Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu advokata u penziji protiv presude Upravnog suda kojom je potvrđena obaveza plaćanja doprinosa za penzijsko osiguranje. Sud je ocenio da žalba ne sadrži ustavnopravne razloge, već zahtev za ispitivanje zakonitosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3205/2010
15.12.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mirjane Jovanović Tomić iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Mirjane Jovanović Tomić izjavljena protiv presude Upravnog suda 11 U. 2286/10 (2008) od 8. aprila 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Mirjana Jovanović Tomić iz Novog Sada je 5. jula 2010. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda 11 U. 2286/10 (2008) od 8. aprila 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na rad iz člana 60. st. 1. i 2. Ustava i prava na penzijsko osiguranje iz člana 70. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi da je poreski organ podnositeljki ustavne žalbe nezakonito utvrdio obavezu plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Ističe da advokatsku delatnost obavlja iz statusa penzionisanog lica i smatra da se obaveza plaćanja navedenih doprinosa odnosi samo na lica koja nisu ostvarila pravo na penziju, odnosno da se Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ne primenjuje na lica koja su ostvarila pravo na penziju, jer oni nisu u statusu osiguranika.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je osporenom presudom Upravnog suda 11U. 2286/10 (2008) od 8. aprila 2010. godine odbijena kao neosnovana tužba tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije – Poreska uprava - Regionalni centar Novi Sad broj 431-143/06 od 3. novembra 2006. godine, kojim je odbijena tužiljina žalba izjavljena protiv prvostepenog rešenja Ministarstva finansija – Filijala Novi Sad 2, broj 431-3/R07551 od 23. juna 2006. godine, donetog u postupku utvrđivanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

4. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povreda prava na koja se u žalbi ukazuje. Naime, podnositeljka ustavne žalbe parafrazira razloge iznete u tužbi kojom je pokrenula upravni spor i od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporenog pojedinačnog akta, smatrajući da joj je poreski organ nezakonito utvrdio obavezu plaćanja doprinosa.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova ili konačnih upravnih akata. U postupku ustavnosudske zaštite po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba, u konkretnom slučaju, ne sadrži razloge takve prirode koji očigledno dovode u sumnju pravičnost sprovedenog postupka, niti ima osnova za tvrdnje da su osporenom presudom Upravnog suda podnositeljki ustavne žalbe povređena prava iz čl. 60. i 70. Ustava. Takođe, Ustavni sud je ocenio da su činjenično neutemeljeni i navodi podnositeljke ustavne žalbe kojima ukazuje da je diskriminisana, niti su pruženi dokazi da joj je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda zabrane diskriminacije.

Polazeći od iznetog, a imajući u vidu da podnositeljka ustavne žalbe od Ustavnog suda traži ocenu zakonitosti osporene presude, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 2639/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog pozivanja na povredu načela bez konkretnog prava
• Už 3917/2014: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u poreskom postupku
• Už 4968/2010: Odluka Ustavnog suda o nadležnosti sudova u sporovima za uplatu doprinosa
• Už 4374/2010: Rešenje Ustavnog suda o obavezi plaćanja doprinosa za penzijsko osiguranje
• Už 2127/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u poreskom sporu
• Už 13706/2018: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku
• Už 1301/2019: Povreda prava na pravično suđenje zbog proglašenja apsolutne nenadležnosti suda