Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog nesprovođenja izvršenja

Kratak pregled

Usvaja se ustavna žalba zbog nesprovođenja izvršenja u razumnom roku, čime je povređeno pravo na imovinu. Utvrđuje se pravo podnosilaca na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenog izvršnom ispravom, koja se isplaćuje iz budžetskih sredstava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-32/2017
07.02.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Goran P. Ilić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, Sabahudin Tahirović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. R . iz sela S, opština Čačak, Z . Š . iz sela P, opština Čačak, R . S . i z sela M, opština Čačak i M . S . i S . V, oboje iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. februara 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. R, Z . Š, R . S, M . S . i S . V . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2854/13 (prvobitno predmetu Opštinskog suda u Čačku I. 515/09) povređeno pravo podnosi laca ustavne žalbe na imovinu , zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 515/09 od 7. aprila 2009. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba D. R, Z . Š, R . S, M . S . i S . V . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 1/16 od 1. aprila 2016 . godine, ispravljenog rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 1/16 od 4. maja 2016 . godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 802/16 od 31. avgusta 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. R . iz sela S, opština Čačak, Z . Š . iz sela P, opština Čačak, R . S . iz sela M, opština Čačak i M . S . i S . V, oboje iz Čačka, su 30. decembra 2016. godine, preko punomoćnika D . J , advokata iz Čačka, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu zbog nesprovođenja izvršenja u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2854/13 (prethodno predmetu Opštinskim sudom u Čačku I. 515/09), kao i protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 1/16 od 1. aprila 2016. godine, ispravljenog rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 1/16 od 4. maja 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 802/16 od 31. avgusta 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava .

Podnosioci ustavne žalbe navode da su zbog dugog trajanja osporenog izvršnog postupka onemogućeni da ostvare svoja potraživanja iz radnog odnosa utvrđena parničnom presudom kao izvršnom ispravom; da je odlukom Ustavnog suda Už-3427/2010 od 20. februara 2013. godine utvrđena povreda prava podnosilaca ustavne žalbe u parničnom postupku u kome je doneta predmetna izvršna isprava i osporenom izvršnom postupku, kao i da je u izvršnom postupku povređeno pravo podnosilaca na imovinu i naloženo Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku; da u postupku po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u r azumnom roku nije postignuta sveobuhvatna naknada, te su podnosioci i dalje „žrtve“ povrede ustavnih prava.

Predlažu da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da su u ospor enom izvršnom postupku povređena prava podnosilaca na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, da su osporenim rešenjima povređena prava podnosilaca na pravično suđenje i na pravno sredstvo , zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava i da im dosudi naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 515/09 od 7. aprila 2009. godine, kao i naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 900 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 515/09 od 7. aprila 2009. godine usvojen je pred log za izvršenje izvršnih poveri laca, ovde podnosilaca ustavne žalbe protiv izvršnih dužnika AD „F .“ iz Čačka i još sedam zavisnih društava, kojim je predloženo da se prinudno izvrši pravnosnažna presuda Opštinskog suda u Čačku P1. 461/2007 od 10. jula 2008. godine, a kojom su obavezan i tuženi da izvršnim poveriocima isplate odgovarajuće novčane iznose na ime neisplaćene razlike zarade, sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima parničnog postupka.

Viši sud u Čačku je 1. aprila 2016 . godine doneo osporeno rešenje R4 I. 1/16, ispravljeno rešenjem tog suda R4 I. 1/16 od 4. maja 2016. godine, kojim je: u stavu prvom izreke usvojio zahtev predlagača – ovde podnosilaca ustavne žalbe i utvrdio da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2854/13 (ranije predmetu Opštinskog suda u Čačku I. 515/09) povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naložio Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke delimično usvojio zahtev predlagača za naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i dosudio im primerenu naknadu u iznosu od po 10.000 dinara kao i troškove postupka u iznosu od 18.000 dinara i takse na predlog i odluku u iznosu od po 390 dinara; u stavu četvrtom izreke odbio kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu preko iznosa koji je dosuđen stavom trećim izreke, a do traženog iznos od po 1,000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate; u stavu petom izreke odbacio kao nedozvoljen zahtev predlagača za naknadu materijalne štete u iznosima opredeljenim presudom Opštinskog suda u Čačku P1. 461/07 od 10. jula 2008. godine i rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 515/09 od 7. aprila 2009. godine.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 802/16 od 31. avgusta 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalb a predlagača i pot vrđeno ožalbeno rešenje Višeg suda u Čačku R4 I. 1/16 od 1. aprila 2016 . godine, ispravljeno rešenjem tog suda R4 I. 1/16 od 4. maja 2016. godine, u stavovima četvrtom i petom njegove izreke, a odbijen zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Polazeći od prethodno utvrđenih okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da nemogućnost podnosilaca da u izvršnom postupku u razumnom roku namire svoj a potraživanj a iz radnog odnosa prema dužniku koji je imao status društvenog preduzeća, a koja nemogućnost još uvek traje, predstavlja istovremeno i povredu prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Stoga je, Ustavni sud ocenio da su podnosioci zadržali svojstvo žrtve povrede ovog ustavnog prava, pa je , saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), u ovom delu ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 515/09 od 7. aprila 2009. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžeta Republike Srbije – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

7. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se osporavaju rešenje Višeg suda u Čačku R4 I. 1/16 od 1. aprila 2016. godine, ispravljeno rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 1/16 od 4. maja 2016. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 802/16 od 31. avgusta 2016. godine , Ustavni sud je konstatovao da se tvrdnja o p ovredi ustavnih prava podnosilaca osporenim rešenjima jednim delom zasniva na navodima o tome da podnosioci u postupku po predlogu za utvrđivanje povrede prava na pravičn o suđenje pred redovim sudom nisu uspeli da namire svoja potraživanja iz osporenog izvršnog postupka. S obzirom na to da je redovni sud ovakav zahtev podnosilaca odbacio, jer nije nadležan da odlučuje o materijalnoj šteti koja se sastoji u nerealizovanom potraživanju u visini iznosa opredeljenih rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 515/09 od 7. aprila 2009. godine, Ustavni sud je oceno da navodi ustavne žalbe ne mogu predstavljati ustavnopravno prihvatljive razloge za tvrd nju o povredi navedenih ustavnih prava osporenim rešenjima. Pri tome, Ustavni sud je, u skladu sa svojom nadležnošću , utvrdio povredu prava podnosioca n a imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u osporenom izvršnom postupku i dosudio mu naknadu materijalne štete, kao u tački 2. izreke.

U vezi sa navodima kojima se izražava nezadovoljstvo dosuđenim iznosima naknade za utvrđenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud, najpre, ukazuje na to da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ustanovljen kao pravno sredstvo Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), preventivno- kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate primerene naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca i postupanja suda u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-2287/2015 od 15. jula 2015. godine).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosiocima dosudili naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, te da su jasno obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje je u sličnim predmetima utvrđuje ovaj sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost dosuđenih iznosa od po 10.000 dinara, nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud Odlukom Už-3427/2010 od 20. februara 2013. godine podnosiocima dosudio naknadu nematerijalne štete zbog dugog trajanja predmetnog izvršnog postupka za period do februara 2013. godine, a ovom odlukom i naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda prava na pravično suđenje osporenim rešenjima , već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom preispita odluku o visini naknade nematerijalne štete.

Polazeći od napred iznetog, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u odnosu na osporena rešenja odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog nesprovođenja izvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti