Odbačena ustavna žalba u sporu za naknadu štete zbog povrede na radu

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv sudskih odluka kojima je odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete prema direktoru preduzeća. Sud je utvrdio da su nižestepene odluke sadržale jasna obrazloženja i da nisu bile proizvoljne niti arbitrerne.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3198/2010
15.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Siniše Arsića iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Siniše Arsića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Kragujevcu P. 3141/07 od 20. maja 2008. godine, rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu P. 3141/07 od 11. juna 2008. godine, presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1449/08 od 1. septembra 2008. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 383/10 od 25. februara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Siniša Arsić iz Kragujevca je, preko punomoćnika Dragoljuba Joksimovića, advokata iz Kragujevca, 5. jula 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe ističe: da su tuženi solidarno odgovorni za štetu koju je pretrpeo, jer su ga angažovali za izvođenje radova, a da pri tom nisu obezbedili odgovarajuća sredstva za zaštitu na radu; da je radno angažovan od strane tuženog Dragoljuba Petrovića; da Vrhovni kasacioni sud nije dao jasne razloge zbog čega je odbio reviziju.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da kao instanciono (viši) sud ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, već jedino da ceni postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda. Stoga se i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Osporenom presudom Opštinskog suda u Kragujevcu P. 3141/07 od 20. maja 2008. godine, ispravljenom osporenim rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu P. 3141/07 od 11. juna 2008. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, pa su tuženi Dragoljub Petrović i preduzeće "Građevina Enterijer" obavezani da tužiocu solidarno na ime naknade nematerijalne štete isplate izrekom presude opredeljene novčane iznose, dok je stavom drugim odbijen kao neosnovan deo tužbenog zahteva preko dosuđenih iznosa.

Stavom prvim izreke osporene presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž 1449/08 od 1. septembra 2008. godine preinačena je navedena prvostepena presuda tako što je tužbeni zahtev usvojen u odnosu na tuženo preduzeće "Građevina Enterijer" koje je obavezano da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati izrekom presude opredeljene iznose, dok je tužbeni zahtev od dosuđenog do traženog iznosa na ime nematerijalne štete odbijen, kao neosnovan. Stavom drugim izreke ove presude, tužbeni zahtev je u celosti odbijen prema tuženom Dragoljubu Petroviću.

Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 383/10 od 25. februara 2010. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž 1449/08 od 1. septembra 2008. godine u delu kojim je odbijen u celosti tužbeni zahtev prema tuženom Dragoljubu Petroviću, dok je kao nedozvoljena odbačena revizija tužioca izjavljena u delu kojim je delimično odbijen tužbeni zahtev prema tuženom preduzeću "Građevina Enterijer". U obrazloženju osporene revizijske presude je, između ostalog, navedeno da je drugostepeni sud primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 223. Zakona o parničnom postupku, pravilno odbio u celosti tužbeni zahtev u odnosu na tuženog Dragoljuba Petrovića, s obzirom na to da tužilac nije pružio dokaze u vezi lične odgovornosti tuženog za štetu koju je pretrpeo prilikom obavljanja poslova u drugotuženom preduzeću koje je bilo poslodavac i koje je, u smislu člana 96. Zakona o radu dužno da nadoknadi štetu koju zaposleni pretrpi usled povrede na radu ili u vezi sa radom. Dalje se obrazlaže da je tužilac angažovan za obavljanje poslova po usmenom dogovoru sa prvotuženim koji je takav dogovor sklapao kao direktor drugotuženog preduzeća, u svojstvu njegovog zakonskog zastupnika, te stoga nema odgovornosti prvotuženog kao direktora preduzeća ni prema odredbama čl. 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima.

4. Polazeći od prethodno utvrđenih činjenica, Ustavni sud je ocenio da se navodi ustavne žalbe ne zasnivaju na ustavnopravnim razlozima kojima bi se potkrepile tvrdnje da je osporenim presudama podnosiocu ustavne žalbe povređeno Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje. Suprotno navodima ustavne žalbe, osporene presude Okružnog suda u Kragujevcu i Vrhovnog kasacionog suda sadrže jasno i detaljno obrazloženje na kome sudovi temelje svoje odluke, a koje se po oceni Ustavnog suda, ne može smatrati proizvoljnim ili arbitrernim.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenih ustavnih prava podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Na osnovu iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbačena ustavna žalba u sporu za naknadu štete zbog povrede na radu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti