Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Postupak, pokrenut radi izvršenja prethodne odluke Ustavnog suda, trajao je tri godine i pet meseci, uz višestruko vraćanje predmeta na ponovno odlučivanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. S. iz B, M. V. iz Z, Z. R. iz D, G. S. iz R, N. Đ. i M. D, obojice iz L, I. R, J. M, D. A, Z. M. i D. V, svih iz P, G. M, J. C, Z. N, S. R. i M. S, svih iz P. P, D. M. i P. D, obojice iz L, B. O. iz K, M. S. iz S, M. P. iz Ž, D. B, Z. R, M. P. i V. M, svih iz J, D. M, B. J. i G. J, svih iz V, D. S. iz V, D. K. iz Lj, V. S. iz S, A. B, B. L. i S. N, svih iz M, J. M. i M. M, oboje iz Š, D. N. iz T, Z. M. i Z. M, obojice iz G. V, S. M, S. J, J. J, N. I, M. M. i Z. T, svih iz M, I. P. V. i D. P, oboje iz B, R. A. iz P, M. R. iz O, D. S, D. J, M. Đ, Ž. A, D. R, R. G, S. A, M. V, M. I, P. R, M. V, M. S, S. N, D. P, N. P, Č. L, G. Đ, A. I, D. A, N. V, Z. D, G. C, I. R, M . J, M . P, Ž . J, A . G, B . Đ, C . C, Z . C, N . L, Z . O, B . P, M . S, G . T, D . L, S . J, Z . J, V . M, M . I, S . S, D . N, S . L, M . J, D . A, A . A, B . S, R . V, P . G, D . T, M . J, N . T, R . N, R . M, M . J, D . L, M . V, M . P, M . R, J . Đ, S . P, V . R, D . K, M . Ž, M . M, Z . T, D . P, M . P . N, A . P, S . P, S . J, V . L, Ž . S, M . I, G . A, D . Đ, Lj . K . i Z . S, svih iz Š, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. marta 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. S, D . S, M . V, Z . R, G . S, N . Đ, M . D, I . R, J . M, D . A, Z . M, D . V, G . M, J . C, Z . N, S . R, M . S, D . M, P . D, B . O, M . S, M . P, D . B, Z . R, M . P, V . M, D . M, B . J, G . J, D . S, D . K, V . S, A . B, B . L, S . N, J . M, M . M, D . N, Z . M, Z . M, S . M, S . J, J . J, N . I, M . M, Z . T, I . P . V, D . P, R . A, M . R, D . J, M . Đ, Ž . A, D . R, R . G, S . A, M . V, M . I, P . R, M . V, M . S, S . N, D . P, N . P, Č . L, G . Đ, A . I, D . A, N . V, Z . D, G . C, I . R, M . J, M . P, Ž . J, A . G, B . Đ, C . C, Z . C, N . L, Z . O, B . P, M . S, G . T, D . L, S . J, Z . J, V . M, M . I, S . S, D . N, S . L, M . J, D . A, A . A, B . S, R . V, P . G, D . T, M . J, N . T, R . N, R . M, M . J, D . L, M . V, M . P, M . R, J . Đ, S . P, V . R, D . K, M . Ž, M . M, Z . T, D . P, M . P . N, A . P, S . P, S . J, V . L, Ž . S, M . I, G . A, D . Đ, Lj . K . i Z . S . i utvrđuje da je podnosiocima ustavne žalbe u postupcima koji su se vodili pred Policijskom upravom Šabac u predmetu 120-48/12 i Žalbenom komisijom Vlade u predmetu 120-01-829/2012-01, a koji se sada vodi pred Upravnim sudom u predmetu U. 17147/12 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu odgovarajuće mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. S . iz Š . podneo je 15. jula 2011. godine, preko punomoćnika J . M, advokata iz V, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zaječenog članom 32. stav 1. Ustava, u u postupcima koji su se vodili pred Policijskom upravom Šabac u predmetu 120-48/12 i Žalbenom komisijom Vlade u predmetu 120-01-829/2012-01, a koji se sada vodi pred Upravnim sudom u predmetu U. 17147/12.

D. S . iz B . i ostali podnosioci ustavne žalbe navedeni u uvodu i tački 1. izreke ove odluke, preko istog punomoćnika, su 12. marta 2013. godine, takođe, izjavili ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u navedenim postupcima.

Podnosioci su u ustavnim žalbama detaljno opisali predmetni postupak i naveli da postupak povodom njihovog zahteva za isplatu dodataka na platu za tri godine traje već šest godina. Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi povredu označenog prava, kao i pravo podnosiocima na naknadu nematerijalne štete zbog povrede Ustavom zajemčenog prava, te da naloži da se predmetni postupak što pre okonča.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi ce, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, dok je odredbom člana 84. stav 1. Zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Upravnog suda U. 28243/10 i U. 17147/12, kao i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosioci ustavne žalbe, kao policijski službenici, zajedno sa drugim kolegama, su 8. avgusta 2006. godine podneli zahtev prvostepenom organu uprave, Ministarstvu unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Šapcu, za isplatu dodataka na platu za prekovremeni rad, rad noću i na dan državnog i verskog praznika, u periodu od 8. avgusta 2003. godine do 8. avgusta 2006. godine.

Prvostepeni organ je 3. decembra 2007. godine doneo rešenje broj 120-39, kojim je odbio kao neosnovan zahtev podnosilaca za isplatu navedenih dodatka na platu. Protiv ovog rešenja podnosioci i dr su izjavili žalbu, koja je rešenjem Žalbene komisije Vlade broj 120-01-00067/2007-01 od 29. januara 2008. godine odbijena kao neosnovana. Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnosioci i dr. su podneli tužbu Vrhovnom sudu Srbije, koja je, presudom tog suda U. 1478/08 od 7. maja 2009. godine, odbijena kao neosnovana.

Jedan od podnosilaca, Z. R, je protiv označene presude izjavio ustavnu žalbu. Odlukom Ustavnog suda broj Už-1341/2009 od 22. jula 2010. godine, između ostalog, usvojena je ustavna žalba Z . R . i utvrđeno da je presudom Vrhovnog suda Srbije U. 1478/08 od 7. maja 2009. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, te je poništena označena presuda Vrhovnog suda Srbije i određeno je da Upravni sud donese novu odluku po tužbi podnosioca izjevljenoj protiv rešenja Žalbene komisije Vlade Republike Srbije broj 120-01-00067/2007-01 od 29. januara 2008. godine, kao i da predmetna Odluka Ustavnog suda ima dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji. Odluka Ustavnog suda dostavljena je 20. oktobra 2010. godine Upravnom sudu.

Postupajući u izvršenju Odluke Ustavnog suda, Upravni sud, na sednici održanoj 29. decembra 2011. godine, doneo je presudu U. 28243/10, kojom je uvažio tužbu i poništio rešenje Žalbene komisije Vlade broj 120-01-00067/2007-1 od 29. januara 2008. godine, koja je, potom, postupajući u izvršenju odluke Upravnog suda, donela rešenje broj 117-00-1/2012-01 od 20. marta 2012. godine, kojim je usvojena žalba podnosilaca i dr. i poništeno prvostepeno rešenje, a predmet vraćen istom organu na ponovni postupak.

Prvostepeni organ je u ponovnom postupku doneo rešenje broj 12-28/12 od 11. aprila 2012. godine, kojim je odbio kao neosnovan zahtev podnosilaca i dr. U postupku po žalbi izjavljenoj protiv označenog prvostepenog rešenja, Žalbena komisija Vlade je 20. maja 2012. godine donela rešenje broj 120-01-507/2012-01, kojim je poništila rešenje prvostepenog organa i predmet vratila na ponovni postupak, u kojem je, rešenjem broj 120-20/12 od 11. juna 2012. godine, ponovo odbijen predmetni zahtev. Označeno rešenje je poništeno u postupku po žalbi, rešenjem Žalbene komisije Vlade broj 120-01-622/2012-01 od 20. jula 2012. godine. Prvostepeni organa je u ponovnom postupku odbio zahtev podnosilaca i dr, rešenjem broj 120-48/12 od 3. oktobra 2012. godine, koje je u postupku po žalbi potvrđeno, rešenjem Žalbene komisije Vlade broj 120-01-829/2012-01 od 14. novembra 2012. godine.

Protiv označenog drugostepenog rešenja podnosioci i dr. podneli su tužbu Upravnom sudu 20. decembra 2012. godine. Povodom ove tužbe formiran je predmet U. 17147/12. Upravni sud je 10. januara 2013. godine doneo rešenje U. 17147/12, kojim je naložio punomoćniku tužilaca da, u roku od 15 dana od prijema rešenja, u smislu odredbe člana 22. stav 4. Zakona o upravnim sporovima, uredi podnetu tužbu, tako što će dostaviti original punomoćja za zastupanje tužilaca u ovom upravnom sporu, uz upozorenje da će u slučaju nepostupanja po rešenju u ostavljenom roku tužba biti odbačena. Punomoćnik tužilaca je 28. januara 2013. godine dostavio podnesak sudu u kojem je naveo da postupak za ostvarivanje prava tužilaca traje već šest godina i da su se povodom istog zahteva vodila već tri upravna spora, od kojih jedan i pred Upravnim sudom, te, kako je već ranije dostavljeno originalno punomoćje, nema osnova da se to punomoćje smatra neurednim, već predlaže da sud nastavi postupak i odluči o podnetoj tužbi. Do dostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu 12. februara 2014. godine, odluka po tužbi nije doneta.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuju podnosioci ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud, najpre, ukazuje da postupak koji se sada vodi pred Upravnim sudom nije deo upravnog postupka vođenog po zahtevu podnosilaca ustavne žalbe, već se radi o posebnom postupku kojim se izvršava Odluka Ustavnog suda Už-1341/2009 od 22. jula 2010. godine, te da nisu ispunjene pretpostavke da se trajanje ova dva postupka jedinstveno posmatra, posebno imajući u vidu da prvobitno podnetom ustavnom žalbom nije ni isticana povreda prava na suđenje u razumnom roku. Stoga je Ustavni sud, u konkretnom slučaju, cenio samo period od dostavljanja Odluke Ustavnog suda Už-1341/2010 od 22. jula 2010. godine Upravnom sudu, odnosno od 20. oktobra 2010. godine, pa do odlučivanja Ustavnog suda o izjavljenoj ustavnoj žalbi.

S tim u vezi Ustavni sud je konstatovao da predmetni postupak traje tri godine i pet meseci.

Pri ocenjivanju da li je vremenski rok za odlučivanje upravnih organa i sudova o pravu ili obavezi stranke razuman, pored samog trajanja postupka, treba ceniti i sledeće kriterijume: složenost predmeta, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje upravnih organa i sudova u povezanom ustavnom sporu, kao i to o kom pravu podnosioca je odlučivano.

Primenjujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku na konkretan slučaj, Ustavni sud je ocenio da u osporenom postupku nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev bio od značaja za podnosioce, te da su oni imali interes da se o tom zahtevu efikasno odluči, a imajući u vidu da postavljenim zahtevom potražuju određene novčane naknade po osnovu rada. Ustavni sud je ocenio i da podnosioci svojim ponašanjem nisu doprineli navedenoj dužini trajanja osporenog postupka.

Međutim, ispitujući postupanje nadležnih organa, Ustavni sud je konstatovao da su u postupku izvršenja Odluke Ustavnog suda donete čak tri prvostepene, četiri drugostepene odluke i jedna odluka u upravnom sporu, kao i da je u toku drugi po redu upravni spor u okviru koga ni posle 15 meseci nije doneta odluka.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvornim postupanjem nadležnih organa u označenim postupcima, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj upravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i praksi i kriterijumima Evropskog suda za ljudska prava. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava, prema kome, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (na primer, videti presudu ''Pavlyulynets protiv Ukrajine'' od 6. septembra 2005. godine, broj predstavke 70763/01, i presudu ''Cvetković protiv Srbije'' od 10. juna 2008. godine, broj predstavke 17271/04).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, usvojio ustavnu žalbu u ovom delu.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Ustavni sud je, pri tome, imao u vidu postojeću praksu ovog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

S obzirom na to da predmetni postupak još nije okončan, Ustavni sud je kao način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se taj postupak okončao u najkraćem roku.

7. U pogledu dela ustavne žalbe kojim je osporena dužina trajanja postupka po zahtevu podnosilaca u upravnom postupku pokrenutom 8. avgusta 2006. godine, koji je pravnosnažno okončan još 2009. godine, Ustavni sud je konstatovao da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te ju je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, odbacio kao neblagovremenu.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti