Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje kao neblagovremenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda nižestepenih sudova u sporu za naknadu štete. Kako je revizija odbačena kao nedozvoljena, rok za ustavnu žalbu računa se od dana dostavljanja drugostepene presude, a taj rok je istekao.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3184/2011
17.11.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Rodoljuba Kaluševića iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. novembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Rodoljuba Kaluševića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Batočini P. 784/09 od 16. decembra 2009. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 949/10 od 12. jula 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Rodoljub Kalušević iz Kragujevca podneo je 14. jula 2011. godine, preko punomoćnika Dobrice Milosavljevića, advokata iz Despotovca, ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Batočini P. 784/09 od 16. decembra 2009. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 949/10 od 12. jula 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije zajemčenog odredbama člana 21. Ustava i načela iz člana 145. stav 2. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi da je prvostepeni sud pogrešno zaključio da je podnosiocu prestao radni odnos 2000. godine u Auto školi ''Duga'', te su sudovi na pogrešno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenili materijalno pravo, sadržano u odredbi člana 192. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. navedenog zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i priloženih dokaza utvrdio da se pred Opštinskim sudom u Batočini vodio parnični postupak po tužbi podnosioca ustavne žalbe protiv tuženog JP ''Putevi Srbije'' iz Beograda, radi naknade štete.

Osporenom presudom Opštinskog suda u Batočini P. 784/09 od 16. decembra 2009. godine u prvom stavu izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi da mu na ime naknade štete isplati iznos od 2.797.603,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15. avgusta 2008. godine do isplate, dok je drugim stavom izreke odbijen kao neosnovan deo tužbenog zahteva koji čini razliku između potraživanog i dosuđenog iznosa. Trećim stavom je odlučeno o troškovima postupka.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 949/10 od 12. jula 2010. godine odbijene su žalbe stranaka i potvrđena prvostepena presuda.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 79/11 od 9. marta 2011. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 949/10 od 12. jula 2010. godine.

4. Podnosilac ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, ukazuje na povredu ustavnih načela označenih u ustavnoj žalbi, te navodi isključivo razloge koji se odnose na sudske presude koje su prethodile donošenju rešenja Vrhovnog kasacionog suda, smatrajući da su prvostepeni i drugostepeni sud u ovom radnom sporu pogrešno primenili odredbu člana 192. Zakona o obligacionim odnosima.

5. Imajući u vidu da podnosilac ne osporava revizijsko rešenje, niti osporava zakonski osnov za odbacivanje revizije, već osporava prvostepenu i drugostepenu presudu u kojima je, po njegovom mišljenju, pogrešno primenjeno materijalno pravo, Ustavni sud ukazuje na svoj ranije utvrđen pravni stav da je u parničnom postupku donošenjem odluke po reviziji iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Međutim, ovakvo pravno stanovište se ne može primeniti kada revizija nije dozvoljeno pravno sredstvo, odnosno kada nije izjavljena na zakonom propisan način. Kako je u konkretnom slučaju revizija odbačena kao nedozvoljena, jer nije bila izjavljena u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku, Sud je ocenio da je donošenjem odluke o žalbi protiv prvostepene sudske presude iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Zbog toga se i blagovremenost ustavne žalbe ima ceniti u odnosu na dan dostavljanja drugostepene presude. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu primio pre 9. marta 2011. godine, kada je doneta odluka o reviziji, a da je ustavna žalba izjavljena 14. jula 2011. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog zakona.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti