Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši da je Vrhovni kasacioni sud proizvoljnom primenom prava povredio pravo na pravno sredstvo. Zahtev za preispitivanje sudske odluke bio je dozvoljen jer u upravnom postupku ponavljanja nije bila dopuštena žalba.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P. S. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. marta 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. S. i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 84/10 od 24. novembra 2011. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 84/10 od 24. novembra 2011. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o zahtevu podnosioca za preispitivanje presude Upravnog suda U. 4905/10 (2008) od 13. maja 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. S. iz Beograda je, 4. januara 2012. godine, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 84/10 od 24. novembra 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Vrhovnog kasacionog suda kojim je odbačen kao nedozvoljen zahtev podnosioca za preispitivanje presude Upravnog suda U. 4905/10 (2008), a kojom je odbijena tužba podnosioca izjavljena protiv konačnog rešenja o odbijanju predloga podnosioca za ponavljanje postupka.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporeni akt, kao i u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 25. oktobra 2007. godine podneo Ministarstvu unutrašnjih poslova – Uprava za upravne poslove, predlog za ponavljanje postupka okončanog rešenjem tog organa broj 226-1-1219/05 od 22. decembra 2005. godine, koji je rešenjem navedenog drugostepenog organa broj 226-1-1219/05 od 4. jula 2008. godine odbijen kao neosnovan.

Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnosilac ustavne žalbe je podneo tužbu, koja je presudom Upravnog suda U. 4905/10 (2008) od 13. maja 2010. godine odbijena kao neosnovana.

Podnosilac ustavne žalbe je podneo Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje navedene sudske odluke, ali je isti odbačen osporenim rešenjem Uzp. 84/10 od 24. novembra 2011. godine, kao nedozvoljen. U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da u upravnom postupku pravnosnažno okončanom rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova broj 226-1-1219/05 od 4. jula 2008. godine, koji je prethodio donošenju presude Upravnog suda, nije bila isključena žalba, odnosno dvostepeno odlučivanje, te da iz tog razloga nije dozvoljen zahtev za preispitivanje presude Upravnog suda kojom je odbijena tužba podneta protiv rešenja kojim je odbijen predlog za ponavljanje upravnog postupka.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama člana 49. st. 1. i 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je : da protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke (u daljem tekstu: „zahtev“), da zahtev može da se podnese kada je to zakonom predviđeno, u slučajevima kada je sud odlučivao u punoj jurisdikciji i u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba.

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) propisano je: da o predlogu za ponavljanje postupka rešava organ koji je doneo konačno rešenje (član 245. stav 2 .); da se protiv zaključka, odnosno rešenja donesenog po predlogu za ponavljanje postupka, ili o odbijanju predloga za ponavljanje postupka, kao i protiv rešenja donesenog u ponovljenom postupku, može izjaviti žalba samo kad je taj zaključak, odnosno rešenje doneo prvostepeni organ, da se, ako je zaključak ili rešenje doneo drugostepeni organ, može neposredno pokrenuti upravni spor (član 249 .).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine Ustavom zajemčenog prava na pravno sredstvo, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti i navedenih zakonskih odredaba, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Iz odredaba člana 249. Zakona o opštem upravnom postupku proizlazi da se protiv zaključka, odnosno rešenja donesenog po predlogu za ponavljanje postupka, ili o odbijanju predloga za ponavljanje postupka, kao i protiv rešenja donesenog u ponovljenom postupku, može izjaviti žalba samo kad je taj zaključak, odnosno rešenje doneo prvostepeni organ, a da se, ako je zaključak ili rešenje doneo drugostepeni organ, može pokrenuti upravni spor. Dakle, protiv rešenja drugostepenog organa donesenog po predlogu za ponavljanje postupka nije dozvoljena žalba, već se jedino može pokrenuti upravni spor podnošenjem tužbe nadležnom sudu.

Dalje, iz odredbe člana 49. stav 2. tačka 3) Zakona o upravnim sporovima, proizlazi da protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske od luke u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba.

Ustavni sud još jednom ukazuje da je rešenjem drugostepenog organa odbijen predlog podnosioca za ponavljanje postupka, da je podnosilac protiv ovog rešenja pokrenuo upravni spor, te da je protiv odluke suda kojom je odbijena njegova tužba podneo zahtev za preispitivanje sudske odluke, ali da je isti odbačen osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je osporeno rešenje doneto proizvoljnom primenom merodavnog prava koja je onemogućila podnosiocu raspravljanje i odlučivanje pred sudom o postavljenom zahtevu. Ovim je, po oceni Ustavnog suda, bez obzira na pravnu utemeljenost predloga koji je podnosilac ustavne žalbe podneo, povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo na pravno sredstvo. Naime, u postupku odlučivanja o predlogu za ponavljanje postupka se ocenjuje da li su ispunjeni zakonom propisani uslovi da se okončani postupak ponovi. U postupku po ovom vanrednom pravnom sredstvu obezbeđena je posebna pravna zaštita koja se ostvaruje korišćenjem pravnih sredstava propisanih isključivo za taj postupak, nezavisno od korišćenja pravnih sredstava u upravnom postupku čije se ponavljanje traži, odnosno da li je u tom upravnom postupku bila dozvoljena žalba. Imajući u vidu da je o predlogu za ponavljanje postupka odlučivao drugostepeni organ, da je to rešenje konačno i da se protiv istog nije mogla izjaviti žalba, već se jedino mogao pokrenuti upravni spor podnošenjem tužbe nadležnom sudu, to proizlazi da je u ovom upravnom postupku na raspolaganju bilo još jedno pravno sredstvo propisano odredbom člana 49. stav 2. tačka 3) Zakona o upravnim sporovima, a to je zahtev za preispitivanje sudske odluke.

Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke, jer je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 84/10 od 24. novembra 2011. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

6. Istovremeno, kao meru otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporeno rešenje i odredio da Vrhovni kasacioni sud, kao nadležan sud, donese novu odluku o zahtevu podnosioca za preispitivanje presude Upravnog suda U. 4905/10 (2008) od 13. maja 2010. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Ustavni sud nije razmatrao ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na navode podnosioca da su mu osporenim pojedinačnim aktima povređena i druga Ustavom zajemčena prava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravno sredstvo iz člana 3 6. stav 2. Ustava i poništio osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda, te da će o zahtevu podnosioca isti sud ponovo odlučiti.

8. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo u upravnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti