Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao skoro sedam godina. Podnositeljki se utvrđuje pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra zbog neefikasnosti sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Sabahudin Tahirović, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. S. iz N, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. februara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. S. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P1. 3558/07, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. S. iz N. je 16. jula 2011. godine, preko punomoćnika G. Đ, advokata iz N. podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P1. 3558/07.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je 18. juna 2004. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Nišu protiv svog poslodavca, radi poništaja odluke o prestanku radnog odnosa; da je prvostepena presuda P1. 3558/07 doneta 19. oktobra 2009. godine; da je protiv navedene prvostepene presude tuženi izjavio žalbu, koja je odbijena drugostepenom presudom 20. aprila 2011. godine; da je predmet tužbe radnopravni spor koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, te joj je zbog trajanja predmetnog postupka od sedam godina povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevala je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P1. 3558/07 povređeno pravo podnositeljke na suđenje u razumnom roku. Traži i naknadu nematerijalne štete kao i naknadu troškova za rad advokata.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta ranijeg Opštinskog suda u Nišu P. 3558/07 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 18. juna 2004. godine podnela Opštinskom sudu u Nišu tužbu protiv tuženog, svog poslodavca "M. I", a.d. N, radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, broj 667 od 27. maja 2004. godine. Predmet je dobio broj P1. 2480/04. Tužbeni zahtev je preciziran 26. februara 2008. godine.

Pred Opštinskim sudom u Nišu bilo je održano devet ročišta za glavnu raspravu, dok deset ročišta nije bilo održano, i to: tri iz procesnih razloga, četiri jer pozvani svedoci nisu pristupili, te su i novčano kažnjeni, tri jer zastupnik tuženog nije pristupio, a nije mu mogao biti uručen poziv. Na ročištu su izvedeni dokazi saslušanjem parničnih stranaka kao i saslušanjem svedoka.

Presudom Opštinskog suda u Nišu P1. 2480/04 od 5. oktobra 2007. godine usvojen je tužbeni zahtev pa je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog, broj 667 od 27. maja 2004. godine i obavezan je tuženi da tužilju vrati na rad na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i da joj prizna sva prava po osnovu rada kao i da joj plati troškove postupka u iznosu od 108.450,00 dinara.

Odlučujući o žalbi tuženog, Okružni sud u Nišu je rešenjem Gž.1 1056/07 od 21. decembra 2007. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Nišu P1. 2480/04 od 5. oktobra 2007. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P1. 3558/07, održano je četiri ročišta, dok osam ročišta nije bilo održano, i to: tri iz procesnih razloga, dva zbog nedolaska svedoka, tri zbog nedolaska punomoćnika tuženog. Na ročištima su saslušane parnične stranke, kao i svedoci i pročitani su celokupni spisi predmeta.

Presudom Opštinskog suda u Nišu P1. 3558/07 od 19. oktobra 2009. godine, u stavu prvom izreke, usvojen se tužbeni zahtev tužilje, pa je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu, i obavezan je tuženi da tužilju vrati na rad i da joj prizna sva prava na radu i po osnovu rada; u stavu drugom izreke obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova postupka isplati iznos od 189.500,00 dinara.

Odlučujući o žalbi tuženog, Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž1. 2803/10 od 20. aprila 2011. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Opštinskog suda u Nišu P1. 3558/07 od 29. oktobra 2009. godine.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09 ) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen dve godine i pet meseci, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 18. juna 2004. godine, pa do okončanja postupka.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda , kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud j e utvrdio da nadležni sudovi nisu delotvorno i efikasno postupali da bi se predmetni parnični postupak koji ima za predmet radni spor okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnositeljke odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, od podnošenja tužbe do donošenja prve prvostepene presude prošlo je preko tri godine i u tom periodu bilo je održano devet ročišta za glavnu raspravu, dok deset ročišta nije bilo održano, drugostepeni sud je odlučio posle dva meseca, tako što je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovni postupak. Dalje, u ponovnom postupku prvostepena presuda je doneta posle dve godine, u kom periodu je bilo održano četiri ročišta, dok osam ročišta nije bilo održano, a drugostepeni sud je odlučio posle godinu dana i četiri meseca.

Dakle, parnični postupak je trajao nepunih sedam godina što predstavlja nerazumno dugo trajanje postupka kako po praksi ovog suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava, posebno što se radi o radnom sporu.

Ustavni sud nalazi da iako su nadležni sudovi u relativno kratkim vremenskim razmacima odlučivali, ukupno trajanje parničnog postupka od skoro sedam godina, a koji ima za predmet radni spor i koji nije bio posebno složen predstavlja njegovo nerazumno dugo trajanje.

Po oceni Ustavnog sud podnositeljka ustavne žalbe nije doprinela dužini trajanja postupka jer je prisustvovala svim ročištima za glavnu raspravu i pri tome nije zloupotrebljavala svoja procesna ovlašćenja. Takođe, predmet spora je za podnositeljku bio od egzistencijalnog značaja.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P1. 3558/07, pa je, na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, obračunatu u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno značaj i dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela isključivo zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnositeljke za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti