Odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanih tvrdnji o povredi prava
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda u predmetu invalidske penzije. Sud utvrđuje da navodi o nedostatku javne rasprave i neposrednog pregleda ne predstavljaju ustavnopravne razloge, već osporavanje činjeničnog stanja, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stojana Lukića iz Krepoljina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. novembra 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Stojana Lukića izjavljena protiv presude Upravnog suda 14 U. 20115/10 od 17. juna 2011. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Stojan Lukić iz Krepoljina je 13. jula 2011. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda 14 U. 20115/10 od 17. juna 2011. godine, kojom je tražio da mu se „prizna pravo na invalidsku penziju“, ne navodeći povredu bilo kog Ustavom zajemčenog prava.
Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je „Upravni sud odlučivao bez održavanja javne rasprave“ i „da nije izvršen neposredan pregled osiguranika kod drugostepenog organa veštačenja, kako bi se pravilno utvrdilo njegovo faktičko zdravstveno stanje“.
2. Prema odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je osporenom presudom Upravnog suda 14 U. 20115/10 od 17. juna 2011. godine odbijena tužba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija Beograd 02/1 broj 525439 od 19. januara 2010. godine, u predmetu invalidske penzije.
U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog navedeno: da je pravilno postupio drugostepeni upravni organ kada je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenu protiv prvostepenog rešenja, nalazeći da je rešenje doneto bez povrede pravila postupka i da je zasnovano na pravilno utvrđenom činjeničnom stanju i pravilnoj primeni materijalnog prava; da je prvostepeni organ u cilju utvrđivanja postojanja invalidnosti kod tužioca, a u smislu čl. 21. i 25. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 34/03...107/09), pribavio nalaz, mišljenje i ocenu prvostepenog organa veštačenja broj 1479 od 13. oktobra 2009. godine; da je nalaz organa veštačenja broj 1479 dat na osnovu pregleda tužioca i celokupne medicinske dokumentacije, u kome je konstatovano da kod tužioca na dan pregleda ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti; da se sa navedenim mišljenjem prvostepenog organa veštačenja, u potpunosti saglasio drugostepeni organ veštačenja svojim nalazom, ocenom i mišljenjem broj 1867 od 23. decembra 2009. godine; da je drugostepeni upravni organ pravilno našao da je mišljenje organa veštačenja medicinski dokumentovano i dovoljno obrazloženo i da je kao takvo moglo da posluži kao punovažno mišljenje veštaka u smislu odredbe člana 149. Zakona o opštem upravnom postupku; da je cenjena sva priložena medicinska dokumentacija u kojoj su konstatovane sve bolesti i bolesna stanja tužioca; da su nalaz, ocena i mišljenje organa veštačenja u postupku do donošenja osporenog rešenja dati u skladu sa odredbama Pravilnika o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje („Službeni glasnik RS“, broj 59/08).
4. Ustavni sud smatra da se tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da je Upravni sud doneo osporenu presudu doneo bez održane usmene rasprave, mogu odnositi na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.
Ustavni sud konstatuje, da je saglasno odredbi člana 33. st. 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, br. 111/09), Upravni sud rešio predmet spora bez održavanja usmene rasprave smatrajući da je predmet spora takav da očigledno ne iziskuje neposredno saslušanje stranaka i posebno utvrđivanje činjeničnog stanja.
Kako je predmet upravnog spora bilo ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja po osnovu invalidnosti, to navod ustavne žalbe da je sud u konkretnom slučaju bio obavezan da održi usmenu raspravu, ne daje osnova za tvrdnju da su u upravnom sporu povređene procesne garancije prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da u ustavnoj žalbi nije navedeno od kakvog je značaja bilo održavanje usmene rasprave u predmetnom upravnom sporu za ocenu zakonitosti konačnog upravnog akta.
U pogledu navoda ustavne žalbe „da nije izvršen neposredan pregled osiguranika kod drugostepenog organa veštačenja, kako bi se pravilno utvrdilo njegovo faktičko zdravstveno stanje“, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe suštinski osporava činjenično stanje utvrđeno tokom sprovedenog upravnog postupka. Na taj način od Ustavnog suda se zapravo traži da još jednom, kao instanciono viši sud, ispita zakonitost odluka upravnih organa i Upravnog suda. Stoga se ni izneti navodi u ustavnoj žalbi ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima, kojima su, sa stanovišta Ustavom utvrđine sadržine prava na pravično suđenje, potkrepljene tvrdnje o njegovoj povredi.
Imajući u vidu da se u podnetoj ustavnoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša B. Slijepčević