Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje i pravno sredstvo. Vrhovni sud je pogrešno odbacio reviziju kao nedozvoljenu, jer prilikom ocene vrednosti spora nije uzeo u obzir veću vrednost drugog spojenog predmeta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-320/2008
22.10.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Marije Pavlović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. oktobra 2009. godine, doneo je

 

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Marije Pavlović i utvrđuje se da su rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 3091/07 od 21. novembra 2007. godine povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje i na pravno sredstvo, koja su garantovana odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.
2. Poništava se rešenje iz tačke 1. i određuje da Vrhovni sud Srbije donese novu odluku po reviziji Marije Pavlović podnetoj protiv presude Okružnog suda u Jagodini Gž.2 62/07 od 30. maja 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Marija Pavlović iz Beograda podnela je Ustavnom sudu 14. marta 2008. godine, preko punomoćnika-advokata Radoslava Gajića iz Beograda, dozvoljenu i blagovremenu ustavnu žalbu na rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 3091/07 od 21. novembra 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije. Istom žalbom tražila je da Ustavni sud naloži odlaganje izvršenja presude Opštinskog suda u Ćupriji P. 654/06 od 11. decembra 2006. godine, jer bi je izvršenje navedene presude dovelo u teško materijalno stanje. Podnescima od 13. i 20. februara 2009. godine podnositeljka ustavne žalbe je precizirala podnetu ustavnu žalbu navodeći da se žalba odnosi i na presudu Okružnog suda u Jagodini Gž.2 62/07 i presudu Opštinskog suda u Ćupriji P.654/06.
Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je dana 21. novembra 2007. godine Vrhovni sud Srbije doneo rešenje Rev. 3091/07 kojim je odbacio kao nedozvoljenu reviziju tužilje izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Jagodini Gž. 2 62/07, a navode rešenja da je ''sud našao da je revizija nedozvoljena jer je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti'' a na osnovu toga što je ''vrednost spora u tužbi podnetoj 16. maja 2000. godine, označena iznosom od 5.000,00 dinara'', osporila je kao netačne. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da postoji nekoliko revizijskih razloga na osnovu kojih Vrhovni sud Srbije nije mogao odbaciti reviziju kao nedozvoljenu, a osnovni je da se u konkretnom predmetu radi o naslednopravnom sporu kod koga, po osnovu Zakona o parničnom postupku, ne postoji vrednosno uslovljavanje za izjavljivanje revizije.
Ustavni sud je dopisom, koji je dana 1. juna 2009. godine primljen u Vrhovnom sudu Srbije, dostavio navedenom sudu ustavnu žalbu na odgovor. U ostavljenom roku od 15 dana, kao ni kasnije, Vrhovni sud Srbije nije dostavio odgovor.
2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Ćupriji P. 654/06 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom sporu:
Dana 16. maja 2000. godine M.S., G.C., S.S. i D.S., svi iz Požarevca i V.S. iz Kostolca podneli su Opštinskom sudu u Ćupriji tužbu protiv ovde podnositeljke ustavne žalbe, kojom su tražili da sud usvoji tužbeni zahtev tužilaca i utvrdi da je testament M.S., bivšeg iz Ćuprije, sastavljen pred sudom na dan 1. maja 2000. godine ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo, što je tužena - ovde podnositeljka ustavne žalbe dužna da prizna i trpi posledice ništavosti testamenta, kao i da tužiocima naknadi troškove postupka. Kao vrednost predmeta spora u tužbi je označena novčana suma od 5.000,00 dinara. Predmet je zaveden pod brojem P.266/2000.
Dana 28. jula 2000. godine V.N. i A.S. su, preko punomoćnika advokata Dragana Z. Milojevića, podnele Opštinskom sudu u Ćupriji tužbu protiv iste tužene kojom su tražile da sud usvoji tužbeni zahtev tužilja i utvrdi da je testament pok. M.S. iz Ćuprije, sastavljen pred sudom na dan 1. maja 2000. godine u predmetu Opštinskog suda u Ćupriji R. 110/2000 ništav, kao i da ne proizvodi pravno dejstvo, što je tužena - ovde podnositeljka ustavne žalbe dužna da prizna i trpi posledice ništavosti testamenta, kao i da tužiljama naknadi troškove postupka. Kao vrednost predmeta spora označena je novčana suma od 16.000,00 dinara. Predmet je zaveden pod brojem P.409/2000.
Na ročištu za glavnu raspravu dana 6. novembra 2000. godine opštinski sud je doneo rešenje kojim je predmet P. 266/2000 spojen sa predmetom P. 409/2000, a po spajanju predmet je dobio jedinstven broj P. 266/2000.
Dana 27. decembra 2002. godine Opštinski sud u Ćupriji doneo je presudu P. 266/00 kojom se usvaja tužbeni zahtev tužilaca i utvrđuje da je usmeni testament pokojnog M.S. R. 110/00 od 1. maja 2000. godine ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo, a tužena se obavezuje da to prizna i da trpi posledice ništavosti testamenta.
Postupajući po žalbi tužene - podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Ćupriji P. 266/00 od 27. decembra 2002. godine, Okružni sud u Jagodini je 16. septembra 2003. godine doneo rešenje Gž. 1496/03 kojim je ukinuo pomenutu presudu Opštinskog suda i predmet vratio na ponovno suđenje.
Podneskom od 18. novembra 2003. godine, kao i na glavnoj raspravi održanoj dana 2. decembra 2003. godine, punomoćnik tužilaca je predložio da Opštinski sud, shodno izmenama Zakona o parničnom postupku, utvrdi vrednost predmeta spora na iznos od 310.000,00 dinara sa čime se punomoćnik tužene složio, pa je Opštinski sud na istom ročištu rešenjem utvrdio vrednost predmeta spora u iznosu od 310.000,00 dinara.
Dana 30. juna 2004. godine Opštinski sud u Ćupriji doneo je presudu P. 266/00 kojom je usvojen tužbeni zahtev tužilaca i utvrđeno je da je usmeni testament pokojnog M.S. R. 110/00 od 1. maja 2000. godine ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo, a tužena je obavezana da to prizna i da trpi posledice ništavosti testamenta.
Postupajući po žalbi tužene - podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Ćupriji P. 266/00 od 30. juna 2004. godine, Okružni sud u Jagodini je 17. januara 2005. godine doneo rešenje Gž. 48/05 kojim je ukinuo pomenutu presudu Opštinskog suda i predmet opet vratio na ponovno suđenje.
Opštinski sud u Ćupriji je 26. avgusta 2005. godine doneo presudu P. 52/05 kojom je usvojen tužbeni zahtev tužilaca i utvrđeno da je usmeni testament pokojnog M.S. R. 110/00 sastavljen 1. maja 2000. godine, a proglašen na ročištu 8. maja 2000. godine pred Opštinskim sudom u Ćupriji, ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo, pa je tužena obavezana da to prizna i da trpi posledice ništavosti testamenta. U uvodu ove presude, kao vrednost predmeta spora naveden je iznos od 5.000,00 dinara, a u obrazloženju presude utvrđena je taksa za tužbu u predmetu P. 266/00 u iznosu od 400 dinara i za tužbu u predmetu P. 409/00, koji je spojen sa predmetom P. 266/00, u iznosu od 720 dinara.
Dana 9. maja 2006. godine Opštinski sud u Ćupriji doneo je rešenje P. 52/05 kojim je, na predlog tužilačke strane, a po nalogu Okružnog suda u Jagodini, ispravio grešku u presudi Opštinskog suda u Ćupriji P. 52/05 od 26. avgusta 2005. godine tako što je u uvodu presude umesto reči ''vrednost spora 5.000,00 dinara'' označio ''vrednost spora 310.000,00 dinara''.
Postupajući po žalbi tužene - podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Ćupriji P. 52/05 od 26. avgusta 2005. godine, Okružni sud u Jagodini je 7. novembra 2006. godine doneo rešenje Gž. 2077/06 kojim je ukinuo pomenutu presudu Opštinskog suda i predmet još jednom vratio na ponovno suđenje.
Opštinski sud u Ćupriji je 11. decembra 2006. godine doneo presudu P. 654/06 kojom je usvojen tužbeni zahtev tužilaca i utvrđeno da je sudsko zaveštanje pokojnog M.S. R. 110/00 sastavljeno 1. maja 2000. godine, a proglašeno na ročištu 8. maja 2000. godine pred Opštinskim sudom u Ćupriji, ništavo i da ne proizvodi pravno dejstvo, a tužena je obavezana da to prizna i da trpi posledice ništavosti zaveštanja.
Postupajući po žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Ćupriji P. 654/06 od 11. decembra 2006. godine, Okružni sud u Jagodini je 30. maja 2007. godine doneo presudu Gž.2 62/07 kojim je potvrdio pomenutu presudu Opštinskog suda, a žalbu tužene je odbio.
Dana 2. avgusta 2007. godine punomoćnik tužene je izjavio reviziju protiv presude Okružnog suda u Jagodini Gž.2 62/07 od 30. maja 2007. godine, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka učinjenih pred prvostepenim i drugostepenim sudom, kao i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni sud Srbije je 21. novembra 2007. godine doneo rešenje Rev. 3091/07 kojim je, kao nedozvoljenu, odbacio reviziju tužene - podnositeljke ustavne žalbe izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Jagodini Gž.2 62/07 od 30. maja 2007. godine, smatrajući da je ista izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti. U obrazloženju rešenja Vrhovni sud je naveo da je vrednost predmeta spora u tužbi podnetoj 16. maja 2000. godine označena iznosom od 5.000,00 dinara i da činjenica da su tužioci promenili vrednost spora na iznos od 310.000 dinara na ročištu održanom 2. decembra 2003. godine, odnosno nakon što je započeto raspravljanje o glavnoj stvari, nema uticaja na dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 40. st. 2. i 3. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku, jer je u konkretnom slučaju merodavna vrednost spora koju su tužioci označili u tužbi. Dalje je navedeno da je, kako je postupak pokrenut pre stupanja na snagu važećeg Zakona o parničnom postupku, u konkretnom slučaju primenjen Zakon o parničnom postupku koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe, a kojim je vrednost predmeta spora iznad koga se u imovinskopravnim sporovima može izjaviti revizija određen na iznos od 15.000,00 dinara. Polazeći od toga da je vrednost predmeta spora u tužbi podnetoj 16. maja 2000. godine označena iznosom od 5.000,00 dinara, Vrhovni sud je našao da revizija podnositeljke ustavne žalbe, u smislu člana 382. stav 3. navedenog Zakona, nije dozvoljena.
4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ustavnom žalbom poziva je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi o odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonom zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).
Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je da će se o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda, u postupku koji je pokrenut pre početka primene ovog zakona, odlučivati po pravilima parničnog postupka koja su važila do stupanja na snagu ovog zakona (član 491. stav 4.).
Odredbama Zakona o parničnom postupku ('''Službeni list SFRJ'', br. 4/77, 36/77, (6/80), (43/82 i 72/82), 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91, ''Službeni list SRJ'', br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98 i 15/98), koji je važio u vreme podnošenja tužbe i pred Opštinskim sudom u Ćupriji, bilo je propisano: da ako jedna tužba protiv više tuženih obuhvata više zahteva koji se zasnivaju na istom činjeničnom i pravnom osnovu, nadležnost se određuje po zbiru vrednosti svih zahteva, a da ako zahtevi u tužbi proizlaze iz raznih osnova, ili su istaknuti protiv više tuženih, nadležnost se određuje prema vrednosti svakog pojedinačnog zahteva (član 37. st. 1. i 2.); da ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, ali tužilac u tužbi navede da pristaje da umesto ispunjenja tog zahteva primi određeni novčani iznos, kao vrednost predmeta spora uzeće se taj iznos, da je u drugim slučajevima, kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna vrednost predmeta spora koju je tužilac naznačio u tužbi, da ako je tužilac očigledno suviše visoko ili suviše nisko naznačio vrednost predmeta spora, tako da se postavlja pitanje stvarne nadležnosti, sastava suda ili prava na izjavljivanje revizije sud će, najdocnije na pripremnom ročištu, a ako pripremno ročište nije održano onda na glavnoj raspravi pre početka raspravljanja o glavnoj stvari, brzo i na pogodan način proveriti tačnost označene vrednosti (član 40. st. 1, 2. i 3.); da ako pred istim sudom teče više parnica između istih lica ili u kojima je isto lice protivnik raznih tužilaca ili raznih tuženih, sve ove parnice mogu se rešenjem veća spojiti radi zajedničkog raspravljanja, ako bi se time ubrzalo raspravljanje ili smanjili troškovi, a da za sve spojene parnice sud može doneti zajedničku presudu (član 313. stav 1.); da protiv pravosnažne presude donesene u drugom stepenu stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude, da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi 15.000 novih dinara, da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi 15.000 novih dinara (član 382.st. 1, 2. i 3.).
5. Ocenjujući osnovanost podnete ustavne žalbe sa stanovišta citiranih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je ocenio da su u parničnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe povređena prava podnositeljke ustavne žalbe zajemčena članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava.
Naime, Ustavni sud je utvrdio da je Vrhovni sud Srbije u postupku po blagovremeno izjavljenoj reviziji podnositeljke ustavne žalbe protiv drugostepene presude doneo rešenje Rev. 3091/07 od 21. novembra 2007. godine kojim je odbacio reviziju, na osnovu člana 382. stav 3. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku i da je, prema obrazloženju osporenog rešenja, svoju odluku zasnovao na činjenici da je vrednost predmeta spora koja je označena u tužbi od 16. maja 2000. godine u iznosu od 5.000,00 dinara, bila ispod vrednosti koja je merodavna za dozvoljenost revizije. Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, sledi da Vrhovni sud, prilikom donošenja osporenog rešenja, nije uzeo u obzir činjenicu da su u postupku koji je prethodio podnošenju revizije, protiv podnositeljke ustavne žalbe prvobitno vođena dva sudska spora u kojima je ona bila tužena, jedan po tužbi od 16. maja 2000. godine u kojoj je vrednost predmeta spora označena u iznosu od 5.000,00 dinara i drugi po tužbi od 28. jula 2000. godine, u kojoj je vrednost spora označena na iznos od 16.000,00 dinara, da su po navedenim tužbama parnični postupci spojeni, te da je doneta jedinstvena presuda. Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, po shvatanju Ustavnog suda, dozvoljenost revizije morala se ceniti prema većoj vrednosti spora, u konkretnom slučaju prema vrednosti spora označenoj u tužbi od 28. jula 2000. godine u iznosu od 16.000 dinara, za koji je tada važeći Zakon o parničnom postupku predviđao pravo na reviziju.
6. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da su osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 3091/07 od 21. novembra 2007. godine, odbacivanjem revizije iz razloga navedenih u obrazloženju osporenog rešenja, povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, i to pravo na pristup sudu i na pravno sredstvo, koja su garantovana odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava, te je u tački 1. izreke, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio.
Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja, kako bi u ponovnom postupku bila doneta meritorna odluka o reviziji koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv pobijane drugostepene presude, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučeno kao u tački 2. izreke.
7. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• Už 2083/2010: Odluka Ustavnog suda o dozvoljenosti revizije u zavisnosti od vrednosti spora
• Už 559/2009: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog nedozvoljenosti revizije
• Už 1536/2008: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv odluka u imovinskom sporu
• Už 111/2010: Odbijena ustavna žalba zbog odbacivanja revizije u imovinskopravnom sporu
• Už 493/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku
• Už 1114/2009: Povreda prava na pravno sredstvo zbog pogrešnog odbacivanja revizije
• Už 4751/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje