Sudska praksa

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog doprinosa okrivljenog dužini krivičnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Iako je krivični postupak trajao pet godina i sedam meseci, utvrđeno je da je podnosilac žalbe (okrivljeni) značajno doprineo odugovlačenju svojim nedolascima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vojislava Savkovića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Vojislava Savkovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu K. 420/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vojislav Savković iz Čačka je 15. jula 2011. godine, preko punomoćnika Ivana V. Ćalovića, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je, u vreme podnošenja ustavne žalbe, vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu K. 420/10.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi: da je Opštinsko javno tužilaštvo u Čačku , dana 16. juna 200 6. godine, podnelo protiv njega Opštinsk om sudu u Čačku optužni predlog zbog krivičnog dela utaja iz člana 207. stav 1. KZ; da po navedenom optužn om predlogu krivični postupak pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu K. 420/10 do dana podnošenja ustavne žalbe nije okončan, jer se po treći put nalazi pred nadležnim drugostepenim sudom koji odlučuje o žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude; da podnosilac ustavne žalbe ni jednom svojom radnjom nije doprineo dužini trajanja postupka; da prvostepeni sud nije preduzeo sve zakonom predviđene mere da se sudski postupak efikasno okonča. Iz navedenog podnosilac ustavne žalbe zaključuje da mu je povređeno označeno pravo iz člana 32. stav 1. Ustava.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog prava, kao i pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku K. 420/10 , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Opštinsko javno tužilaštvo u Čačku je 16. juna 2006. godine podnelo Opštinskom sudu u Čačku optužni predlog protiv podnosioca ustavne žalbe, zbog krivičnog dela utaja iz člana 207. stav 1. Krivičnog zakon ika. Prethodno je istražni sudija istog suda, sprovodeći na zahtev javnog tužioca pojedine istražne radnje, saslušao podnosioca kao okrivljenog, dva svedoka i predstavnika oštećenog pravnog lica.

Na glavnom pretres u zakazan om za 10. oktobar 2006. godine, saslušana su dva svedoka, a na isti okrivljeni nije pristupio jer se poziv za njega vratio sa naznakom da je nepoznat na datoj adresi. Na naredna tri ročišta za glavni pretres održana 28. novembra 2006. godine , 3. januara i 13. februara 2007. godine saslušani su okrivljeni i još tri svedoka, nakon čega je doneta presuda K. 345/06 od 13. februara 2007. godine kojom je podnosilac, usled nedostatka dokaza, oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret.

Rešenjem Okružnog suda u Čačku Kž. 266/07 od 27. novembra 2007. godine prvostepena presuda je ukinuta zbog učinjene apsolutno bitne povrede krivičnog postupka i predmet vraćen na ponovno suđenje.

Opštinski sud u Čačku je, potom, održao pretres 27. februara 2008. godine, a u narednom terminu zakazanom za 24. mart pretres nije održan na zahtev novoangažovanog branioca okrivljenog. Ročišta za glavni pretres zakazana za 7. maj i 18. jun nisu održana jer oštećeni nije dostavio traženi izveštaj, 24. septembra pretres je održan uz konstataciju da izveštaj oštećenog i dalje nije primljen u sudu, 11. novembra pretres nije održan jer se kućište sudskog računara nalazilo na popravci, dok je 29. decembra 2008. godine odložen zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Na ročištu za glavni pretres od 3. februara 2009. godine završen je dokazni postupak, nakon čega je sud doneo presudu K. 907/07 kojom je podnosilac , ponovo zbog nedostatka dokaza, oslobođen od optužbe, a koju je Okružni sud u Čačku još jednom ukinuo rešenjem Kž. 220/09 od 28. aprila 2009. godine i predmet vratio na ponovni postupak i odluku, ali drugom sudiji pojedincu.

Na glavni pretres zakazan za 18. septembar 2009. godine pristupila su sva pozvana lica osim okrivljenog, ovde podnosioca, za koga je njegov branilac izjavio da ne zna razlog nedolaska, posle čega je sudija izdala naredbu policiji da okrivljenog prinudno dovede u sud na pretres zakazan za 16. oktobar. Podneskom od 15. oktobra 2009. godine branilac je obavestio sud da je okrivljeni pao sa visoke skele i povredio leđa, zbog čega mora da leži u postelji, što je bio razlog da se pretres dana 16. oktobra ne održi. Nakon reorganizacije pravosuđa, predmet je prešao u nadležnost Osnovnog suda u Čačku, pred kojim pretres zakazan za 27. januar 2010. godine nije održan, jer je okrivljeni zbog povrede i dalje bio nesposoban da pristupi u sud. Ročišta za glavni pretres zakazana za 23. mart i 20. april 2010. godine su održana, te je na njima sproveden i završen celokupan dokazni postupak, nakon čega je sud 23. aprila 2010. godine doneo i objavio presudu K. 420/10 kojom je podnosioca oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela utaja iz člana 207. stav 1. KZ i izrekao mu uslovnu osudu, tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 30 dana i odredio da istu neće izdržavati ukoliko u roku od jedne godine ne izvrši novo krivično delo.

Odlučujući o žalbama javnog tužioca i branioca okrivljenog protiv navedene prvostepene krivične presude, Apelacioni sud u Kragujevcu je otvorio glavni pretres i zakazao ga za 14. mart 2011. godine. Na taj pretres okrivljeni nije pristupio, u međuvremenu je više puta menjao adresu, ali se poziv za njega vratio sudu sa napomenom da je nepoznat na reonu pošte prijavljenog mesta prebivališta. Narednih deset puta glavni pretres pred drugostepenim sudom (u periodu od 11. aprila 2011. godine do 17. januara 2012. godine) ili nije održan ili je održan u odsustvu okrivljenog, jer poziv isprva nije mogao da mu se uruči na označenu adresu, a zatim zato što se nalazio na privremenom radu u Rusiji na nepoznatom odredištu.

Apelacioni sud u Kragujevcu je 26. januara 2012. godine, po okončanom dokaznom postupku i u odsustvu okrivljenog, doneo presudu Kž.1. 5907/10 kojom je uvažio žalbu branioca okrivljenog i preinačio prvostepenu presudu Osnovnog suda u Čačku K. 420/10 od 23. aprila 2010. godine, tako što je okrivljenog oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo utaje koj e mu je stavljeno na teret. Potom je prvostepeni sud doneo rešenje od 21. marta 2012. godine kojim je braniocu podnosioca isplaćen iznos od 196.500 dinara na ime troškova predmetnog krivičnog postupka.

4. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog krivičnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni postupak u odnosu na podnosioca započeo 16. juna 2006. godine, kada je Opštinskom sudu u Čačku protiv njega podnet optužni predlog, da je u momentu podnošenja ustavne žalbe trajao pet godina, a da je okončan 26. januara 2012. godine, donošenjem oslobađajuće presude Apelacionog suda u Čačku Kž1. 5907/10, te da je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe postupak ukupno trajao pet godina i sedam mesec i. Navedeno, samo po sebi, ne ukazuje prima facie da je osporeni postupak izašao iz okvira razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni kao standardi u praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se raspravlja za podnos ioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedene okolnosti uticale na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je navedeni skraćeni krivični postupak vođen protiv p odnosioca ustavne žalbe zbog postojanja osnovane sumnje da je izvrš io krivično delo utaja. Imajući u vidu prirodu ovog lakšeg krivičnog de la koje je podnosiocu optužnim predlogom stavljeno na teret, Ustavni sud ocenjuje da činjenična i pravna pitanja o koj ima je sud trebalo da odluči u predmetnom postupku ne ukazuju na naročitu složenost konkretnog krivičnog predmeta.

Ustavni sud je dalje utvrdio da se sud u svim fazama postupka ažurno bavio predmetom i da je redovno i bez zastoja zakazivao glavni pretres, u primerenim i kratkim vremenskim intervalima, ali da isti nije bio uvek i održavan, iz različitih razloga. Vrlo često je razlog neodržavanja pretresa pred prvostepenim i drugostepenim sudom upravo bilo odsustvo podnosioca, što zbog nemogućnosti da mu se uruči poziv na datoj adresi koju je više puta menjao, zbog višemesečne objektivne zdravstvene sprečenosti, a na kraju i zbog odlaska na rad u inostranstvo, o kom e nije obavestio sud iako je takvu procesnu obavezu imao po samom zakonu.

Po oceni Ustavnog suda, da bi se mogao osnovano pozivati na povredu prava na suđenje u razumnom roku , podnosilac se i sam mora ponašati u skladu s pravilima postupka čije trajanje osporava i preduzeti sve što je u njegovoj moći da se postupak okonča u što kraćem roku , a što kod podnosioca iz navedenih razloga nije bio slučaj.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu K. 420/10 nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US).

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu