Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu jer nadležni sud nije sproveo izvršni postupak radi naplate potraživanja iz radnog odnosa. Podnosiocu se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete u visini njegovog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Lidija Đukić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. septembra 2019 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. M . i utvrđuje da je u izvršnom postup ku koji je vođen pred Prvim osno vnim sudom u Beogradu u predmetu I. 50491/12 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu , zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo M. M . na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 1 59/15, a po osnovu pravnosnažne i izvršne presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 5583/11 od 21. februara 2012. godine , umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret sredstava budžeta Republike Srbije – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Obustavlja se postupak u odnosu na istaknutu povredu prava na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 24999/10 .

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M . iz Beograda je, 19. aprila 2017. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 26/17 od 9. februara 2017. godine, u delu ko ji se odnosi na izvršne predmet e Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 24999/10 i I. 50491/12, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ust ava Republike Srbije.

Navedeno rešenje se osporava zbog toga što su redovni sudovi, po shvatanju podnosioca , pogrešno propustili da odluče o njegovom zahtevu za utvrđivanje povrede prava na imovinu i dosude mu nak nadu materijalne štete. Podnosilac je istakao zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja koji je po osnovu rešenja o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 427/08 od 20. avgusta 2008. godine (kasnije predmet I. 24999/10) i predloga za izvršenje u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 50491/12 podnetog na osnovu presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 5583/11 od 21. februara 2012. godine, priznat i utvrđen u stečajnom postupku, kao i zatezne kamate od dana dospeća glavnog potraživanja.

Podneskom od 11. avgusta 2017. godine podnosilac je povukao ustavnu žalbu u odnosu na potraživanja po osnovu rešenja o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 427/08 od 20. avgusta 2008. godine (kasnije predmet I. 24999/10) koja je u celosti namirio u stečajnom postupku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, iz sadržine ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije, kao i obaveštenja Privrednog suda u Beogradu dopisu Su-VIII-44-23/18 od 1. oktobra 2018. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 20. marta 2008. godine podneo Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za dozvolu izvršenja radi naplate novčanih potraživanja iz radnog odnosa, koji je usvojen rešenjem tog suda I. 427/08 od 20. avgusta 2008. godine (kasnije predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 24999/10).

U stečajnom postupku koji je nad H. „J.“ a.d. iz Beograda otvoren rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 160/15 od 20. maja 2015. godine, podnosilac ustavne žalbe je prijavio navedena potraživanja, a stečajni dužnik je, kao pravni sledbenik izvršnog dužnika, 20. juna 2017. godine podnosiocu isplatio ova potraživanja u celosti.

U predmetu I. 50491/12, podnosilac je 8. novembra 2012. godine, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 5583/11 od 21. februara 2012. godine, podneo istom sudu predlog za izvršenje.

Nakon otvaranja stečajnog postupka nad H. „J.“ a.d. – Preduzeće „G.“ d.o.o. iz Beograda, rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 159/15 od 25. maja 2015. godine, podnosilac je u tom postupku prijavio navedeno potraživanje koje mu je priznato zaključkom Privrednog suda u Beogradu St. 159/16 od 24. novembra 2015. godine.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu R4I. 500/15 od 5. decembra 2016. godine usvojen je zahtev predlagača – ovde podnosioca ustavne žalbe i utvrđeno da je u izvršn im postup cima I. 24999/10 i I. 50491/12 koji se vode pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odr edbom člana 32. stav 1. Ustava (stav prvi izreke ); naloženo Prvom osnovnom sudu u Beogradu da u najkraćem roku okon ča izvršni postupak u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 24999/10 i sprovede izvršenje (stav drugi izreke); dosuđena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 80.000,00 dinara i odbijen zahtev za nakn adu preko dosuđenog, a do traženog iznosa (st. treći i četvrti izrek e). Stavom petim izreke navedenog rešenja Viši sud je odbio zahtev predlagača za isplatu naknade materijalne štete u visini iznosa dosuđenog pravnosnažnim presudama i rešenjima o izvršenju i isplate glavnog duga, zakonske zatezne kamate i troškova parničnog i izvršnog postupka sa pripadajućim kamatama.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Ržg. 26/17 od 9. februara 2017. godine odbio k ao neosnovanu žalbu podnosioca ustavne žalbe i potvrdio prvostepeno rešenje Višeg suda u Beogradu R4I. 500/15 od 5. decembra 2016. godine u stavu petom izreke.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Imajući u vidu napred navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da podnosiocu ustavne žalbe obezbedi namirenje potraživanja po osnovu neisplaćene zarade i drugih primanja iz radnog odnosa koja su opredeljena rešenjem o izvršenju i utvrđena u stečajnom postupku, a protiv dužnika H. „J.“ a.d. – Preduzeće „G .“ d.o.o. iz Beograda , u konkretnom slučaju, predsta vlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), u tom delu ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku, koji mu nisu isplaćeni (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). S tim u vezi, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 159/15, a po osnovu pravnosnažne i izvršne presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 5583/11 od 21. februara 2012. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavnom žalbom se formalno osporava rešenj e Vrhovnog ka sacionog suda Ržg. 26/17 od 9. februara 2017. godine, ali kako su navodi i predlog ustavne žalbe usmereni isključivo na zahtev za naknadu materijalne štete koji je Vrhovni kasacioni sud pravnosnažno odbio, a o kome je Ustavni sud, kao nadležan u konkretnom slučaju, odlučio usvajanjem, Ustavni sud nije posebno razmatrao navedeni akt, niti istaknutu povred u prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava .

6. S obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe povukao ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 24999/10 , Sud je, saglasno odredbi člana 88. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu obustavio postupak po ustavnoj žalbi, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.