Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe na produženje pritvora okrivljenom

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu M. N. protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je ocenio da su nadležni sudovi naveli dovoljne i relevantne razloge za zadržavanje okrivljenog, uz poštovanje zakonskih osnova, te da trajanje pritvora od 18 meseci nije nerazumno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3180/2023
16.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća, i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Bojan Tubić, dr Milan Rapajić i Jelena Deretić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. N. iz Loka kod Titela, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. aprila 2026. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. N. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu K. 68/22 od 9. februara 2023. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 264/23 od 24. februara 2023. godine u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 2. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. N. iz Loka kod Titela podneo je Ustavnom sudu, 15. marta 2023. godine, preko punomoćnika D. T, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu K. 68/22 od 9. februara 2023. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 264/23 od 24. februara 2023. godine, zbog povrede prava iz člana 27. stav 1, člana 30. stav 1, člana 31, člana 32. stav 1, člana 34. stav 3, člana 36. stav 1. i člana 39. stav 2. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da lišenje slobode okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju traje 18 meseci; da su sva rešenja o određivanju i produžavanju pritvora tipska, te da su izneti razlozi u njima nezakoniti, neutemeljeni, neindividualizovani; da nijedno rešenje ne sadrži adekvatno obrazloženje zašto nije primenjena druga mera za nesmetano vođenje krivičnog postupka; da je glavna argumentacija za produžavanje pritvora podnosiocu ranija osuđivanost i nezaposlenost istog; da se „itekako podnosilac i pre pravnosnažnosti presude smatrao vrlo krivim, a da je nadležni Viši sud, u momentu donošenja spornog rešenja, samo javno objavio presudu, bez pismenog otpravka u tom momentu, bez adekvatnog obrazloženja iste, bez uloženog pravnog leka, bez preispitivanja presude od strane više instance (…) „Vode se dva postupka“ kao opravdani razlog za produženje pritvora? Jednostavno podnosilac ne želi da veruje da mu se vođenje postupaka (za neka navodna dela iz 2011, 2012. godine) uzima kao jedna od odlučujućih činjenica pri odlučivanju o produženju pritvora. Ovakvo prejudiciranje postupaka, ovakvo transparentno kršenje prezumpcije nevinosti, ovakvo osuđivanje podnosioca za sve bez presude i zakona je najblaže rečeno, neustavno“.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih ustavnih prava, zatim da poništi osporena rešenja i utvrdi pravo podnosiocu na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500.000,00 dinara. Takođe, podnosilac je tražio od Ustavnog suda da ga oslobodi plaćanja troškova za sastav ustavne žalbe.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

- da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 90/21 od 11. septembra 2021. godine prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) određen pritvor, a koji mu se računa od 10. septembra 2021. godine, kada je lišen slobode;

- da se u predmetu Kti. 106/21 Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu protiv podnosioca vodio istražni postupak zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo otmica iz člana 134. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19), u sticaju sa krivičnim delom neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija u saizvršilaštvu iz člana 348. stav 1. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika;

- da je pritvor prema okrivljenom više puta produžavan;

- da je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo optužnicu Kto. 55/22 od 24. februara 2022. godine protiv okrivljenog M. N. i M.Đ, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija u saizvršilaštvu iz člana 348. stav 2. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika;

- da je presudom Višeg suda u Novom Sadu K. 68/22 od 9. februara 2023. godine okrivljeni oglašen krivim za krivična dela koja su mu optužnicom stavljena na teret, te mu je izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od deset godina i novčana kazna u iznosu od 200.000 dinara;

- da je osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu K. 68/22 od 9. februara 2023. godine prema okrivljenom M. N, na osnovu člana 425a stav 5. u vezi sa članom 211. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku produžen pritvor;

- da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 264/23 od 24. februara 2023. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu K. 68/22 od 9. februara 2023. godine.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (člana 30. stav 1.); da sud trajanje pritvora svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor određen (član 31. stav 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da se sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbije mogu ograničiti zakonom, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka, zaštite javnog reda i mira, sprečavanja širenja zaraznih bolesti ili odbrane Republike Srbije (član 39. stav 2.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 – Odluka US i 62/21 – Odluka US) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoje okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (član 211. stav 1. tačka 3)); da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (član 216. stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (član 216. stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (član 216. stav 3.); da će se ako se optuženi već nalazi u pritvoru, a veće nađe da još postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio određen ili da postoji razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4. ovog zakonika, doneti posebno rešenje o produženju pritvora, da posebno rešenje veće donosi i kad treba odrediti ili ukinuti pritvor, da žalba protiv rešenja ne zadržava izvršenje rešenja (član 425a stav 5.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana, može trajati do upućivanja optuženog, odnosno osuđenog u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi (član 425a stav 6.).

Odredbama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 - ispravka, 107/05 - ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19), između ostalog, propisano je: da će se ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina (član 246. stav 1.); da će se ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, konvertibilno ili onesposobljeno oružje, njegove delove, municiju, eksplozivne materije ili minsko-eksplozivna sredstva, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom (član 348. stav 1.); da će se ako je predmet dela iz stava 1. ovog člana vatreno oružje, municija, eksplozivne materije, minsko-eksplozivna sredstva ili sredstva na bazi eksplozivnih materija ili gasno oružje čija izrada, prodaja, nabavka, razmena ili držanje nije dozvoljeno građanima, učinilac kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom (član 348. stav 2.).

5. Podnosilac smatra da su mu osporenim rešenjima Višeg suda u Novom Sadu K. 68/22 od 9. februara 2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 264/23 od 24. februara 2023. godine povređena prava iz člana 27. stav 1, člana 31, člana 32. stav 1. i člana 39. stav 2. Ustava. Ustavni sud je istaknute povrede prava cenio kroz pravo iz člana 31. stav 2. Ustava, budući da su navodi kojima se obrazlaže povreda navedenih prava identični, te činjenice da se u konkretnom slučaju, ne može postaviti pitanje povrede prava iz člana 31. stav 1. Ustava, jer se tom odredbom jemči pravo okrivljenom na ograničeno trajanje pritvora do podizanja optužnice.

Ustavni sud ističe da postojanje osnovane sumnje na kojoj se zasniva lišenje slobode, utemeljene na relevantnim dokazima, predstavlja suštinski deo garancija protiv proizvoljnog hapšenja i predstavlja conditio sine qua non kako za određivanje, tako i za produženje mere pritvora. Istovremeno, Ustavni sud naglašava da se ne može upuštati u instanciono odlučivanje/rezonovanje, kao i da nije u njegovoj nadležnosti da ceni da li na osnovu dokaza na kojima se zasniva rešenje o određivanju ili produženju mere pritvora, proizlazi osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo.

Ustavni sud je u više svojih odluka (videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja) zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. stav 2. Ustava, podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 2. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.

Ustavni sud konstatuje da trajanje pritvora od podizanja optužnice do završetka krivičnog postupka Ustavom i Zakonikom nije ograničeno, ali je nadležni sud, saglasno odredbama člana 31. stav 2. Ustava i člana 210. st. 2. i 3. i člana 216. Zakonika o krivičnom postupku, dužan da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, i da u određenim vremenskim intervalima, po službenoj dužnosti i bez predloga stranaka, ispita da li još postoje razlozi za zadržavanje lica u pritvoru ili ne, odnosno da pažljivo ispita opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja i podrobno obrazloži razloge zbog kojih smatra da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Ukoliko takvi razlozi i dalje postoje, pritvor se rešenjem produžava do dalje odluke suda, a najduže dok ne istekne kazna zatvora izrečena prvostepenom presudom. Takođe, nadležni sud je dužan da sa naročitom hitnošću postupa u pritvorskim predmetima. Inače, podnosilac se u pritvoru nalazio počev od 10. septembra 2021. godine kada je lišen slobode, tako da je zaključno sa 15. martom 2023. godine, kada je podneo ustavnu žalbu, podnosilac u pritvoru boravio jednu godinu i šest meseci.

Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. stav 2. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud, po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljenog ispitao opravdanost produženja pritvora, odnosno utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razloge zbog kojih je smatrao da je produženje pritvora opravdano. Nadležni sud je na ustavnopravno prihvatljiv način utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru. Takođe, Ustavni sud nalazi da su nadležni sudovi za svoju odluku da prema podnosiocu ustavne žalbe produže pritvor dali relevantne i dovoljne razloge. Tačnije, nadležni sudovi su opravdanost i zakonitost produženja mere pritvora obrazložili na ustavnopravno prihvatljiv način, koji, po oceni Ustavnog suda, nije posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja, pri čemu su jasno i detaljno obrazložili postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku.

Pri tome, Ustavni sud ukazuje da je u osporenom prvostepenom rešenju navedeno da „naime, sud nalazi da je opravdano i nužno produženje pritvora prema okrivljenom shodno članu 425a stav 5. u vezi sa članom 211. stav 1. tačka 3 ZKP-a, sve do upućivanja okrivljenog u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, s obzirom da je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja dva krivična dela, na način opisan u izreci presude i zbog kojih je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od od 10 godina i novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 dinara. Sud je cenio i činjenicu da je okrivljeni do sada više puta osuđivan i to: presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K. 2759/13 od 11. decembra 2013. godine zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ i krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine; presudom Osnovnog suda u Novom Sadu br. K. 884/14 od 15. jula 2014. godine zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 3 meseca; presudom Osnovnog suda u Novom Sadu br. K. 1356/14 od 18. decembra 2014. godine zbog krivičnog dela ugrožavane javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. KZ na kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca i presudom Osnovnog suda u Novom Sadu br. K. 1492/14 od 2. marta 2015. godine zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ na kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca. Okrivljeni je izdržavao navedene kazne zatvora po presudi kojom su mu spojene kazne, u periodu od 03. marta 2014. godine do 13. januara 2020. godine sa uračunatim vremenom provedenim u pritvoru, dakle šest godina je bio na izdržavanju kazni, a krivična dela za koja je ovom presudom oglašen krivim je izvršno septembra 2021. godine. Pri tom sud je uzeo u obzir da se protiv okrivljenog aktuelno vode još dva krivična postupka i to pred Osnovnim sudom u Novom Sadu K. 1092/18 zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ i pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Novom Sadu Kt. 1336/21 zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ. S obzirom na izneto, a ceneći da postoji vremenski kontinuitet, kako između ranijih osuda, tako i između ranijih osuda, izdržanih kazni zatvora i krivičnih dela za koje je osuđen u ovom krivičnom postupku, sud nalazi da sve navedene okolnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na osnovanu bojazan da bi okrivljeni boravkom na slobodi, u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivična dela, pa stoje razlozi predviđeni u člana 211. stav 1. tačka 3. ZKP-a.

Sud je razmotrio predlog okrivljenog da mu se pritvor zameni blažom merom. ali je stava da sve napred navedene okolnosti, te intenzitet istih, ukazuje da nijedna od drugih blažih mera predviđenih ZKP-om ne može ostvariti svrhu, već da je samo pritvor nužna i potrebna mera za nesmetano vođenje ovog krivičnog postupka do njegovog pravosnažnog okončanja, pa mu je po osnovu člana 425a stav 5. u vezi sa članom 211. stav 1. tačka 3 ZKP-a pritvor produžen do upućivanja u Zavod za izdržavanje kazne zatvora“.

Takođe, u obrazloženju osporenog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 985/23 od 3. jula 2023. godine je, između ostalog, navedeno da „osnovanost produženja pritvora prema okrivljenom N. M. po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3. ZKP, i po oceni ovog suda, opravdavaju činjenice navedene u obrazloženju prvostepenog rešena. Naime, iz spisa proizlazi da je okrivljeni u predmetnom postupku nepravnosnažnom presudom oglašen krivim zbog dva krivična dela i da mu je izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 10 godina i novčana kazna u iznosu od 200.000,00 dinara. Takođe, iz kaznene evidencije za okrivljenog proizlazi da je on ranije više puta osuđivan i to: presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K. 2759/13 od 11. decembra 2013. godine, zbog krivičnog dela iz člana 206. stav 1. KZ i krivičnog dela iz člana 204. stav 1. tačka 1 KZ, kojom je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine; presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K. 884/14 od 15. jula 2014. godine, zbog krivičnog dela iz člana 206, stav 1. KZ, kojom je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 i 3 meseca; presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K. 1356/14 od 18. decembra 2014. godine, zbog krivičnog dela iz člana 289. stav 1. KZ, kojom je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca i presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K. 1492/14 od 02. marta 2015. godine, zbog krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ kojom je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca, dakle imenovani okrivljeni je ranije, između ostalog, osuđivan i zbog istovrsnog krivičnog dela u odnosu na krivično delo za koje je osnovano sumnjiv u aktuelnom krivičnom postupku. Imajući u vidu okolnosti ranijeg života okrivljenog koje ukazuju na njegov negativan odnos prema pravnim normama, te ceneći i činjenicu je okrivljeni nezaposleno lice, da se protiv njega vode još dva postupka, i po oceni ovog suda, navedene okolnosti u svojoj međusobnoj povezanosti, imaju značaj osobitih okolnosti koje ukazuju na opasnost da će okrivljeni N. M. u slučaju da se nađe na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo za koje je nepravnosnažno osuđen, te samim tim i opravdavaju dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru po ovom zakonskom osnovu, kao nužne mere radi nesmetanog vođenja ovog krivičnog postupka, čija se svrha, a nasuprot žalbenim navodima, ne može ostvariti drugom merom predviđenom zakonom.

U konkretnom slučaju, i po oceni ovog suda, pritvor je neophodna mera radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka, te se ista svrha ne može ostvariti drugim, blažim merama, budući da stepen garancije koje one pružaju nije ekvivalentan opasnosti od ponavljanja krivičnog dela koja se stiče na strani okrivljenog, zbog čega su žalbeni navodi okrivljenog i predlog da mu se pritvor zameni blažom merom, ocenjeni kao neosnovani i neprihvatljivi“.

Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da se konkretno trajanje pritvora objektivno ne može smatrati nerazumno dugim. Pri tome je Ustavni sud ocenio da su Viši sud u Novom Sadu i Apelacioni sud u Novom Sadu u osporenim rešenjima dali dovoljno i jasno obrazloženje za produženje pritvora podnosiocu. Nadalje, Sud je naročito imao u vidu činjenicu da je podnosilac nepravnosnažnom presudom Višeg suda u Novom Sadu K. 68/22 od 9. februara 2023. godine oglašen krivim zbog krivičnih dela koja su mu optužnicom stavljena na teret. Takođe, Ustavni sud naročito napominje da su oba postupajuća suda u osporenim rešenjima cenila mogućnost primene blaže mere i obrazložila zašto se svrha zbog koje je produžen pritvor ne može ostvariti drugom, blažom merom.

Polazeći od svega napred navedenog, Ustavni sud je ocenio da su neosnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjima Višeg suda u Novom Sadu K. 68/22 od 9. februara 2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 264/23 od 24. februara 2023. godine povređeno pravo zajemčeno odredbom člana 31. stav 2. Ustava.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu izreke.

6.1. Ustavni sud najpre konstatuje da se, imajući u vidu fazu krivičnog postupka u kojoj su doneta osporena rešenja, u konkretnom slučaju ne može postaviti pitanje povrede prava podnosioca ustavne žalbe iz člana 30. stav 1. Ustava (videti Odluku Ustavnog suda Už-1197/2008 od 13. novembra 2008. godine).

6.2. Podnosilac ističe i povredu člana 34. stav 3. Ustava. Pri tome navodi da se „itekako podnosilac i pre pravnosnažnosti presude smatrao vrlo krivim, a da je nadležni Viši sud, u momentu donošenja spornog rešenja, samo javno objavio presudu, bez pismenog otpravka u tom momentu, bez adekvatnog obrazloženja iste, bez uloženog pravnog leka, bez preispitivanja presude od strane više instance (…) „Vode se dva postupka“ kao opravdani razlog za produženje pritvora? Jednostavno podnosilac ne želi da veruje da mu se vođenje postupaka (za neka navodna dela iz 2011, 2012. godine) uzima kao jedna od odlučujućih činjenica pri odlučivanju o produženju pritvora. Ovakvo prejudiciranje postupaka, ovakvo transparentno kršenje prezumpcije nevinosti, ovakvo osuđivanje podnosioca za sve bez presude i zakona je najblaže rečeno, neustavno“.

Ustavni sud je ove navode ocenio kao očigledno neosnovane.

Pre svega, Ustavni sud posebno ističe značaj ustavne garancije kojom se jemči da svako ima pravo da bude smatran nevinim, sve dok se njegova krivica ne dokaže u postupku pred sudom, s obzirom na to da je njena osnovna funkcija obezbeđenje pravne sigurnosti u kaznenom pravu. U tom smislu, pretpostavka nevinosti je povređena ako sudska odluka koja se odnosi na lice koje je okrivljeno za krivično delo odražava mišljenje da je krivo pre nego što se njegova krivica dokaže po zakonu, odnosno ukoliko u odsustvu zvanične odluke, postoji određeno mišljenje koje ukazuje da sud (ili drugi državni organ) smatra okrivljenog krivim.

U odnosu na navode o kršenju pretpostavke nevinosti od strane Višeg suda u Novom Sadu, a koje podnosilac uočava u rešenju istog suda K. 68/22 od 9. februara 2023. godine, Ustavni sud konstatuje da je obrazloženje osporenog rešenja, dato primenom i tumačenjem člana 211. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku, te da ono nije u kontekstu razmatranja odgovornosti osumnjičenog, već razloga zbog kojih se produžava pritvor. Pri tome, Ustavni sud napominje da su u osporenom rešenju korišćeni ustavnopravno prihvatljivi termini o osnovanosti produženja pritvora podnosiocu na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku. Korišćeni termini u prvostepenom osporenom rešenju su zasnovani na ustavnopravno prihvatljivoj primeni relevantnih odredbi Zakonika o krivičnom postupku.

6.3. U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

6.4. Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio na osnovu člana 36. stav 1. tač. 5) i 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Podnosilac zahteva od Ustavnog suda da ga Sud oslobodi od plaćanja troškova sastava ustavne žalbe. Ustavni sud ukazuje da se za podnošenje ustavne žalbe ne plaća nikakva taksa. Ukoliko podnosilac smatra da Ustavni sud treba da snosi troškove sastava ustavne žalbe, od strane punomoćnika iz reda advokata, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už - 633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe na produženje pritvora okrivljenom

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti