Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nenavođenja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv krivičnih presuda. Žalba je neblagovremena u odnosu na redovne sudske odluke, jer je podneta nakon isteka roka od 30 dana. U odnosu na odluku po vanrednom pravnom leku, žalba je odbačena jer osporava činjenično stanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Andreja Starea, na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno popravnom zavodu Sremska Mitrovica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. novembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Andreja Starea izjavljena protiv presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 14/07 od 26. jula 2007. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 2451/07 od 28. januara 2008. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Kzp. 277/08 od 23. septembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Andrej Stare, na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno popravnom zavodu Sremska Mitrovica, podneo je Ustavnom sudu 27. februara 2009. godine ustavnu žalbu, a 13. jula i 3. septembra 2009. godine dopune ustavne žalbe, protiv presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 14/07 od 26. jula 2007. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 2451/07 od 28. januara 2008. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Kzp. 277/08 od 23. septembra 2008. godine, zbog povrede posebnih prava okrivljenog zajemčenih članom 33. st. 2. i 5. Ustava.
Ustavni sud je, radi utvrđivanja blagovremenosti ustavne žalbe, od Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici, dopisom od 10. aprila 2009. godine, na osnovu odredbe člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), zatražio izveštaj o tome kada je Andrej Stare primio osporene presude, kao i kopije dostavnica.
Iz izveštaja Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici od 14. aprila 2009. godine, kao i priloženih kopija dostavnica, proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe presudu Vrhovnog suda Srbije Kž. 2451/07 od 28. januara 2008. godine primio 26. marta 2008. godine, dok je presudu Vrhovnog suda Srbije Kzp. 277/08 od 23. septembra 2008. godine primio 28. januara 2009. godine.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. U sprovedenom postupku je utvrđeno da je protiv podnosioca ustavne žalbe vođen krivični postupak pred Okružnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu K. 14/07, u kome je podnosilac, presudom od 26. jula 2007. godine, oglašen krivim za krivično delo neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakona i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od deset godina.
Po žalbi podnosioca protiv prvostepene presude, Vrhovni sud Srbije doneo je 28. januara 2008. godine presudu Kž. 2451/07, kojom je žalbu podnosioca odbio kao neosnovanu, i prvostepenu presudu potvrdio.
Podnosilac ustavne žalbe podneo je Vrhovnom sudu Srbije zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažnih presuda Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 14/07 od 26. jula 2007. godine i Vrhovnog suda Srbije Kž. 2451/07 od 28. januara 2008. godine, koji je presudom Vrhovnog suda Srbije Kzp. 277/08 od 23. septembra 2008. godine odbijen kao neosnovan.
4. Po stavu Ustavnog suda, u krivičnom postupku se pravna sredstva pre izjavljivanja ustavne žalbe iscrpljuju podnošenjem žalbe na prvostepenu presudu, odnosno žalbe na drugostepenu presudu, kada je ona u skladu sa zakonom dozvoljena. Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe se u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja osporene drugostepene krivične presude podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac primio osporenu presudu Vrhovnog suda Srbije po vanrednom pravnom leku. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu Vrhovnog suda Srbije Kž. 2451/07 od 28. januara 2008. godine primio 26. marta 2008. godine, kako to nesumnjivo proističe iz priložene dokumentacije, a da je ustavnu žalbu izjavio 13. jula 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena u odnosu na osporene presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 14/07 od 26. jula 2007. godine i Vrhovnog suda Srbije Kž. 2451/07 od 28. januara 2008. godine, jer je podneta po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
5. U odnosu na osporenu presudu Vrhovnog suda Srbije Kzp. 277/08 od 23. septembra 2008. godine, Ustavni sud je iz navoda iznetih u ustavnoj žalbi ustanovio da se ustavnom žalbom isključivo osporava utvrđeno činjenično stanje na kome se zasniva osporena sudska odluka, kao i pravilnost primene materijalnog prava na tako utvrđeno činjenično stanje. Iz navoda ustavne žalbe proizlazi da prvostepeni sud nije pravilno utvrdio i ispitao odlučne činjenice utvrđene u prvostepenom postupku, što predstavlja ponavljanje navoda odbrane podnosioca u prvostepenom postupku, ponavljanje navoda iz žalbe na prvostepenu presudu, kao i ponavljanje navoda iz zahteva za ispitivanje zakonitosti pravnosnažnih krivičnih presuda. Stoga, po oceni Ustavnog suda, iz razloga kojima se obrazlaže ustavna žalba proizlazi da se od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da ponovo izvrši procenu koje je dokaze trebalo izvesti u prvostepenom krivičnom postupku, radi potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, kao i da ponovo oceni već izvedene dokaze, odnosno da kao instancioni sud ispita zakonitost odluke redovnog suda donete po vanrednom pravnom sredstvu, s obzirom da je identične žalbene razloge podnosilac ustavne žalbe već navodio u žalbi na prvostepenu presudu i u zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažnih presuda.
Prema odredbama člana 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, već Ustavni sud u postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Stoga, samo pozivanje na povredu određenog Ustavom zajemčenog prava ne čini ustavnu žalbu dozvoljenm pravnim sredstvom.
Imajući u vidu da predmetna žalba po svojoj sadržini nema karakter ustavne žalbe, jer se u njoj ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud je utvrdio da ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, pa je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4.) Zakona o Ustavnom sudu.
6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić