Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji nije okončan ni nakon više od četiri godine. Kao glavni razlog navedeno je neefikasno postupanje izvršnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi „ BN Marketing“ DOO iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. marta 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba „BN Marketing“ DOO izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Novom Sadu I. 740/08 (sada pred Privrednim sudom u Novom Sadu), dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje .

2. Nalaže se Privrednom sudu u Novom Sadu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. „BN Marketing“ DOO iz Beograda je 15. jula 2011. godine, preko zakonskog zastupnika Slobodana Bašića, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu koju je uredio podneskom od 3. januara 2013. godine, protiv rešenja Privrednog suda u Novom Sadu I. 740/08 od 16. aprila 2010. godine zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Novom Sadu u predmetu I. 740/08 (sada pred Privrednim sudom u Novom Sadu), kao i odredaba čl . 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi istakao: da je na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Trgovinskog suda u Novom Sadu P. 2330/04 od 25. marta 2003. godine podneo predlog za izvršenje Trgovinskom sudu u Novom Sadu koji je doneo rešenje o izvršenju I. 740/08 od 30. septembra 2008. godine ; da je u toku postupka i zvršni sud doneo rešenje I. 740/08 od 16. aprila 2010. godine, ali da mu isto nije uručeno do 24. juna 2011. godine, a da sud u izvršnom postupku u periodu od donošenja rešenja o izvršenju nije preduzimao nijednu radnju u cilju sprovođenja izvršenja i da je postupao samo u interesu izvršnog dužnika. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, a istakao je i zahtev za naknadu materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i spise predmeta Trgovinskog suda u Novom Sadu I. 740/08, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac „BN Marketing“ DOO iz Beograda, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 18. septembra 2008. godine podne o Trgovinskom sudu u Novom Sadu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Sportskog društva „Vojvodina“ iz Novog Sada, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Trgovinskog suda u Novom Sadu P. 2330 /04 od 25. marta 2005. godine, i to izvršenjem na novčanim sredstvima izvršnog dužnika.

Trgovinski sud u Novom Sadu je doneo rešenje o izvršenju I. 740/08 od 30. septembra 2008. godine.

Odlučujući o žalbi, Viši trgovinski sud je rešenjem Iž. 2805/08 od 6. novembra 2008. godine odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog dužnika i potvrdio rešenje o izvršenju Trgovinskog suda u Novom Sadu I. 740/08 od 30. septembra 2008. godine.

Izvršni poverilac je podneskom od 22. decembra 2008. godine predložio izvršnom sudu da u smislu člana 93, a u vezi sa članom 92. Zakona o izvršnom postupku donese rešenje kojim će naložiti izvršnom dužniku da dostavi sudu izjavu o imovini, s obzirom da izvršni poverilac nije mogao da namiri svoje potraživanje, jer je račun izvršnog dužnika blokiran.

Rešenjem Trgovinskog suda u Novom Sadu I. 740/08 od 25. februara 2009. godine je naloženo izvršnom dužniku da u ostavljenom roku dostavi sudu izjavu o imovini, tako što će dostaviti spisak celokupne imovine i potraživanja, kojom će imovina biti potupuno identifikovana, kao i da navede sve podatke o potraživanju izvršnog dužnika, tj. potpuni naziv i adresu lica prema kome ima potraživanje i rokove dospelosti, odnosno primanja dužnika.

Izvršni poverilac je podneskom od 30. marta 2009. godine predložio da izvršni sud u smislu odredbe člana 93. stav 2. Zakona o izvršnom postupku donese rešenje o određivanju ročišta na koje će pozvati izvršnog dužnika da na zapisnik da izjavu o imovini.

Pred Trgovinskim sudom u Novom Sadu nisu održana ročišta zakazana za 27. april, 11. maj i 4. jun 2009. godine, zbog neodazivanja izvršnog dužnika . Podneskom od 25. juna 2009. godine, izvršni dužnik je obavestio su d da ne poseduje u vlasništvu ni pokretnu, ni nepokretnu imovinu i da mu je račun u blokadi.

Trgovinski sud u Novom Sadu je zaključkom I. 740/08 od 2. oktobra 2009. godine naložio izvršnom poveriocu da se u roku od tri dana izjasni od daljem toku postupka, pod pretnjom obustave.

Izvršni poverilac je podneskom od 22. decembra 2009. godine ponovo predložio da sud zakaže ročište i pozove izvršnog dužnika radi davanja izjave o imovini.

Pred Privrednim sudom u Novom Sadu je odloženo ročište zakazano za 18. mart 2010. godine, jer lice koje je pristupilo u ime izvršnog dužnika nije posedovalo punomoćje za zastupanje, a sledeće ročište je održano 16. aprila 2010. godine.

Rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu I. 740/08 od 16. aprila 2010. godine je izvršen upis u knjigu izvršnih dužnika, dužnika Sportskog društva „Vojvodina“ iz Novog Sada. Iz obrazloženja rešenja proizlazi da je izvršni dužnik na zapisniku sa glavne rasprave dao izjavu o imovini izvršnog dužnika prema kojoj poseduje pokretnu i nepokretnu imovinu, koja je pobrojana i navedena u zapisniku od 16. aprila 2009. godine i da izvršni dužnik nema nikakvih potraživanja prema drugim licima. Navedeno rešenje je dostavljeno samo izvršnom dužniku i isto je postalo pravnosnažno 27. aprila 2010. godine , a izvršno 6. maja 2010. godine.

Uvidom u spise predmeta je utvrđeno da je rešenje Privrednog suda u Novom Sadu I. 740/08 od 16. aprila 2010. godine , dostavljen o punomoćniku izvršnog poverioca kome je izvršni poverilac 18. aprila 2011. godine, iako je punomoćnik izvršnog poverioca još podneskom od 4. marta 2010. godine obavestio sud da mu je izvršni poverilac otkazao punomoćje.

Uvidom u službenu belešk u je utvrđeno da su na zahtev Slobodana Bašića, lica ovlašćenog za zastupanje izvršnog poverioca, rešenje Privrednog suda u Novom Sadu I. 740/08 od 16. aprila 2009. godine i fotokopija zapisnika od 16. aprila 2010. godine, izvršnom poveriocu uručeni 24. juna 2011. godine.

Privredni sud u Novom Sadu je zaključkom I. 740/08 od 27. aprila 2012. godine naložio izvršnom poveriocu da u roku od pet radnih dana dostavi sudu dalje predloge za sprovođenje izvršenja, pod pretnjom zakonskih posledica. Navedeni zaključak je dostavljen isticanjem na oglasnu tablu 21. maja 2012. godine, jer je prema izveštaju pošte od 4. maja 2012. godine, dostava pokušana , ali je izvršni poverilac nepoznat na adresi iz predloga za izvršenje

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe , utvrđeno je : da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Zakonom o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04 ) bilo je propisano je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.) ; da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 27.) ; da izvršni poverilac, koji u izvršnom postupku nije potpuno namiren može da podnese zahtev tom sudu za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika, čime stiče pravo da zahteva sprovođenje izvršenja na imovini izvršnog dužnika koja mu do tada nije bila poznata (član 92.); da će su doneti rešenje kojim će naložiti izvršnom dužniku da u roku od deset dana dostavi sudu izjavu o imovini, a ako izvršni dužnik ne postupi po nalogu suda u ostavljenom roku, sud će doneti rešenje o određivanju ročišta na koje će pozvati izvršnog dužnika da na zapisnik suda da izjavu o imovini, da će sud doneti rešenje o prinudnom dovođenju izvršnog dužnika, ako ne postupi po nalogu suda ili ne pristupi na zakazano ročište, kao i da nakon prijema odnosno uzimanja na zapisnik izjave o imovini sud jedan primerak izjave o imovini dostavlja izvršnom poveriocu (član 93.); ako izvršni dužnik da nepotpune ili netačne podatke u izjavi o imovini, smatraće se da je takvim lažnim prikazivanjem odnosno prikrivanjem doveo u zabludu izvršnog poverioca i na taj način onemogućio izvršnog poverioca da naplati svoje potraživanje na imovini koju je lažno prikazao, odnosno prikrio i da svako zainteresovano lice koje utvrdi da je izjava o imovini nepotpuna ili netačna, može da pokrene krivični postupak protiv izvršnog dužnika (član 94.); da je sud dužan da vodi knjigu izvršnih dužnika koja sadrži evidenciju izvršnih dužnika sa njihovim izjavama o imovini, da je sud dužan da u roku od tri dana od prijema izjave o imovini, odnosno uzimanja izjave o imovini na zapisnik, izvrši upis izvršnog dužnika u knjigu izvršnih dužnika, da će sud na zahtev izvršnog dužnika izvršiti brisanje upisa, nakon isteka roka od tri godine od dana upisa i da sud može izvršiti brisanje i pre roka iz stava 3. ovog člana, ako poverilac na čiji zahtev je izvršen upis u knjigu izvršnih dužnika, dostavi izjavu sudu da je njegovo potraživanje namireno (član 95.); da izvršni poverilac na osnovu čijeg zahteva je izvršni dužnik dao izjavu o imovini, evidencijom u knjizi izvršnih dužnika ne stiče pravo prvenstva u naplati svog potraživanja iz imovine navedene u izjavi o imovini u odnosu na druge poverioce prema istom izvršnom dužniku (član 96. stav 3.) .

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju (''Službeni glasnik RS", br. 31/11 i 99/11 ) je propisano da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan i da u postupku izvršenja i obezbeđenja odlaganje nije dozvoljeno, osim ako zakonom nije izričito propisano drugačije (član 6.) ; da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 10.); da će primerak ili kopiju izjave o imovini, odnosno zapisnika sa izjavom sud dostaviti izvršnom poveriocu, a ako je sud sud razdvojio postupak dobijanja izjave o imovini kopiju izjave, odnosno zapisnika sa izjavom, sa naznačenjem datuma kada je ona dostavljena izvršnom poveriocu, združiće se spisima predmeta povodom kog je zahtevana izjava o imovini, da izvršni poverilac može, u roku od pet radnih dana od dana prijema izjave o imovini, odnosno zapisnika sa izjavom, zahtevati dopunu izjave, odnosno novu izjavu ako izjava ne sadrži dovoljno podataka iz kojih se imovina navedena u njoj može identifikovati ili ako javnom, odnosno u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je dužnik u izjavi saopštio nepotpune ili netačne podatke i uz to učini verovatnim da se iz imovine izvršnog dužnika koja je do tada poznata ne može u potpunosti namiriti njegovo potraživanje, da će u slučaju iz stava 2. ovog člana, sud novim rešenjem naložiti izvršnom dužniku da dostavi sudu dopunu izjave, odnosno novu izjavu o imovini i dalje postupiti u skladu sa odredbama člana 55. ovog zakona, da izvršni poverilac koji nije zahtevao dopunu izjave o imovini, odnosno novu izjavu u smislu stava 2. ovog člana, a izvršenje sprovodi sud, dužan je da u roku od pet radnih dana od dana dobijanja izjave o imovini predloži sredstva i predmete izvršenja i da se u slučaju iz stava 4. ovog člana, ako izvršni poverilac ne predloži sredstva i predmete izvršenja u propisanom roku, izvršenje obustavlja (član 57.) ; da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona (član 358. stav 1.); da danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) (član 362. stav 1.); da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se po isteku četiri meseca od dana stupanja na snagu, osim odredaba koje se odnose na izvršitelje koje će se primenjivati po isteku jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 363.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04, 111/09 i 36/11 ) je propisano da se opozivanje, odnosno otkaz punomoćja mora saopštiti sudu pred kojim se vodi postupak, pismeno ili usmeno na zapisnik (član 93. stav 2.); da se kad stranka ima zakonskog zastupnika, odnosno punomoćnika dostavljanje vrši zakonskom zastupniku, odnosno punomoćniku, ako u zakonu nije što drugo određeno (član 132. stav 1.); da kad stranka ili njen zakonski zastupnik do dostavljanja drugostepene odluke kojom se postupak okončava promene adresu, dužni su da o tome odmah obaveste sud, da ako oni to ne učine, sud će odrediti da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranku vrše stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda, da se dostavljanje se smatra izvršenim po proteku roka od osam dana od dana stavljanja pismena na oglasnu tablu suda, da kad punomoćnik, odnosno punomoćnik za primanje pismena do dostavljanja drugostepene odluke kojom se postupak okončava promeni svoju adresu, a ne obavesti o tome sud, dostavljanje će se izvršiti kao da punomoćnik nije ni postavljen (član 139.) ; kad je u toku parnice dostavljanje pismena bilo bezuspešno dostavljanje će se izvršiti stavljanjem pismena na oglasnu tablu i da se dostavljanje smatra izvršenim po isteku roka od osam dana od dana stavljanja pismena na oglasnu tablu suda (član 140.).

5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citiranog člana 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je izvršni postupak čija se dužina osporava ustavnom žalbom traje od podnošenja predloga za izvršenje 18. septembra 2008. godine i da ni nakon četiri i po godine nije formalno okončan.

Nema sumnje da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioce, osnovni su činioci koji utiču na ocenu dužine parničnog sudskog postupka.

Po oceni Ustavnog suda, razlog koji je doveo do povrede navedenog zajemčenog prava je postupanje nadležnog prvostepenog suda u ovom izvršnom postupku. Naime, Ustavni sud je utvrdio da se propust prvostepenog suda ogleda u tome što rešenje kojim se vrši upis u knjigu izvršnih dužnika I. 740/08 od 16. aprila 2010. godine, nije dostavio u skladu sa odredbom člana 93. stav 4. Zakona o izvršnom postupku izvršnom po veriocu, već je navedeno rešenje dostavio samo izvršnom dužniku. Prvostepeni sud je nakon godinu dana navedeno rešenje dostavio punomoćniku izvršnog poverioca 18. aprila 2011. godine, iako je punomoćnik kome je rešenje dostavljeno podneskom od 4. marta 2010. godine obavestio sud da mu je otkazano punomoćje u ovom predmetu. Po proteku jedne godine i dva meseca prvostepeni sud je na zahtev lica ovlašćenog za zastupanje izvršnog poverioca, izvršnom poveriocu dostav io navedeno rešenje i zapisnik sa ročišta od 16. aprila 2010. godine. Prvostepeni sud je nakon jedanaest meseci od dostavljanja navedenog rešenja i zapisnika licu ovlašćenom za zastupanje izvršnog poverioca, zaključkom I. 740/08 od 27. aprila 2012. godine naložio izvršnom poveriocu da dostavi sudu dalje predloge za sprovođenje izvršenja, pod pretnjom zakonskih posledica. Kako navedeno rešenje nije moglo biti uručeno izvršnom poveriocu, jer je prema izveštaju pošte adresa naznačena u predlogu za izvršenje nepoznata, to je isto istaknuto na oglasnu tablu suda 21. maja 2012. godine.

Ustavni sud ocenjuje da je i podnosilac ustavne žalbe doprineo dužini trajanja izvršnog postupka, jer u toku izvršnog postupka nije obavestio sud o promeni adrese privrednog društva, usled čega mu zaključak I. 740/08 od 27. aprila 2012. godine nije mogao biti dostavljen na adresu naznačenu u predlogu za izvršenje, već je dostava učinjena isticanjem navedenog zaključka na oglasnoj tabl i suda. Osim toga, izvršni poverilac je mogao u roku od petnaest dana od prijema izjave o imovini, odnosno zapisnika sa izjavom, zahtevati dopunu izjave, odnosno novu izjavu ako izjava ne sadrži dovoljno podataka iz kojih se imovina navedena u njoj može identifikovati ili ako javnom , odnosno po zakonu overenom ispravom dokaže da je dužnik u izjavi saopštio nepotpune , odnosno netačne podatke i uz to učini verovatnim da se iz imovine izvršnog dužnika koja je do tada poznata ne može u potpunosti namiriti njegovo potraživanje . Pored toga, izvršni poverilac nije ni u roku od pet dana od dana dobijanja izjave o imovini predložio sredstva i predmete izvršenja, niti se u sudu interesovao i preduzimao radnje u cilju sprovođenja izvršenja.

Predmet izvršnog postupka, po oceni Ustavnog suda, jeste od velikog interesa za podnosioca ustavne žalbe, budući da se radi o naplati potraživanja utvrđenog pravnosnažnom i izvršnom presudom. Ustavni sud je ocenio da su propusti provostepenog suda u pogledu dostavljanja doveli do u velikoj meri do dugog trajanja izvršnog postupka, kao i propusti izvršnog poverioca u pogledu obaveštavanja suda o promeni adrese.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u izvršnom postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Novom Sadu I. 740/08 (sada pred Privrednim sudom u Novom Sadu) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu u tački 2. izreke odredio način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, tako što je naložio Privrednom sudu u Novom Sadu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršenje u predmetu I. 740/08 okončalo u što kraćem roku.

7. Odlučujući o delu ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Privrednog suda u Novom Sadu I. 740/08 od 16. aprila 2010. godine zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava i prava na pravno sredstvo , Ustavni sud nalazi da se nepostupanje prvostepenog suda ne može dovesti u vezi sa povrednom navedenih prava, s obzirom na to da je osporeno rešenje doneto u produženom postupku izvršenja radi naplate novčanog potraživanja, a na zahtev podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca, na koje rešenje podnosilac nakon dostavljanja nije izjavio pravno sredstvo, odnosno prigovor . Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu podnosi oca u ovom delu odbacio, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Odlučujući o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete usled povrede ustavnog prava koji je istaknut u dopuni ustavne žalbe, Ustavni sud je imao u vidu da je prvostepeni sud u izvršnom postupku doneo rešenje o upisu izvršnog dužnika u knjigu izvršnih dužnika, pa je utvrdio da nema uslova za odlučivanje u ovom zahtevu podnosioca, s ozbirom na to da podnosilac ustavne žalbe ima mogućnost da u izvršnom postupku namiri svoje potraživanje.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS”, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti