao i da on nije tražio preinačenje tužbe, već je tužbu samo ispravio i dopunio, a tuženi se tome ne može protiviti.

Iz obrazloženja osporenih akata proizlazi da je rešenjem Opštinskog suda u Rekovcu I. 110/06 od 12. marta 2008. godine radi namirenja novčanog potraživanja izvršnom poveriocu (tuženom u parnici u kojoj su donete presude koje se osporavaju ustavnom žalbom) dosuđen predmetni lokal koji mu se, po pravnosnažnosti tog rešenja ima predati u državinu, kao i da mu je, nakon sprovedenog postupka, lokal predat u državinu, kao i da mu je, nakon sprovedenog postupka, lokal predat u državinu o čemu je doneto i posebno rešenje tog suda I. 110/06 od 19. maja 2008. godine.

Kako iz navedenog nesporno sledi da je na spornom lokalu kao predmetu izvršenja, izvršni postupak okončan pre pokretanja parničnog postupka, to je Ustavni sud ocenio da se izneti navodi podnosioca ustavne žalbe o pogrešnoj primeni zasnivaju na njegovom pogrešnom tumačenju relevantnih odredbi Zakona o izvršnom postupku, te se stoga ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava.

Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe neposredno pred zaključenje glavne rasprave. u postupku pokrenutom radi utvrđenja nedopustivosti izvršenja, tražio da sud utvrdi pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti, što se po oceni Ustavnog suda, ne može smatrati "ispravkom i dopunom" tužbe, već njenim preinačenjem, te se ni ovaj navod ustavne žalbe ne može prihvati kao ustavnopravni razlog za tvrdnju o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud konstatuje da rešavanje imovinskih sporova pred sudovima u parničnom postupku nužno ima za posledicu donošenje nepovoljene odluke za jednu od stranaka u sporu. Međutim, činjenica da je jedna stranka u imovinskoj parnici neizbežno neuspešna, sama po sebi nije dovoljna da bi se utvrdila povreda njenog Ustavom zajemčenog prava na imovinu. U imovinskim sporovima između pojedinaca, kao što je to slučaj u parničnom postupku koji je prethodio izjavljivanju ove ustavne žalbe, povreda imovinskih prava koja nesporno spadaju u domen građanskih prava prvenstveno treba da bude sagledana u odnosu na procesne garancije iz člana 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu da je Ustavni sud ocenio da nisu prihvatljivi navodi podnosioca o tome da im je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje, ne postoje ustavnopravni razlozi koji bi bili osnov za tvrdnju da je podnosiocu povređeno pravo na imovinu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je našao da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za postupanje po podnetoj ustavnoj žalbi, te je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

6. Na osnovu iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti