Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku podele bračne tekovine

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 13 godina. Sud je dosudio podnositeljki naknadu nematerijalne štete zbog prekomerne dužine trajanja postupka pred prvostepenim sudom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Milan Škulić , dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. R . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. januara 201 9. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. R . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, a zatim pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 34519/10 (ranije predmet Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 3464/03), povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. R . iz Beograda je, 19. aprila 2017. godine, preko punomoćnika S. L , advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 34519/10.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je 29. jula 2003. godine podnela tužbu Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženog D. S, radi utvrđenja bračne tekovine i da je postupak pravnosnažno okončan 8. februara 2017. godine , donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 239/17, te joj je zbog dužine trajanja postupka od više od 13 godina povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Iako je u ustavnoj žalbi navedeno da se osporava i prvostepena i drugostepen a presuda, iz navoda ustavne žalbe proizlazi da podnositeljka nije navela nijedan razlog za osporavanje tih presuda već se sadržina ustavne žalbe odnosi isključivo na povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog dužine trajanja predmetnog postupka.

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da joj je u predmetnom postupku pred prvostepenim i drugostepenim sudom povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevala je naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Trećeg osnovn og su da u Beogradu P. 34519/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 29. jula 2003. godine podnela tužbu Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu protiv D. S, bivšeg supruga, radi podele bračne tekovine. Predmet je dobio broj P. 3464/03.

Pred prvostepenim sudom je održano 17 ročišta , na kojima su u više navrata saslušane parnične stranke, izvršen je uviđaj suda na licu mesta, saslušan je veći broj svedoka, izvršen je uvid u određenu dokumentaciju, izvršeno je veštačenje od strane sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke radi utvrđivanja doprinosa tužilje u sticanju imovine tokom trajanja bračne zajednice sa tuženim i saslušan je veštak, dok 16 ročišta nije bilo održano, i to: jedno zbog nedolaska punomoćnika tužilje , što je dovelo do produž enja postupka za dva meseca, tri zbog sprečenosti postupajućeg sudije, jedno zbog sprečenosti predsednika veća, dva zbog štrajka advokata, sedam zbog procesnih nedostataka, a dva na saglasan predlog punomoćnika parničnih stranaka zbog pokušaja mirnog rešenja spora, što je dovelo do ukupnog produženja postupka za godinu i po dana.

Uvidom u spise predmeta je utvrđeno da nijedno ročište nije bilo zakazano u periodima od 23. decembra 2004. do 21. septembra 2005, i od 10. novembra 2009. do 10. novembra 2010. godine.

Od 2010. godine predmet je bio u nadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu gde s e vodio pod brojem P. 34519/10, a od 201 4. godine bio je u nadležnosti Trećeg osnovnog suda u Beogradu gde se vodio po istim brojem P. 34519/10.

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 34519/10 od 5. septembra 2014. godine , u stav u prv om izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilja, po osnovu sticanja u braku sa tuženim, suvlasnik sa ½ idealna dela na porodičnoj stambenoj kući na katastarskoj parceli broj …/1, sa pravom sukorišćenja označene k.p, bliže opisano u izreci, katastarske parcele broj …, u KO B, njivi, kao i pokretnim stvarima bliže označenim u izreci, što bi tuženi bio dužan da prizna i trpi da na osnovu ove presude tužilja upiše pravo svojine na označenim nepokretnostima, kao i da preda tužilji u državinu označene pokretne stvari; u stavu drug om izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 202.500,00 dinara.

Podnositeljka je 11. decembra 2015. godine podnela žalbu protiv navedene presude i presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 239/17 od 8. februara 2017. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena je prvostepena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 34519/10 od 5. septembra 2014. godine.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razloga za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („ Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku ( član 10.) ; da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika (član 219.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, a koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud (član 220.).

Takođe, Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku; da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja predmetnog parničnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih i uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen tri i po godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, relevantan ceo period, od dana podnošenja tužbe – 29. jula 2003. godine, pa do prav nosnažnog okončanja postupka – 8. februara 2017. godine.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ustavni sud i u ovom predmetu konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, ukupno trajanje parničnog postupka od 13 godina i sedam meseci predstavlja njegovo nerazumno dug o trajanje kako po praksi ovoga suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i u značajnoj meri prekoračuje standard suđenja u razumnom roku.

Ustavni sud nalazi da je pretežan doprinos prekomernom trajanju postupka dao prvostepeni sud koji je meritorn o odlu čio nakon 11 godina i dva meseca od podnete tužbe. Takođe, taj sud je imao dva perioda potpune neaktivnosti kada nije zakazao nijedno ročište, i to prvi period u trajanju od deset meseci (od 23. decembra 2004. do 21. septembra 2005. godine) i drugi period u trajanju od godinu dana (od 10. novembra 2009. do 10. novembra 2010. godine). Takođe, sedam ročišta pred tim sudom nije bilo održano zbog procesnih nedostataka, a bez navođenja razloga za njihovo neodržavanje.

Međutim, drugostepeni sud je efikasno postupao jer je žalbeni postupak pred tim sudom trajao oko godinu dana.

Ustavni sud nalazi da je predmet spora bio od materijalnog značaja za podnositeljku i podnosi teljka je imala legitiman interes da se postupak okonča u razumnom rok u.

Ispitujući ponašanje podnositeljke, Sud ukazuje da je podnositeljka ustavne žalbe u određenoj meri doprinela produženju parnice, imajući u vidu da jedno ročište nije bilo održano zbog odsustva njenog punomoćnika, a dva na saglasan predlog punomoćnika stranaka, zbog pokušaja mirnog rešenja spora, a što je sve dovelo do produženja trajanja parnice za godinu dana i osam meseci.

Ustavni sud nalazi da predmetni postupak nije bio složen jer tokom trajanja postupka nije bilo posebno kompleksnih činjeničnih i pravnih pitanja koje je postupajući sud trebalo da razjasni pre odlučivanja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. s tav 1. Ustava, u postupku koji je vođen prvo pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, a zatim pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu pod brojem P. 34519/10 (ranije predmet Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 3464/03), te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpel a zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja parničnog postupka, doprinos podnositeljke dužini trajanja parnice, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu, pre svega, aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine. Naime, navedenom presudom je konstatovano da se utvrđivanjem od strane Ustavnog suda da je povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, priznaje povreda na koju su se žalili i da je time zadovoljen samo prvi uslov utvrđen u sudskoj praksi Evropskog suda, ali da status žrtve zavisi od toga da li je pravično zadovoljenje koje je dodeljeno adekvatno, a kako je to predviđeno članom 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Evropski sud za ljudska prava je u vezi sa ovim podsetio da se u predmetima koji se odnose na dužinu postupka, jedna o karakteristika dovoljnog obeštećenja koje može da otkloni status žrtve stranke odnosi na dodeljeni iznos, koji zavisi, posebno od karakteristika i delotvornosti pravnog leka. Da li dosuđeni iznos može da bude smatran razumnim, mora da bude ocenjeno u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje postupka u konkretnom slučaju, već i vrednost dosuđenog iznosa u svetlu životnog standarda u državi koja je u pitanju i činjenice da će naknada na osnovu štete po osnovu nacionalnog sistema generalno biti dosuđena i isplaćena mnogo brže nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava na osnovu člana 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ovakav stav Evropski sud je zauzeo i u presudama Blagojević i drugi protiv Srbije, od 24. maja 2016. godine, M.B. - MAK Čačak DOO i drugi protiv Srbije, od 27. septembra 2016. godine, Ković i drugi protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Pavlović i Pantović protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Živković protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Borović i drugi protiv Srbije, od 11. aprila 2017. godine, Bilić protiv Srbije, od 17. oktobra 2017. godine i Milovanović protiv Srbije, od 19. decembra 2017. godine. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosi teljka ustavne žalbe pretrpel a zbog neažurnosti postupanja sudova.

Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku podele bračne tekovine

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti